DEDA MRAZE, dobro me slušaj sad!

56 ok ivanine price

Dragi Deda Mraze, želim da se u narednoj godini nađem na nekoj egzotičnoj destinaciji kraj Šona Konerija u scenografiji filma o Džejmsu Bondu, ali da kraj mene bude Pirs Brosnan” 😉

I vrlo sam ozbiljna. Znamo oboje da je moj tip muškarca u praksi, nešto sasvim drugo, ali avaj. Čula sam da kad nešto mnogo želiš, onda se ceo kosmos uroti da ti se to ostvari. Izuzev kad nije za tebe. Izuzev kad nije dobro po tebe. Izuzev ako će to trajno uništiti kvalitet tvog života. 

U prošlosti sam se grčevito držala nekih svojih sada vidim vrlo naivnih izbora, odluka, procena…a vreme me demantovalo u toj meri da bih kasnije često shvatala da je ono što je bilo finalni ishod pregovora sa životom – ipak na kraju bilo sjajno po mene. Drugim rečima, nekada ono što sam jako jako htela, uopšte nije bilo za mene. I život mi se uvek s druge strane u brk smejao i namigivao kada bismo podvukli crtu – sa onim čuvenim “I ko je bio u pravu?”

Teška srca bih klimala glavom, jer niko ne voli da pogreši. Svi volimo da budemo u pravu ili da barem bude po našem.

Samo što je nekad teško sagledati širu sliku, pogotovo ako si na slici ti sam sa svojim odlukama. Znam za odluke koje sam donosila svesno, za svoju dušu, po sistemu, hoću, želim pa šta bude. I bivalo je. Dokle je za mene bilo dobro, dokle sam se osećala konforno u tome što mi se ispunjavalo. 

I onda, zašto je nekada dobro da ne dobijete ono što želite? Zapitala sam se milion puta. Jer su neke od pobeda koje sam vojevala bile – Pirove pobede. Neki ljudi koje sam trajno želela da zadržim u životu nisu bili za mene. Trebalo je vremena za to saznanje. 

65 ok ivanine price

Zato kažem da probamo sa ovim Deda Mrazom 🙂 On bi trebalo da zna šta radi. Meni odavno nisu potrebne igračke, pokloni…Uhvatila sam sebe da tražim neke normalne slatke, obične stvari, koje igrom slučaja sebi ne stignem da kupim. Recimo, skoro me je voljeno biće pitalo šta bih za rođendan i ja rekoh ozbiljna – ćebe, ono što ima džep za noge. Dobro i veliki cvetni aranžman. Jednostavna žena i jednostavne želje. Dobro, prećutala sam ono što svi znamo a to je da sam veliki  fan dobre šminke, tako da sve što ima potpis MAC cosmetics, može da bude veliko i slatko iznenađenje za ovako velike devojke kao što sam ja. Ali to je neka druga priča. 

Da se mi vratimo na Deda Mraza. Nekako je divna stvar to sa nagradom i sa dobrim vladanjem. U životu toga nema. Nekad čak, steknem utisak, iako je to samo utisak, da si voljeniji, što si bezobrazniji. Da se u realnom vremenu, kad se manemo bajki ne isplati biti normalan. Ili barem tu svoju osobinu nije poželjno prikazivati javno. Možete biti normalni ali samo u tajnosti. S druge strane, bolje da misle i da si lud i bezobrazan, nego da ti se penju po glavi. Suštinski, dobro vladanje prolazi samo kod Deda Mraza. U životu je u svemu bitna prava doza. Nekada mi se čini da određene ljude valja onako dobro namučiti da vam se uopšte ikada i približe, samo zato što će više ceniti vašu normalnost, kada vas konačno upoznaju. 

28 ok ivanine price

Možda najveći kompliment koji sam ikada dobila bio je upravo taj. Da sam kučka, iako delujem kao dama. I isprva sam se jako naljutila, ostala otvorenih usta, jer prilika u kojoj mi je to izrečeno, nije dozvoljavala psovke. A i ta dama ko velim da ne pokaže odmah da je kučka. A onda sam shvatila, kučka si onda kada ne daš na sebe i kada umeš da pokažeš zube i okreneš glavu.  Kad ne daš da te voze na ler. U ovom stvarnom svetu oko nas, deluje mi da od dobrote i vrline, nemate mnogo ako je usmerite ka pogrešnim ljudima.

Zato dragi Deda Mraze, da se razumemo još sad. Znam da si u godinama pa ko velim da se na vreme obratim 🙂 Pošto sam bila nevaljala čitave godine, a i nikad neću biti žena svojih godina, hajde da se nagodimo – neka egzotična destinacija, film, knjiga i bar jedan Pirs Brosnan. Dobro, svetle oči i tamna kosa. Eto da ti bude lakše. Može?

Tekst: Ivana Đorđević

Fotografije su vlasništvo sajta IvaninePrice.com i zabranjeno je uzimanje, kopiranje ili postavljanje teksta, delova teksta ili fotografija bez pismene dozvole sajta.

 

 

KOLIKO KOŠTA KAD JE BESPLATNO?

44 ok ivanine price

Kroz emisiju koju radim često sam postavljala različite teme kako gledaocima tako i gostima u studiju i jedno od pitanja bilo je – šta ste u životu dobili besplatno? Mnogo njih nije odmah znalo odgovor. Iako je pitanje naizgled lako, navodi nas na razmišljanje. Lično, u životu sam dobila dosta toga, ali slabo šta je bilo besplatno. Nešto je koštalo živaca, nešto je tražilo protivuslugu, za nešto sam tek kasnije shvatala da me skupo koštalo. 

Najgori su mi bili oni pokloni i nagrade koji su zapravo bili lepo upakovana kazna. Tako se ispostavljalo kasnije kada bih zbog istih darova imala nesanicu. U startu je delovalo jako lepršavo i zabavno. Ali kako život ide dalje, preživi čovek i gore stvari od onih koje je svojom voljom pustio u svoj život. Zapravo sebi najteže opraštamo loše procene. 

Jedan pametan mi je rekao – da je ono što najviše vredi u vašim životima uvek bilo besplatno. Tu ubrajamo trenutke sa najmilijima, ljubav deteta, ljubav roditelja. Tako bi trebalo da bude. Ali opet teško mi je da prihvatim da je nešto besplatno, iskreno. Čak i kad su trenuci sa najbližima valja investirati u lep ambijent, u momenat u kom ti nije puno samo srce nego i duša i oči. Laže ko kaže da mu estetika trenutka nije bitna. Bitnija je nego što se čini, samo neko ume da nazove stvari pravim imenom neko ne.  A nećemo da se lažemo – svaka estetika, uglavnom, košta.

A besplatno me uvek koštalo više nego inače. I najjeftinije me izlazilo ono što sam parama plaćala. Iskreno.  Postoji par iskrenih prijateljstava kojima sam iskreno, blagoslovena, ali to mi nije stiglo besplatno. Investirala sam sa svoje strane ono što mi je Bogom dano – a to je iskrenost i manjak proračunatosti. To što mi se danas brojna vrata otvaraju posledica je samo čistog srca. U šali umem da kažem, od posebnih znanja i veština mogu da prijavim to što nisam izgubila dušu. A bilo je trenutaka kada sam mogla da pokleknem. U trampu za ovo malo duše, dobila bih neke druge stvari. Ali valjda kao stari filmofil uvek se setim one scene iz Dragojevićevog filma gde duša potpisuje pakt sa Đavolom za određeni broj godina sa nekim šesticama i kako se u finalnom skoru – duši ipak nije isplatilo. 

33 ok ivanine price

Negde u ovo doba godine kad svodimo račune gde smo bili i šta smo radili, lepo je znati šta ste ove 2018. godine zaista dobili na poklon, da ne kažem besplatno. Ono što sam ja dobila ove godine su nova iskustva i nove daljine. Daljine kako geografske, tako i daljine u poimanju sveta. Naučila sam da oprostim, što je delovalo skoro pa nemoguće. Naučila sam da produžim dalje, kada više nema smisla. Naučila sam da okrenem glavu od nečega što mi okreće želudac. Ranije bih se čudila kako je nešto zapravo odvratno, nenormalno i neverovatno glupo. Sada, iz ove pozicije sve što mi ne odgovara, ne imponuje i nervira me ide u folder –  “kasnije” i “možda nikad”. Dobro, uglavnom ode u ovaj drugi, al ajd sad da ne sitničarimo. 

Stoga ja zaista imam sve razloge da se ne bunim mnogo. Jer znam da mogu sve i da više ne moram ništa.  A to saznanje je koštalo. Vremena, iskustva, živaca i nespavanja. Ali vredi. 

 

Tekst: Ivana Đorđević

Fotografije su vlasništvo sajta Ivanineprice.com i ne mogu se preuzimati bez pismene dozvole sajta. 

 

[Top]

U VEZI ILI BEZ VEZE?

iPiccy-Design I PRICE

Nađite sebi ravnu. Da biste mogli i imali s kim da živite. Da vam Instagram ne bude spas od života i beg od dosade. Ne pravite kompromise koja vam je za vezu, koja za seks. To treba da bude jedna osoba. Ako nije – onda i zapravo nije i to je sasvim ok. 

Skoro sam od jedne naše priznate naučnice u jednom izlaganju čula da su muškarci na Balkanu uglavnom impotentni. Pritom ne misli na seksualnu disfunkciju. Misli prosto na način razmišljanja. Svi su puni priče, obećanja i želje da neke pare odnegde padnu s neba. Da se nešto odnegde, smuva, završi, uradi kombinacija ili već kako. 

Ne kažem da su svi, ali to je reprezentativni uzorak. Masovno iskustvo barem žena po Beogradu kaže da postoje devojke u vezama, i devojke bez veze. Ipak mnogo važnije od toga da li su zauzete ili slobodne jeste činjenica da li imaju svoj keš, svoja interesovanja, svoje obrazovanje i svoje društvo.

Devojke bez veze uglavnom imaju više iskustva, takoreći na terenu. I sve odreda imaju istu muku. Naći nekoga dovoljno inteligentnog a da mu ne smeta što je kraj njega isto tako drugo, inteligentno biće. Bez namere da sudim bilo čijem izboru, mislim da se svi kompromisi koje napravite zarad udobnosti, na kraju ispostave kao – čist mućak.  (more…)

[Top]

ŽENA S TELEVIZIJE I OSTALI JEDNOROZI

iPiccy-Design IVANINE PRICE

Kakva je to sorta – žena sa televizije? 

I da li se ovoj ženi sve prašta i sve joj u životu ide? Činjenica je da joj se vrata otvaraju, ali šta se dalje dešava?

Ima li sreće i pravde za ženu sa malih ekrana? Ko sme da joj zavidi, i da je ogovara? Da li joj se broje zubi i lupom traže bore i sme li lepa žena da ostari, da ima mane i da ima ljudske osobine?

Da li žena sa televizije sme da  bude neraspoložena ili tužna?  Ništa od toga. Žena s televizije mora da bude uvek doterana, ne sme da ruši iluzije, nema pravo da ostari niti sme da bude neraspoložena. 

Ali, prvo da krenemo redom. Magična kutija kakva televizija jeste definitivno, iako ulazimo u eru Youtube kulture, čini da sve što se emituje na TV ili svi koji se pojavljuju na TV automatski smatraju čudom neviđenim. Ta šaka zvezdane prašine, bačena oko svake TV zvezde, TV ličnosti ili TV autora, ne jenjava s godinama. TV šansa definitivno menja život. 

“Znate, ona je sa televizije!” Fama je koju ne treba razbijati, izuzev možda u najbližem okruženju. ALi oni koji su vam najbliže, zapravo i znaju da ste vi obični kao i svi ostali. Još običniji, šta više. U više navrata sam umela da kažem da svi koji me znaju samo sa televizije najkraće postoje u mom životu. 

Žena s televizije u doba društvenih mreža po difoltu je neko kome se zavidi, ko se ogovara i kome se ne veruje. Retke pripadnice ženskog pola će joj se diviti, muškarci potajno maštati o njoj, a retki koji joj se približe, shvatiće da magija postoji isključivo – jer su žene koje se bave javnim poslom, jako ekstrovertne i pune duha. Uglavnom. Konkretne i direktne, jer znate da je televizijska sekunda amin. Drugim rečima, traži se da umeju brzo da razmišljaju i brzo da reaguju. S vrmenom im to pređe u naviku. Da nemaju kad da gube vreme. Da umeju brzo da procene situaciju i da ne prave greške, a kada ih i naprave – da brzo krenu dalje. 

iPiccy-Design IPRICE 3

Ima naravno i žena koje im zavide. Smatraju da su dobile nešto preko veze, da ne zaslužuju ni pažnju,ni uspeh ni izgled koji imaju. 

Kad su muškarci u pitanju, oni jako vole atraktivne žene po čijem je postojanju prosuta zvezdana prašina. I nije im zameriti. Magija postoji, verujte, ali nije ni izbliza toliko dugotrajna kako deluje. Jer kada izađu “iz televizora” te žene postaju sasvim obične kao i sve druge. A muškarci se nekada osete prevarenim. Jer kao što svi znamo, ako magija postoji, ne želimo da prestane 😉 

iPiccy-Design i price 4

Žena s televizije može da ima i prijatelje i porodicu, ali u sve mora da ulaže duplo veći napor. Jer ona je rekoh čudo neviđeno, mora i može da se dokaže da sve stiže, pokaže da ume da uživa u malim stvarima, da je nije slava ponela. 

Ono što je najveća zabluda o jako uspešnim ženama sa televizije jeste da je uspeh neko mogao da im sredi, da ih vine u orbitu slave, bez da se one same za išta potrude.  Malo se zna da žene sa TV moraju pre svega da budu vredne preko svake mere i da iza svakog uspeha stoji ogroman rad. 

Otkuda onda potreba da se neko ko je u osnovi veliki radnik i ko ume dobro da se zabavlja – mistifikuje? 

Otuda što ljudi još iz doba stare Grčke mitovima i legendama opisuju ono što ne razumeju. Jedno od sličnih mitskih bića je i – žena s televizije. Otuda je možda najpribližniji odgovor na pitanje  “kakva je to sorta žena s televizije”, najtačniji odgovor zapravo glasi – magična, izuzetno magična sorta.

I nije za one koji se bilo kakvog vida magije boje. 

Tekst: Ivana Đorđević

Fotografije su vlasništvo sajta Ivaninepriče.com i zabranjeno je preuzimanje i kopiranje bez pismene dozvole sajta.

[Top]

UČITELJICA ŽIVOTA

vrnjacka banja ok

Dok sam davala intervju za TV o tome zašto volim knjige Vesne  Dedić, shvatih da  je život stvarno ono što od njega napravite.

A naučih i da ne  treba da se gleda preko ramena. Za svaki slučaj kada ne znate kuda i kako, a vi pogledajte ispred sebe. I nema da pogrešite.

Upravo to je poruka nove  knjige Vesne  Dedić na čiju poromociju tradicionalno idem sa velikim uživanjem svakog leta u Vrnjačku Banju. Poslednji vikend u avgustu bude rezervisan za te dobre vibracije, jedno interaktivno druženje pored bazena u Solaris Resortu i promociju koja okupi čitav grad i okolinu. https://www.instagram.com/solarisresort/?hl=sr

Ove godine  sam svoj ugođaj oplemenila još  jednim kultnim mestom u srcu banje, gde se slušaju dobri tamburaši, jede krispi paprika uz beli mrs (obavezno probajte u restoranu “Sunce”  http://picbear.online/restoran_sunce_vrnjackabanja uz čašu Plave Paunice iz vinarije “Grabak”. Ko mi ne veruje, neka proba slobodno. Vinarija  Grabak inače poznata je kao vino sa geografskim poreklom, nalazi se iznad centra Banje, i osim fantastičnih aroma  rozea, crnog i belog vina, odlikuju ga i neobični nazivi. Pa tako ako se desi da negde pročitate u vinskoj karti imena  bela golubica, plava paunica, modra  vrana, budite  sigurni da pijete vina vinarije Grabak iza kojih stoji  Marina Bogićević, naša žena, koja je enologiju završila u Italiji i danas uživa u plodovima svog rada  u vinariji “Grabak”. 

vinarija

Moj banjski ugođaj počinje svakog leta negde u doba karnevala sredinom jula kada i zvanično otvaram sezonu uživanja. I ono što me naročito raduje svake godine su tu meni ista i neka nova draga lica, mnogo divne  muzike i sjajnih kontakata. Tako su zbog mene ove godine u Vrnjačku Banju stigle vruće mantije iz Novog Pazara  https://www.instagram.com/explore/locations/469636093154212/sve-pod-sac-pite-mantije/ uživala sam u tačkama brazilskih plesačica na karnevalskoj sceni, održala sam predavanje u kampu vodenih sportova Number One koji drži naš reprezentativac Nikola Rađen, u okviru radionice čuvene naučnice Vanje Bokun Popović. Otuda se ja i u banji osećam zaista kao među svojima, jer to i  u realnom vremenu zaista tako jeste.  (more…)

[Top]

PORUKA U BOCI

skopelos o2

Otkriću vam tajnu.

Ja mnogo volim ljude sa kojima radim. I ne sad ono kao timski rad, mi smo porodica i ostale trice i kučine nego stvarno volim ljude sa kojima sarađujem. I znam ih u dušu. Bilo da se viđamo svaki dan ili da povremeno putujemo zajedno na  službene zadatke. I nije fora, verujte, doživljavam to kao deo svoje misije i vrlo mi je bitno da u krugu ljudi koji me okružuju budu oni koji mi imponuju. 

Jer svaki posao,  a pogotovo kreativan – traži dobro okruženje. I kako me moje kolege  vole jednako kao i ja njih, moj dolazak sa svakog  putovanja bude prigodno dočekan 🙂

Sad po povratku sa Skopelosa, posle zvaničnog sastanka sa redakcijom portala čiji sam urednik, pređe se i na  neke  lakše i običnije teme, pa kako od mojih na poslu još niko nije boravio na  Skopelosu, priča krenu spontano o mom putovanju.

Objašnjavajući šta sam se sve videla, čula i doživela, koje sam manastire obišla, moj kolega Munja, direktor fotografije na portalu,  me na pomen manastira onako tiho, zaverenički i sa osmehom upita: 

– Išla si  da se ispovedaš?

– Nisam Munjo, ja pristalica tog verskog običaja, kad me već pitate – odgovorih zbunjeno.

Ja sam vam realno rizična grupa jer sve što vidim – slikaću, sve što doživim – napisaću. I okačiću ovde, na Ivanine Priče. Nema tu mnogo mesta ispovedanju, ali činjenica da ja ćutati neću. 

Smatram da su tajne koje imamo – uvek i zauvek samo naše. Da nam eventualno može pomoći samo neko dobronameran i kome verujemo, ako imamo kakvu nedoumicu u životu, ali ispovedanje i ja – i dalje potpada u folder “ne, hvala”. Munju jako volim, pa i pokažem kada me zbuni ili pročita. 

Inače, pravoslavni manastiri na Skopelosu su možda nešto najneverovatnije što sam ikada pretpostavila da mogu da vidim na  jednom ostrvu, tim pre što  je put do nekih od  njih strm i pun krivina. Ako vam kažem da sam u par navrata žmurila da ne gledam uzak asfaltiran put koji se na pojedinim mestima gubi – jasno vam je da sam se uplašila. Priznajem. http://www.bigblue.rs/SKOPELOS-Hoteli/655/1/ListaHotela.aspx

Konak manastira u kom su nas dočekali sa ratlukom

Konak manastira u kom su nas dočekali sa ratlukom

Prvi put sam pomislila šta meni ovo sve treba i posumnjala u svoju hrabrost. Svi manastiri se i bukvalno nalaze nebu pod oblake, na neverovatnim visinama ali sa fascinantnim pogledima. Poenta svih  tih lokacija u prošlosti bila je u davna vremena zaštita dobara i vrednosti daleko  od dometa pirata i drugih osvajača. Crkve, manastiri i ostala duhovna mesta okupljala su ljude i putem crkvenih zvona  obaveštavala okolne svetinje, ali i stanovništvo,  da se neprijatelj približava. Od pet manastira u okviru ture, prvi na koji nailazim jeste sveti Riginos, zaštitnik ostrva Skopelos, koji je država poverila na čuvanje gospodji Katarini koja nas u svom konaku dočekuje sa ratlukom. Najznačajniji na Skopelosu, jako lepo održavan i nestvarno miran. Prvi put osećam drugačiji  miris tamjana, dok palim sveću.  Objasniše  mi da u Grčkoj postoji nekoliko vrsta sa različitim aromama. Sledeći  manastir Evagelistria, poseduje čudotvornu ikonu  iz 13.  veka, zbog koje ljudi mahom i dolaze na poklonjenje upravo  ovde.  (more…)

[Top]

NAJVAŽNIJE, NIŠTA NE SME DA VAS IZNENADI

38294488_880885465455244_3850554364024324096_n

Dokle si stigla? 

– Evo do Ujedinjenih Arapskih Emirata, njihov pečat neće da se osuši jedini! – doviknula sam Violeti koja me obišla u toaletu Izmirskog aerodroma. 

Iz sušača za ruke, promaljao  se moj okvašeni pasoš koji sam pokušavala da osušim i stala sam na stranu gde je pečat mog ulaska u Dubai. Nisam ni slutila koliko je papir na pasošu  kvalitetan. Drugog objašnjenja nema jer ko za baksuz nije hteo da se osuši poslednih 15 minuta. A do korica još nisam stigla. Bila sam spremna i da  me vrate sa leta.  Jer ovol8iko se nisam cimala ni oko jednog papira, a pasos broji 32 strane,koliko se sećam.
Moj prvi  put u Izmiru obojile su nesvakidašnje okolnosti. Najpre nisam uspela da sletim usled nevremena, pa sam u toku sletanja na 500 m osetila šta je i neočekivano  poletanje. Polila sam se vodom onako muški – i sebe i putnika do mene, ali sendvič ispustila nisam. Kad smo kod vode, ovo putovanje je definitivno obeležila i voda. Šuškalo  se o pomračenju Meseca tokom leta, nevreme u vidu ogromne kiše sprečilo me da sletim, vodu sam prosula u avionu po sebi, a onda i po pasošu u povratku. 

Ako ima simbolike, neka mi neko javi koja je moja. 

38292827_880890535454737_2950341476619386880_n

Ok, prihvatam samo onu da je prosipanje vode uglavnom – dobitak 🙂

Godišnja konferencija Balkan Media Grupe i ovoga  puta okupila je trideset novinara sa prostora Balkana u cilju medijske razmene i učvršćivanja kulturnih veza. Tretman po sletanju i ceremonija otvaranja gala večere koju je prenosila državna televizija definitivno je učinila da zaboravim na tri sletanja i tri poletanja koliko sam izbrojala do Izmira. U jednom pravcu.  

Na jednoj slici iz Efesa hvatam da je naša  mala ali odabrana ekipa zapravo iz one  reklame za Beneton. Svi smo različiti, ali se sjajno uklapamo. Što je za saradnju na međunarodnom nivou zapravo najbitnije. Mediji su  postali važni onoga trenutka kada su shvatili svoju snagu i kada su se udružili. Zato ih  i zovu sedma sila. 

38271007_880885045455286_5666250594407415808_n

Izmir kao grad na mene ostavlja utisak kosmpolitskog grada, sa velikim uticajem Mediterana, a na momente me ulice čak podsećaju na ulice Soluna. Egejska  regija u Turskoj definitivno je nešto drugačije u odnosu na sve što sam mogla da vidim u ostalim delovima ove zemlje. Za  Izmir  važi priča da u ovom gradu žive najlepše  devojke u čitavoj Turskoj, da je značaj Izmira predvideo još Aleksadar Makedonski, sanjajući san u kome mu se ukazuje da će ovde da žive najsrećniji ljudi u čitavoj Turskoj. 

Efes kao jedno svetsko čudo starog  sveta definitivno je najneobičniji lokalitet kojisam imala prilike da vidim u poslednjih nekoliko godina. Čisto kad čovek  danas pomisli da  je istorija počela od njega, valja da obiđe svetska čud a nekih davnih vremena čisto da ne misli  da je nešto veliko uradio, jer su velike stvari postojale  i pre  njega. 

38404699_880885135455277_424750756378181632_n

Efes je za sve koji malo znaju o ovom nesvakidašnjem lokalitetu bio grad koji je uvek beležio neki vid razvoja. Trgovački i kulturni centar regiona koji je u antičko doba brojao 250 hiljada stanovnika. Za početak, ozbiljna priča za ono vreme. Grad je do neverovatnih razmera slavio boginju Artemidu i ostao je poznat stotinama godina kao grad boginje koja štiti majke i žene. Pristalicama tumačenja popularnih teorija religije neobično interesantna činjenica je da je grad za svoje boravište izabrala jedna druga sveta majka par stotina godina kasnije – Devica Marija. 

Od Amazonki, preko boginje Artemide do Bogorodice, Efes je definitivno obeležio ženski princip. Nas nekoliko koleginica hodale smo uglačanim stazama nekih davnih vremena, svaka u svom filmu i svaka sa svojim emocijama doživljavala je prostor pred sobom. Međutim, činjenica da smo se sve lepo skontale davala je šansu onome – da se sličan sličnom raduje. I da žena ženi treba da se raduje i podržava je. 

38497334_880885192121938_4920377404028878848_n

Naš domaćin Jusuf više puta nas je požurivao, jer smo iz Efesa žurili na aerodrom. Ali ne može se brže od života. Pred sam dolazak na izmirski aerodrom ukapirala sam da sam celu flašicu vode sasula direktno u pasoš!

Rekoh ja magija vode pratila me celim putem. Ok, idemo još jedan krug iznenađenja na ovom neobičnom putovanju.  SVa sreća pa mi mozak radi i setih se sušača za ruke u toaletu. LIčila sam na mister Bina koji suši pantalone s tom razlikom da mi je kosa letela na sve strane, a ja iz sušača nisam vadila pasoš. List po list izbrojah 30-etak strana. Sreća pa na aerodromima ima tolike gužve i svako svoja posla gleda da sam komotno mogla i kosu da isfeniram  i da nikome pažnju ne skrenem. 

Čavrljajući do Beograda sa koleginicom Violetom, između dva leta, parfema u free shopu i čašice razgovora u avionu,  shvatam da je možda osnovni ženski princip –  da u životu ništa ne sme da te iznenadi. 

DO nekog idućeg putovanja,

Ivana Đorđević

. . . 

Specijalno hvala

Jusufu Eminu, Galibu Giciću i brojnim kolegama na divnom druženju u okviru Balkan Media Samita u Izmiru, jula 2018. godine

 

 

 

[Top]

LJUBAV NA PRVI KORAK

Dok su mi pred očima prolazile prve palme na ulicama Vodica i dok sam virila kroz  prozor kao dete  koje jedva čeka  da stigne na more  sa radija su se čuli  stihovi:

Blago meni što si tako ljut, to je znak da biram dobar put, jer dok ti smeta sjaj, znam da ne vidiš  mi kraj, kamo idem zato ne pitaj!

Otkuda tako poučni i zanimljivi stihovi otpevani nežnim zvonkim glasićem i kakva je to pesma uopšte? Kad radiš u industriji zabave i na muzičkoj televiziji, neke pesme ti i bukvalno  promaknu dok razmišljaš o rokovima, o gostima i emisijama. To je moj slučaj sa ovom pesmom. Čula sam sto puta da “Život nije siv” ali nisam ni slutila  da može da  bude ovako živopisan. 

U Vodicama sam bila prvi put pre par godina. Kao prijatelj CMC TV i Croatia  Recordsa bila sam čest gost na različitim događajima, kako u Zagrebu  tako i na čitavom hrvatskom primorju. I svaki put donosila sam različite impresije, poznanstva  i bezbroj lepih uspomena. 

Prvi put se podesilo da mogu da odem na neko divno mesto gde ću uživati taman toliko koliko mi je potrebno, ali i raditi taman onoliko  koliko mi je to zadovoljstvo. Taj balans kod javnog posla je možda i najvažniji. A ovoga puta sam ga postigla.  Posle dugo vremena uživala sam na Jadranu neopterećena rokovima i obavezama, jer sam  znala da stižem sve. CMC  festival je za mene kada sam prvi put otišla pre nekoliko  godina bio veliko otkriće, ali ove godine me definitivno oduševio. 

Od mog prethodnog boravka u ovom mestašcu na Jadranu, čini mi se nije se promenilo  mnogo, sem što su neke pešačke staze pored obale zatvorene. Tačnije luka je imala jednu prečicu za koju sam znala, a koja je sada zatvorena ogradom. Sve to i  ne bi bilo neobično da  nisam krenula – baš tuda. Što  bi rekao Skot Pek – put kojim se ređe ide. E pa krenula sam tuda i morala da pregazim obalu. Tom prilikom zaradila sam i ožiljak na dekolteu jer gledajući u noge nisam gledala gde mi je glava i bi šta bi! Al’  valjda je to život. Da probaš, ideš kuda te noge i pamet vode, pa nekad sa ožiljkom, nekad punog  srca. Cest’ la vie!

20180610_113224-01

Tradicionalno krstarenje brodićem počelo  je uz laganu muziku, odabrana vina i morske specijalitete. Lekcija  koju sam naučila prethodnih godina je  da se na brod uvek ide  u tesnom. Ukoliko se odlučite  za bilo  lepršavo vetar će se potruditi da umesto čašu sa vinom, u ruci držite – suknju. I tako sve vreme krstarenja. Sreća pa imam iskustva i sa brodovima i sa krstarenjima pa sam ovoga  puta otišla – takoreći spremna na sve. I za uslove i za prilike.  (more…)

[Top]

IZA ZATVORENIH VRATA PREDSEDNIČKOG APARTMANA

20180524_112738 ok

Nije lako ljudi moji, biti  predsednik. Ni saveta stanara, ni mesne kancelarije, a kamoli svetske sile.

Kada sam pre mesec dana išla u Tursku da snimam reportažu, moja idealna smeštajna jedinica bila je – predsednički  apartman.  Pre mene tu su boravili različiti moćnici, javne ličnosti, ali predsednik Amerike je definitivno – najzvučnije  ime koje sam tamo čula. 

Apartman mi se odmah  dopao. Što više  stvari  viđam na putovanjima i po belom svetu, sve mi se više dopada klasičan sjaj sa primesama nesvakidašnje udobnosti. Drvo, pliš, raskošan pogled i mnogo kvadrata. Zanimljiva  stvar kod  luksuznog smeštaja što  je sve do te mere  programirano  na  maksimalnu udobnost, da vam vrmenom stvari kao što  su zlatne kvake i preskupi motivi u čitavom apartmanu – postanu svakodnevica. 

Trpezarija predsedničkog apartmana

Trpezarija predsedničkog apartmana

Dok intervjuišem Dušana Anastasova, koji mi objašnjava kako sedimo i pijemo  kafu na istom  mestu  gde i tadašnji predsednik Sjedinjenih Država, ne mogu da se  ne osećam bitno 🙂 Sama činjenica da ste u ambijentu u kom uživa svetski džet set ne može a da vam ne da osećaj moći. To prosto radi po tom principu. 

Zanimljiva stvar je da predsednički apartman ima – osim dnevne sobe, spavaću sa radnim delom i izlazom na  terasu, trpezariju i kupatilo, još  jednu sobu koja je povezana sa apartmanom. Na moje pitanje čemu služi ta soba koja je  praktično zasebna smeštajna jedinica, dobijam odgovor da je to za obezbedjenje – koje ide  uvek uz  predsednika. 

Zapravo koliko god obezbedjenje zvučalo kao moćna stvar, činjenica da je neko s vama 24h na  dužnosti pomalo je ako niste  naviknuti – zastrašujuće. Niti da se družite, niti da  se distancirate, niti da se srećete, ali znate da je tu. I tu je zbog vas. Zvuči kao život. Neobično. 

Kod  luksuza je fora  u tome što se  jako brzo naviknete

Kod luksuza je fora u tome što se jako brzo naviknete

Kada dobijete  sve, uvek nešto bude višak. Razmišljam kako izgleda kada  dođete u  paru sa nekim, u šta vam se računa – obezbedjenje? I kako  izgleda kada hoćete da budete intimni? Da li vam i tada čuvaju stražu? Mislim, pitam za prijatelja. 

Imala sam prilike da radeći u diplomatiji na početku  svoje karijere, imam i obezbedjenje i diplomatsko vozilo sa sve onom  zastavicom napred davnih dana u Rumuniji i znate šta mi je posle nekoliko dana službenih obaveza bilo zanimljivo? Zanimljivo mi je bilo da se iskradem i popijem kafu sa našim tadašnjim vojnim atašeom u boemskom kvartu Bukurešta! Vidite kako se čoveku uvek dopada  samo ono  što u tom trenutku –  nema? 

Detalju sa snimanja videa - Saša Filipović  iz mrtvog ugla nadgleda moj nastup pred kamerama

Detalju sa snimanja videa – Saša Filipović iz mrtvog ugla nadgleda moj nastup pred kamerama

Ali da se vratimo na predsednički apartman u hotelu Calista Luxury. Ovde imate sve  – i pogled i piće i iće i obezbedjenje i udobnost, pa i lično obezbeđenje ako ste predsednik  ili VIP ličnost. Kod luksuza  je dobra stvar i ta što se vrlo  lako  naviknete.  I što vam ne dosadi tako brzo. 

Snimanje protiče sa komičnim momentima jer nas u  ekipi ima toliko da svaki čas neko iz nekog ugla apartmana izroni  i ušeta u kadar i…idemo sve ispočetka! To na momente biva  toliko smešno, jer se cela priča oteže, a broj neplaniranih glumaca povećava. Scena prva: Ja sebi sipam piće i pričam o društvenim mrežama u ekskluzivnom javljanju za  emisiju Tabloid, a kolega iz ekipe otvara vrata i nonšalantno ulazi u kadar sa sve nekim papirima dok priča telefonom.

I kako da se ne zaceniš od smeha? Cela ekipa urla, mi idemo ispočetka…a treba se  setiti  šta si  pričao pre toga. Otuda meni valjda stalno osmeh na licu za vreme snimanja. Nikad ne znam šta ću ispričati dok se ne upali crvena  lampica. Nekad i samu sebe iznenadim 🙂 jer obično nemam nikakvu pripremu. 

Uglavnom, ovaj video  je uspomena na divne trenutke provedene u sjajnom ambijentu nestvarne Turske i stvarnog predsedničkog  apartmana. Delovi sa upadima u video su obrisani, čisto  da to  bude jasno 🙂

A moja  predsednička avantura  izgledala je ovako.  Uživajte!

Tehnička podrška: Turistička agencija Big Blue

www.Bigblue.rs

[Top]

“No wifi! Talk to each other!”

IMG-8afead59db3e9a64b60ccac4b797ba6e-V-01-01 ok

Mene  je zapravo vrlo lako usrećiti. To shvatim na svakom svom putovanju. Samo mi ugasite telefon, pustite  u neku lepu  prirodu i dajte dobro  piće. Procenat alkohola nije važan.  Može da bude i sok, pošto kafu  jelte više ne pijem.  A kako sam trenutno u Austriji – dolazi u obzir pivo. 

– English  or German? – obratio nam se naočit  visok,  momak pitajući  šta ćemo da pijemo. Kafe restoran na samom trgu u Halštatu, gde smo sedeli i prošli put zapamtila sam po tome što ni tada nisu hteli da mi daju wifi. Tada mi se imperativno obratio čikica sa “No wifi! Talk  to each  other!” Sada par godina kasnije na istom mestu, shvatam da je  bio u pravu. Iako je Halštat živopisan i mami na fotografisanje svega i svačega, nedostatak Interneta – me  je preporodio. 

Kroz priču o našem odabiru piva, začuh u deliću milisekunde neki slog na  engleskom koji je zazvučao tako naše. Domaće. Srpski.  Promenismo par rečenica na engleskom i mladić nam se obrati naposletku sa:

– To vam je odlično halštatsko  pivo.  (more…)

[Top]