DRUŠTVENO MREŽNI UČINAK

_MG_2990 ok

Pre nego što bilo šta postujete po mrežama, razmislite dvaput kako to odjekuje u glavama onih koji vas čitaju.
Ne ispadne uvek ono što ste hteli da kažete. Nekada ste rekli mnogo više.

Nekad ste recimo otkrili koliko ste glupi. 

Nekada  ste otkrili koliko ste ranjivi. 

Nekada ste  ljude nehotice nasmejali. 

To  što  je vas neko povredio, uvredio, iznervirao ili vam nešto ružno rekao, te dirnuo u slabu tačku, nije prosto stvar velike većine vaših prijatelja. Jer FB prijateljstvo nije ono pravo prijateljstvo kada sa nekim  pijete kafu.

To što  četujete, ne znači da se poznajete. I čet ne menja pogled u oči, aman! Ako vam se pije ta kafa, pa stisnite petlju i okrenite telefon. Dogovorite i vidite se. I stvar rešena. (more…)

ŠTA ŽENE ŽELE?

profemina

Nedavno održana regionalna konferencija Pro-Femina čiji sam bila gost  i ove godine u  organizaciji magazina “Lepota i zdravlje” otvorila je bezbroj pitanja, ali i ono čuveno – Šta žene žele? Odgovor  su kroz raznolike teme davali brojni učesnici kroz panel  diskuscije jer se govorilo  o najvažnijim pitanjima koja se tiču života savremene žene. 

Konferenciju su otvorile potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, glavna i odgovorna urednica magazina “Lepota i zdravlje” Lidija Ćulibrk i direktorka “Lepote i zdravlja”  Milica Đokić, koja je uručila specijalnu Pro-Femina nagradu Mileni Minji Bogavac, dramaturškinji.

Lidija Ćulibrk, urednica Lepote i Zdravlja, moja malenkost i Milica Đokić, direktorica izdanja

Lidija Ćulibrk, urednica “Lepote i zdravlja”, moja malenkost i Milica Đokić, direktorica izdanja “L&Z” na ProFemina konferenciji

Učesnice su podelile ohrabrujuće priče o tome kako se uhvatiti ukoštac sa izazovima, pritom ne zapostavljajući ni svoje privatne uloge. Pričalo se i o zdravim navikama, o autonomnom pravu svake žene na svoje izbore, anti-ejdž beauty trikovima, novim junakinjama srpskih serija i filmova. Nezaobilazne su bile i zdravstvene teme: budućnost zdravlja i prevencija kao glavno rešenje, inovativni lekovi protiv osteoporoze, podsticanje odraslih i dece na veću fizičku aktivnost. U fokusu je bila  i lepša strana medicine – diskretne estetske korekcije i preparati protiv celulita. Razgovarali smo i o organskoj poljoprivredi-najboljim načinima kako započeti “zeleni biznis”.

 Kraj konferencije obeležila je duhovita prezentacija” Igora Stankovića osnivača i predsednika marketinške agencije ”Communis” na temu “Šta žene žele,  kao i panel na kome su modni  i beauty stručnjaci Snežana Dakić, Aleksandar Đikić, Marčelo Mura  i Filip Maksimović davali savete za pefektan stajling.

Da li smo saznali  šta žene  žele, ostaće možda  ipak nedorečeno, ali da smo  se  ozbiljno  približili odgovoru – to definitivno jesmo. Jer svake  godine  kako se menjaju trendovi i potrebe savremenog života, menjaju se i potrebe  jednog tako jednostavnog  bića kakva je – žena.

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: ProFemina 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Top]

LOKAL PATRIOTA

DSC_0025ok
Nedavno su me kontaktirali iz slovenačkog  časopisa  Obrazi, na temu mog rodnog grada. U prvi mah su me iznenadila pitanja, a onda sam odgovarajući shvatala koliko ja zapravo i jesam lokal  patriota. Ovo  su moje priče o Beogradu koji volim. 
 
Zašto bi neko trebao da dođe u Beograd?
– Beograd nudi jednu kosmopolitsku  priču, a u isto vreme nije hladan, već naprotiv, vrlo topao  grad. Postoje delovi grada koji su prava poslastica za ljubitelje umetnosti, za ljude koji vole da osete  senzibilitet  jednog  grada moja preporuka je uvek jedan  Kosančićev  venac ili jedna Skadarlija. Naravno ne mogu da izostavim Gardoš  kulu  i predivan Dunavski kej. U Beograd dolazite po inspiraciju i po drugačiji pogled na svet. Ako ste umetnik, ako ste turista, ako želite da doživite grad  na  dve reke u punoj lepoti, onda je to upravo  ovaj grad na raskršću Istoka i Zapada.
 
Šta je tebi najdraže a što ne voliš u svom mestu?
– Saobraćajne gužve umeju da me izbace iz takta, ali život u gradu to nosi sa sobom. Najdraže su mi tople letnje večeri  kada se smiri dan i kada možete da prošetate uveče sa prijateljima do Madere u Tašmajdanskom parku, uživate u zalasku sunca na reci ili pogledu na grad sa Kalemegdanske terase. 

Jesi li ti rodjena Beograđanka?

– Jesam I to je posebna sorta. Jer podrazumeva stil i jednu posebnu filozofiju života. Geografija prilikom rodjenja nije presudna, jer Beograd prihvata sve koji žive u njemu. Beograđanske  nekako imaju poseban šmek i neospornu harizmu (smeh) Da ne bude da pričam sada samo o sebi, ali ovo  je fakat za sve  Beograđanke. Pisala sam i tekst na  svom blogu Ivanineprice.com baš na ovu temu. Zove se – Beograđanke – posebna sorta.
 
Gde ideš, kada želiš zabavu?
– Postoje klubovi, restorani, odnedavno je otvoren hotel Hilton u strogom centru grada i jako mi se dopada. Po prirodi posla sam često na nekim lepim  mestima, tako da je moj izbor za zabavu poprilično velik. Volim da  slušam živu muziku koja nije  preglasna  i onda to može da bude ugođaj za sebe, jer  brojni restorani određenim danima imaju upravo ovakav vid zabave u ponudi.  
 
Gde ideš u šoping?
– Obično je to Ušće. Volim što je u obliku oborenog pravougaonika i iz nekog razloga tamo pronalazim sve što mi treba. Ostale tržne centre zaista ne obilazim jer se jednostavno ne snalazim. Ušće ima i sjajnu konekciju sa centrom grada, na  dobroj je poziciji i to je ono što mi zaista odgovara iz mililon razloga. 
 
Koja ti je najbolja pijaca i zašto?
– Najdraža mi je Bajlonijeva pijaca jer je ušuškana u centru grada koji se zove  Dorćol. Moja prva  redakcija u kojoj sam radila kao tinejdžerka je bila  nedaleko od Bajlonijeve pijace, i taj deo grada ima za mene posebnu magiju. Tramvajske šine vode do  Kalemegdana i nekako je sve tu – i istorija Dorćola, i pijaca i centar  grada na par stanica  tramvajem. A o ponudi Bajlonijeve pijace moram da kažem da je uvek bilo svega što je potrebno. Moja sadašnja najbliža pijaca je svakako Zemunska pijaca koja ima sjajnu ponudu svežeg voća, povrća, mesa, sireva  i naravno – cveća! 
 
Koliko koraka imaš do najbliže pekare? Zar nije fenomenalno, da imaš u svako doba dana topao hleb, čevape ili cvječe – jer tih kioska ima puno pa skoro na svakom čošku?
– Prva pekara mi je preko puta kuće, s tim što ja izbegavam sve  one  saltke i slane tople  stvari jer me  goje. Učinim ustupak kada nekada  doručkujem van kuće pa zgrešim sa nekim  toplim praznim kroasanom ali to je izuzetak. Ćevape isto tako izbegavam pre se  odlučujem za neku laganu salatu, ali ima sada i restorana i dostave hrane i gotovih jela, samo je bitno odabrati ko sprema po vašem ukusuu. U šali umem da kažem da će posao u budućnosti praviti oni koji budu  pravili i dostavljali domaću hranu i oni koji budu  čuvali decu. Jer ljudi sve više rade i sve manje stižu kod kuće da spremaju sebi, a kada počnete  da radite neko valja i da vam pripazi decu. Ne  mislim samo na vrtiće nego i na različite produžene boravke za školsku decu, gde se rade  domaći  s decom i ogranizuju im se različite aktivnosti.
 
Da li znaš, koliko je najmanje mesta, gde imaju živu muziku bilo kog dana u tjednu? (uključi i to, kako imaš sve od cigana do jazza, što je stvarno impresivno!)
–  Imamo stvarno sve – od Silvane do Nirvane! (smeh) Silvana Armenulić  je čuvena pevačica iz vremena Tome Zdravkovića, otpevala je pesmu “Šta će  mi život bez  tebe dragi”. Ponuda muzike varira od dana  do dana. Recimo da  u sredu, četvtak, petak i subotu vi možete da birate da li ćete ići na muziku, stand up veče, bioskop, pozorište ili na neki modni event  na koji ste pozvani. Beograd stvarno živi 24 sata. 
 
Ada ili Kalemegdan? Ili imaš neko drugo mesto za štenje itd?
– Kalemegdan  za šetnju, Ada kada su kafići kraj jezera u pitanju, vožnja biciklom  i centar  za masažu “Integra Life Club”. Jako volim da vozim bicikl i to mi je glavna  stavka vikendom  pre podne, ali ja vozim na Dunavskom keju i onda posle vožnje uživam da sednem na  ručak na nekom od  splavova Dunava.  
 
Kako je moguče, da su Beogradjanke tako dotjerane uvek?
– Iskreno  ne znam šta je po sredi, mada možda je u biti ona čuvena “Nikad ne znaš koga ćeš sresti” (smeh) Šalim se naravno, ali ovde je osećaj  za modu jako jako izražen kod devojaka koje žive u Beogradu.  Nebitno da li su se ovde rodile ili došle na studije. Jednostavno žene vole da budu autentične, uživaju u detaljima kao što  su dobra frizura, sređeni nokti, lepa haljina, tašnica. To  se ne  prepušta slučaju (smeh) Iako je to samo fasada, žene žele da taj prvi utisak bude upečatljiv. Beograđanke su recimo jako spontane, opuštene, dinamične i harizmatične. Možda time više ostavljaju utisak nego svojom doteranošću. 
 
Beograd je kao neki kotao, gde je svašta – tradicija i urbano se mešata svugdje … Kakav je tvoj pogled na to raznolikost grada?
– Znate kako, ja mislim da u tome jeste širina Beograda. Što možete sve i ne morate ništa. Što možete da nađete svoje mesto pod suncem i da nikome ne smetate. Meni prija Beograd baš ovakav kakav je, možda što se znamo čitav život i što smo se zavoleli u svim izdanjima. 
 
Da li više voliš Beograd ili Beogradjane?
–  Teško pitanje! Beograđani su ipak samo ljudi, dok je Beograd nešto kao detinjstvo, neraskidivi deo mene. Kao neko ko jako puno putuje i ko voli sve gradove  regiona i sveta, svhatila sam da je lepota Beograda u njegovoj duši i autentičnosti. I možda što se znamo tolike godine. U međuvrmenu sam zavolela različite gradove u kojima sam boravila, imam svoja mesta i u Zagrebu i u Sarajevu i u Ljubljani i u SKoplju, ali isto tako i u Atini, Kairu, Beču, Veneciji…KAd su Beograđani u pitanju nekako je to sve podložno promeni, možete zavoelti nekoga ko je došao iz druge države ali je postao Beograđanin jer je usvojio način života i kao što rekoh filozofiju življenja, ali možda i obogatio način života ovde nečim što je doneo. Širina Beograda je u tome što ne traži da upadnete u kalup i da se uklapate. Možete biti to što  jeste, jer kao i na lepezi koja ima bezbroj boja, tako i u Beogradu imate različite ljude koji su odnegde došli i nešto novo doneli. A to je dragulj ovog grada – ljudi.
 
Možeš još da nabrojiš nekoliko svojih omiljenih mesta – zašto baš ta i tako …
– Moja omiljena mesta su restorani uz Dunav ili na Dunavu. Deo oko Stare Kapetanije prema restoranu Šaran, ako pričamo o restoranima. ISto tako, boemska četvrt Skadarlija i čuveni restoran “Tri  šešira”. Ako pričamo o mom ličnom ugođaju koji počinje s proleća, to je svakako šetnja Dunavskim kejom, vožnja biciklom stazom do Ušća i Brankovog mosta. Trenuci kada  vam  sunce s proleća miluje lice i vetar mrsi kosu a vi letite kroz prostor na biciklu su – nezamenljivi deo i moj recept kako se lišiti stresa. nNaravno ako me pitate šta je moja preporuka a da nije krstarenje Savom i Dunavom, to je definitivno kafić “Shake” na reci sa možda najlepšim pogledom na Kalemegdan.
ivanine price1

(more…)

[Top]

U GOSTIMA KOD SUZANE MANČIĆ

Često čujem da je neko uspešan postao jer je nešto smuvao, dobio preko  reda ili preko  veze. I nekako mi to zazvuči – kao plitko i olako shvatanje života. I da li  stvarno postoje ljudi, ma koliko ih realnost demantovala – koji misle da se uspeh može smuvati? Da se  na uspehu ne radi i da za  uspeh  ne  treba vreme?

I zašto je oduvek ljudima primamljivije nešto  što će se dobiti bez mnogo rada i truda i na koji fazon  misle da će im to trajati.  Da  bi nešto  trajalo, to mora da  ima kvalitet i kontinuitet. Sve ostalo  je zamlaćivanje. I čist privid.

Najbolji primer je estradna  delatnost. Uprkos činjenici da svake godine dolaze sve mlađi  i mlađi javni radnici, opstali su samo oni koji su u svoj  posao ulagali i vreme, i talenat i trud. Opstali su decenijama. Jedna  od retkih preostalih pravih televizijskih zvezda je Suzana Mančić, koja je najbolji primer za to.  Kao diplomirani  pravnik po struci, snašla se i u šarenom svetu medija, i  od početka karijere do danas uspela je možda u najtežem – da ostane aktuelna i zanimljiva.  I bez trunke sujete i dan danas radi sa  nesmanjenim entuzijazmom. A  objašnjenje je jednostavno – kada se pouzdate samo u svoj talenat, možete  biti u problemu, ali kada se pouzdate  u svoj rad  i nadgradnju – možete računati na duže staze. 

30712623_1918755361528880_2797630787673915392_o

Polaskana činjenicom da sam otišla u goste baš kod  Suzane Mančić u emisiju “Suzanin izbor” nisam ni slutila koliko će ovo gostovanje otvoriti  neka poglavlja mog života koja sam tek tako ovlaš zatvorila. Neke stranice koje sam mislila da sam apsolvirala.

U neformalnom razgovoru, Suzana me podsetila da je na naslovnu stranu svoje prve knjige stavila rečenicu “Istina je oduvek bila moje najjače oružje”. I  instinktivno sam shvatila koliko ni sama niakda nisam mogla sa folirantima bilo koje vrste. Ne zato što nisam htela, poklekne čovek nekad, živa  duša, nego zato što laž i istina nikada nisu mogle zajedno. Od mene  su lažni  ljudi večito bežali sami.  (more…)

[Top]

SVE LAJKOVE KOJE DOBIJEŠ – DOBIĆEŠ ZBOG PITE!

PREDAVNJE

Malo se zna da ja držim i predavanja. 

Iz oblasti koje veoma dobro poznajem, a to su odnosi s javnošću, javni nastup i korišćenje društvenih  mreža u promociji sopstvenog biznisa. Jer hteli mi to ili ne i koliko god to delovalo nebitno, u pitanju su stvari koje se moraju znati ako ozbiljno istupate bilo gde javno. U Novi Pazar došla sam na poziv da održim dva predavanja u okviru projekta “Preuzmi inicijativu”.

Tako da –  moja turneja u Novom Pazaru mogla je da počne u velikom stilu! Kažem turneja, jer odavno mi jedno predavanje u drugom gradu, nije bilo ovako dobro organizovano. 

Prvi dan predavanja potrudila sam se da teorijski svoje polaznike provedem kroz vrednost njihovog proizvoda i uverim ih da je ozbiljnost ono što razlikuje da li se profesionalno ili  iz hobija bavite nekim poslom. Stepen ozbiljnosti je gotovo  uvek ono što vas definiše. Srela sam se sa nasmejanim licima, raspoloženim za interakciju i brojnim pitanjima za vreme svake pauze, što mi je samo govorilo da ću nekima od onih koji me možda vide prvi put – biti od velike koristi. To zapravo i jeste svrha svakog predavanja. Da kad izađete među ljude date svoj maksimum i nekome svojim rečima i iskustvom promenite život. 

Sam Novi Pazar dočekao me je jako srdačno. Potpuno neuobičajeno  da negde na svetu  postoje onako smireni  ljudi. Da nema tenzije i da sve nekim čudnim čudom teče. Za mene koja živim u Beogradu to je momenat, bez preterivanja, koji se graniči sa – naučnom fantastikom. Znam puno ljudi iz Pazara, ali ovo je bilo  prvi put da sam došla u ovaj grad. Zapanjilo me da u ovom gradu svi nešto rade i niko se ni na šta ne žali.

Onda sam skapirala da je izgleda stvar u hrani. Sve što spada u slatkiše i testa, utiče na hranu koja budi emocije. A jesti onako ukusnu tradicionalnu hranu, pritom mislim na sve vrste pita, mantije, sve one  divne  slatkiše, na čelu sa baklavom, ne može da se ne odrazi na raspoloženje.

Evo otkriću vam. Kod mene se u kući najviše vole i jedu mantije, dok ja ostajem verna piti sa sirom koja u mom jelovniku zauzima visoko  prvo mesto. Za samo pola sata koliko sam sedela u “Sve pod sač” na desetine ljudi je dolazilo da preuzme svoje porudžbine ili da kupi tek ispečene specijalitete. Na spratu radnje kod čuvenog Jasmina,  radi Meliha, slatka devojka koja mi je otkrila tajnu pravljenja mantija. (more…)

[Top]

ZLATNA kašika

Mnogo  se priča o rađanju i pravima jednog običnog bića kao što je žena da odluči  šta će i kada će. Pa da kažem koju reč.  S punim pravom i sa ogromnim iskustvom, mogu da kažem da se žena  ovde posmatra shodno kako kome odgovara. Kada treba da kažemo da su naše  žene  lepe i po harizmatičnosti poznate u čitavom svetu, da je naša lepota prepoznatljiva nadaleko, onda cenimo naše žene, devojke, majke, drugarice. Kada treba toj ženi da otvorimo vrata nekog lepšeg života, da je možda malo bolje platimo na radnom mestu, da joj damo šansu da spokojna ode i spokojna se vrati s porodiljskog – e tu baš stvari i nisu ružičaste.

 P1730394 ok

Najpre, zašto se ne rađaju deca? I zašto država mora da interveniše? Zato što budućoj majci čak i ako je zaposlena, niko ne garantuje  ništa. Moje iskustvo je drugačije, jer ja sam prosto imala sreće. Ali da bi pala odluka da dvoje ljudi imaju dete, često ih ometa zdrava pamet. Jer samo neko bez zdrave pameti može da ne planira potomstvo. Da, dragi moji, deca se planiraju, jer deca ne  traže da dođu na svet, zato  mi odrasli treba da im priuštimo normalne i elementarne uslove za život.  Niko ne traži da mu dete jede zlatnom kašikom, ali samo bebi oprema koja je potrebna za dolazak mezimčeta na svet, da podsetimo – nije nimalo jeftina. 

Ne treba možda da podsećam kako se živelo prethodnih decenija i zašto nikome nije padalo na um da rađa  decu. Valjalo je misliti o tome kako preživeti, a deca prosto dolaze iz osećanja spokoja, da bi drugo stanje jednoj ženi bilo  blagosloveno. Ona mora prvo da oseti spokoj. Ne da strepi u podstanarskom životu, ne da razmišlja da li će imati platu za vreme  dok doji bebu, niti da li će imati posao kada se sa porodiljskog vrati. Što  nas  vraća na koren problema. A to je funkcionisanje društva u celini. Ako nema radnih mesta, nema plate, ako nema plata, nema dece. Prosto ko pasulj.  (more…)

[Top]

EKSKLUZIVNO: Sebastian Cavazza, intervju

iPiccy-Design1

Pre nego što je sada na Festu 2018 film “Ederlezi Rising” osvojio nagradu u kategoriji za najbolji srpski film, o ženi androidu pod imenom Nimani čuli smo ekskluzivno u intervjuu koji sam dobila u Ljubljani početkom godine.

Intervju sa glumcem Sebastijanom Kavacom na predpremijeri serije “Senke nad Balkanom” u Ljubljani.

O pozorišnoj i filmskoj karijeri, o tome koliko jezika govori, o seriji “Senke nad Balkanom” i saradnji sa Bjelogrlićem,  i naravno o tome – da li postoji nešto što se danas zove regionalna popularnost.

Foto/kamera: Pedja Tratnik

[Top]

DVOSMERNA KOMUNIKACIJA

iPiccy-Design

Ta tako strana reč – ljubaznost. Što bi rekao Ričard Gir u “Zgodnoj ženi” prodavci su ljubazni prema karticama ne prema ljudima. Skoro mi nalete taj film pa mi osta u glavi ta rečenica. 

Ima neka tajna zavera kad je u pitanju ljubaznost. Ljudi su uglavnom ljubazni jer su tako naučeni, ali u prodavnici ćete to retko sresti. I dok je na Orjentu pitanje časti i dostojanstva da vas kao potencijalnog kupca ubede da kupite nešto jer je to PRAVA STVAR za vas, kod nas evo konkretno u Beogradu, prodavac će učiniti sve da mu iz radnje – izađete što pre.

Evo situacije. Brushaltere kupujem uvek na istom mestu jer samo tu nalazim odgovarajuću veličinu i model. I to obično izgleda ovako. Pokupim sve što želim da probam – jedno 10 komada i udjem u kabinu gde je dozvoljeno uneti samo tri. I sad jelte nekad promašim nekad pogodim i realno je očekivati da se obratim prodavačici za malu pomoć. Čisto da mi donese i zameni ako šta treba. Ja bar tako doživeh realnost. 

Uze žena da ode po drugi model i doslovce – nestade.  Sreća da je u tržnim centrima, u  kabinama pogotovo, toplo pa mi onako golišavoj bi samo, pa dosadno. Ode devojka i nema je. Provirim kroz kabinu, vidim naiđe druga prodavačica ko velim da se ova moja nije izgubila, da pitam, da nije sišla u magacin, da je nije neko oteo, šta znam. 

Nema je pa nema. Sednem u kabinu obučem se i čekam. Izvadim telefon ko velim možda je neko pisao. Pogledam vremensku prognozu. Ma pročitam i najvažnije vesti.

U neko doba, naiđe ova moja sa informacijom da to što tražim – nema. Pitam za još par stvari sa istog odeljenja, ali dobih ono čuveno “sve što imaju je izloženo”. E da mi ne reče, tačno da se ubijem u neznanju. Da se ponovo šetam između rafova ne mogu – pa da je tamo čak i sve gratis.

Nije ovo ljudi moji, čak stvar ni novca. Isto je i kad potrošim malo i kad potrošim mnogo. Ovo je stvar elementarnog respekta kupca. Ja ljubaznost evo još srela nisam. Ma čuj ljubaznost, makar dvosmernu komunikaciju kad bih srela ja bih bila eto srećna i zadovoljna. 

Izaberem od onog što sam isprobala i krenem ka kasi. Već me prošla volja istina da bilo šta kupujem više, jer nekako sam ostavljena sama sa svim što je jelte izloženo, da ne kažem – golišava u kabini, a ako šta mrzim to je da čekam pa mi više nije bilo do šopinga. Al’ ajd sad da ne budem razmažena, kupiću šta sam odabrala i to je to. 

Dolazim do kase. Žive duše nema. Nema ni zvonca da ikog pozoveš. Gledamo se nas par devojaka…da dozivamo koga da dozivamo i kako da dozivamo. Gospodja ispred mene dreknu na sirotu devojku koja se u neko doba pojavi, a ja od šetanja po tržnom centru kontam da nemam snage ni da pitam kako treba da ih dozovemo ako se nadjemo u toj situaciji. 

– Znate li vi koliko je robe nama stiglo? Dobro je da vam je iko došao na kasu! – objasni nam kasirka.  (more…)

[Top]

ZDRAVO ZA GOTOVO

Prvo oni čuvaju vas, a posle vi njih

Prvo oni čuvaju vas, a posle vi njih

Volite ljude i pokazujte im to dok su živi. 

Nešto slično sam rekla svojim roditeljima kada su me pre pola godine pitali zašto moraju da idu u Vrnjačku banju svake godine i zašto ih baš teram da idu u sred sezone. Da se razumemo, nije da ih ja baš motkom teram, idu oni sve u 16, nego su hteli da prolongiraju odlazak, a meni kao rođenom kontroloru svih  životnih situacija to ne ide da odobrim.

I tad izrekoh glasno, jasno, konkretno i bez zapete:

– Znaš, tata, umrećete jednog  dana i biće mi žao što nemamo više zajedničkih uspomena. Ovo ti je sad da bih  ja jednog  dana  imala čega  da se sećam, a vama odmor znači da biste duže živeli.

Prihvatili su oboje ćutke, bez mnogo rasprave, seli u auto i oduševili  se kako smeštajem u Solaris Resortu, tako i klimom, sreli  stare  prijatelje, stekli neke nove. I nauživali se tih  10 dana. Spa centar im se ne  treba ni da kažem, dopao naročito. Kvalitetna  hrana i dobar san učinili su svoje, tako da je moja misija uspela. Kad sabirate život, treba da imate čega  da se sećate. Ćerka me je kasnije pitala, zašto sam im rekla onako grubo da će umreti jednog dana. Zato što nekada  drugačije ne može. Ljudima tek kad pomeneš smrt, shvate koliko je život dragocen i koliko ne treba da im bude žao da potroše na sebe i svoj komfor. Ma, koliko ne treba da im bude žao vremena  koje će potrošiti na sebe. Možda je danas hedonizam u modi, ali da se ne lažemo, zbog  čega radimo ovoliko ako sebi i svojim najmilijima ne možemo da priuštimo nešto lepo i vredno sećanja?

Mene lično ako pitate, ja radim da bi mi neke stvari u životu bile lepe, dostupne i lake. Svoj posao volim, jer u njemu istinski uživam. A svoje roditelje poštujem, jer sam i sama roditelj i želim da svom detetu dam primer kako se treba ponašati prema svojim najbližima. To nema veze mnogo sa tim da li se nekada slažete, ne slažete, da li vam se stavovi razmimoilaze i šta  će vam neko od nepokretnosti ostaviti u nasledstvo. To ima veze sa zdravom pameću. Roditelji najpre čuvaju vas dok ste mali, a onda kako vreme odmiče, shvatite da ćete te iste roditelje morati da pazite vi. I da je za  sve  vas bolje ako su zdravi, pravi i svesni. 

22290046_1768254996583255_7805010065144886322_o

Kada dobijete svoju decu, shvatite da vreme realno brzo leti. Da se računa između dva letovanja, izmedju dve ekskurzije, između dve simpatije, od vrtića preko škole, do idućeg rođendana. 

Nije ovo nikakva priča o prolaznosti života, ali jeste o edukaciji. Nekada su ljudi umirali jer su bili gladni, bolesni, jer su bili neadekvatno informisani o načinu izlečenja. Danas kada je životni  vek mnogo mnogo duži, ljudi život i dalje uzimaju zdravo za gotovo. A nije. U zdravlje i lepotu življenja se ulaže. Imate mnogo  ljudi koji ne umeju da budu srećni. Mnogo onih koji žive u  prošlosti ili u dalekoj budućnosti.  Mnogo onih  koji nisu svesni da su srećni. 

Otuda i ono kada neko umre – prerano je, greota je, i zašto  baš  on. 

Zato  što život ne bira. I za one koje volite, uvek je odlazak prerano došao. Neko svoje korake potroši pre, neko kasnije. Poenta nije ni u kukanju, ni u filozofiranju, nego u življenju. Najboljem mogućem. U tome da kada već imate s kim, to vreme provedete kvalitetno. Na nekom lepom mestu. Da vam ne bude dosadno. I da imate čega da se sećate.

1640

Kada odu, ljudima je svejedno koliki ste im venac, suzu ili buket odneli za poslednji pozdrav. A kada vreme prođe i sami budete svesni da su trenuci koje ste proživeli zajedno bili jedina dragocenost  koju ste podelili.

Zato, volite ljude dok su živi. I  dok to mogu da vide i osete.  

Tekst: Ivana Đorđević

 

 

[Top]

VISOKA  PRELAZNA OCENA

26166996_759692757574516_268902381099816052_n

Oduvek sam se pitala šta  muškarci  nađu u prosečnim ženamа. Ono prosek u svemu – u ponašanju,  obrazovanju, izgledu. A onda sam shvatila. Sa  njima je lakše.   

Lepota je u ljubavi generalno prevaziđena stvar, a vremenom ispostavi se i jako dosadna. I danas to je stvar koja može da se dokupi – u okviru svojih  mogućnosti. Znate ono nemate velike usne, a vi kupite, nećete male grudi – a vi dokupite  veće.   

Mada kod lepote ima jedna vrlo  zanimljiva stvar, kada je ona prirodna. Kod žene pod tim podrazumevamo pravilne crte  lica, koje, verovali ili ne, obećavaju kvalitetno i zdravo potomstvo. Zvuči sumanuto, ali suštinski priroda je tako obeležila primerke svoje vrste. Na kvalitetnije i nekvalitetnije.

Tek posle dolaze na red obline. Da li je žena širih kukova ili je dečačke građe parametri  su koji govore opet u prilog produžetka vrste. Naravno da svako treba  da bira po svojim kriterijumima, ali jasno je svi vole da vide i lepo  lice i lepo  telo.

E tu nastaje ozbiljan problem, dragi moji. Danas  se lepe žene  masovno žale da su same. To ima veze sa  gordošću i velike veze  sa očekivanjima. Po sistemu –  Lepa sam, može mi se! Samo što niko nigde  nije napisao, da to što si lepa ne znači ama baš ništa. I najvažnije ne garantuje ti  ništa. Ni sreću ni ljubav ni uspeh. To je samo dar.

Uostalom, evo jednog prostog testa koji bi rešio ovu zavrzlamu. Samo tri pitanja za sve lepe, a  same dame.

  • Kad izađeš, šta radiš, sem što klikćeš u telefon?
  • Umeš li da se nasmeješ nekome ko bi ti se eventualno dopao?
  • Do koje granice možeš da glumiš nedodirljivu?

E tada na scenu – stupa prosek. Lepe najčešće odu kući  same, jer prosek sva  ova  pitanja može da prođe sa visokom prelaznom ocenom.  Sve su karte otvorene odmah, prosek hoće i da se nasmeje  i da eventualnom udvaraču da podršku. Zato i najbolji frajeri završe često  sa nekom sasvim  običnom devojkom, koja niti izgleda kao filmska zvezda niti ikome ikada bude jasno šta njih dvoje traže zajedno. Jer prosto ne idu. Ali njima lepo.

saso radej foto

Nije do lepote, do frekvencije je na kojoj ste                                         Foto: Saso Radej

Uostalom, najskladniji brak koji znam nije tamo  gde je žena bila prelepa. Ali primetila sam da  ume da se smeje, da se druži i širi dobru vibraciju oko sebe. A to katkad bude jača investicija u ljubav nego sva  lepota ovog  sveta.  U tom grmu leži  zec, ako želite nekoga da  osvojite na duže staze.  Nije do lepote, do frekvencije je na kojoj ste.

Tekst:  Ivana Đorđević

Foto: Saso Radej

[Top]