Gde putujete OVE GODINE?

X91A4840

Jeste li odlučili gde ćete putovati i šta ćete sve obići ove godine?

U susret Sajmu turizma koji će se održati od 21. do 24. februara 2019. godine, turistička agencija “Big Blue” https://www.bigblue.rs/default.aspx organizovala je predstavljanje predstojeće sezone proleće/leto. Mnoštvo prijatelja, saradnika, medija i partnera, imalo je prilike da se uveri u sajamske popuste i rani buking koji cenu aranžmana može da spusti do  45 posto. 

Ono što je novo jesu premijum uslovi putovanja. Putnik koji ugovori Premijum uslove putovanja, ima pravo jednostranog otkaza putovanja do 10 dana pre dana planiranog početka putovanja uz kompletan povracaj svih uplaćenih sredstava.

Najbolje vreme za obilazak evropskih metropola su mart i april

Najbolje vreme za obilazak evropskih metropola su mart i april

Evropske metropole koje “Big Blue” preporučuje da posetite u aprilu i maju su Valensija, Lisabon, Rim, Bukurešt, Berlin kao i najposećenije gradove među kojima  su – Istanbul i Atina. Dinamične ture u aprilu predstavljaju spoj kulturnog sadržaja i društvenog života glavnih gradova Evrope i njihovih šoping centara. (more…)

SAMOS: Ostrvo boginje Here i matematičara Pitagore

Svečana prezentacija ostrva Samos u Metropolu

Svečana prezentacija ostrva Samos u Metropolu

Put me je na Samos odveo pre dve godine. Totalno novo ostrvo, neistraženo, ali slatko, malo i brzo se stiže. Na nedavnoj prezentaciji ostrva Samos od strane Turističke organizacije Grčke i gospođe Sofije Lazaridu, na kojom bila u svojstvu gosta – osetila sam se bukvalno, kao domaća. Em bila, em videla, em mogu da se podsetim!

Zanimljivo je da je Samos na krajnjem istoku Grčke i da je najbliže ostrvo Turskoj. IStočni deo ostrva je od turskog kopna odvojen kanalom, koji je širok svega nekoliko kilometara. Ne treba da vas iznenadi da je Samos brdovito ostrvo. Na Samosu se nalazi jedna od najvećih planina u Egejskom moru – Kerketefs.

Ono što naše turiste najviše zanima svakako je klimatska zona. Na Samosu tokom leta duva jak vetar sa severoistoka, pa je letnja žega podnošljva. Na ostrvu se pravi crvena, glatka, presijavajuća keramika. Pitagorina šolja samerljivosti proizvodi se upravo ovde i predstavlja bitnu lekciju koju je čovečanstvu ostavio upravo Pitagora, koji je inače rođen na ovom ostrvu. 

Legenda kaže da se na Samosu rodila Hera, vrhovna boginja i Zevsova zakonita žena. Ostaci Herinog hrama i priča o ženskom pitanju kroz mitove i legende svakako da daje ekskluzivitet boravku na Samosu. 

Istorijski turizam i idealna klima, deo su ponude ostrva Samos

Istorijski turizam i idealna klima, deo su ponude ostrva Samos

Od privrednih grana ovde za razliku od ostalih grčkih ostrva postoje svi uslovi za razvoj poljoprivrede, jer sem kvalitetnog zemljišta postoji i obilje vode. Ipak karakteristični proizvodi za ovo ostrvo su duvan, vino, maslinovo ulje i plodovi limuna.  Naravno tu su i eterična ulja, origano, brojne sorte vina od kojih je najpoznatija sorta groždja – beli muskat. Zbog broja sunčanih dana, ova sorta uspeva najbolje upravo na Samosu. I pored toga što se konzumira u belom vinu, koristi se kao jedan od sastojaka čuvenog Dom Perinjona.

Plaže na Samosu su uglavnom šljunkovite, ali nisu strme i stenovite, dok čiste peščane plaže postoje samo u mestu Vocalakija, ili u mestu Psili Amos. 

Plaže na Samosu su uglavnom šljunkovite ali postoje i peščane na drugom delu ostrva

Plaže na Samosu su uglavnom šljunkovite ali postoje i peščane, voda je bistra i topla

Kada je istorijski turizam u pitanju mesto Pitagorio je neto što ne treba da propustite ako se nađete na Samosu, jer se u blizini nalazi Hereon, hram boginje Here, koji se ubraja u najveće grčke hramove.  Malo dalje od PItagorija, nalazi se zakriveni tunel Eupalinosa, kog možda znate sa nekih slika, jer se greškom ubraja u sedam svetskih čuda. Postoje iskopine nekadašnjih termi. 

Ukoliko se upustite u avanturu obilaska ovog ostrva nemojte zanemariti i veliki broj manastira od kojih izdvajamo manastir Časnog Krsta koji je fascinantan po svojoj arhitekturi ali i plodovima mandarina koje rastu na manastirskom imanju. 

Manastir Časnog Krsta na ostrvu Samos

Manastir Časnog Krsta na ostrvu Samos

Sve u svemu, bezbroj razloga da ovog leta vidite Samos. Ukoliko želite da vas uspavljuju i bude talasi, da uživate u uskim ulicama glavnog grada Vati i da na Trgu uz ceđeni limun sa nanom osetite dah nekih prošlih vremena, Samos je ostrvo koje ćete doživeti na pravi način. 

Bezbroj vinarija na ostrvu podsetiće vas u svakom trenutku da ste na pravom mestu!

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Privatna arhiva/Zoran Tošić 

[Top]

IZMEĐU REDOVA

_MG_0602 ok

Žene retko prave kompromise, znate.Barem kada vide da je preko puta njih neko jako glup. Nebitno da li im se taj neko sviđa(o). Jedno glupo pitanje i ode mast u propast. I nije ovo samo moja priča. O, ne. Skoro me od srca nasmejala jedna draga drugarica koja je izgovorila svoje iskustvo sa jednim od poslednjih udvarača. Situiran je kaže, lep je, ali kad joj postavi neko glupo pitanje ili pošalje neku nepismenu poruku, ona odlepi.
– Pitao me je ladno – „Kaću dođem da prespavam kod tebe?“ S tim što je kad ću napisano kao jedna reč, bez slova „d“ kod kad.
Nas nekoliko se samo zasmejuljilo, a ja sam morala da pitam.
– Čekaj, kako ti to kao pismena žena podnosiš, meni samo to nije jasno?
– Podnosim tako što sam mu rekla da spavati neće kod mene…ako sam mu dala priliku da me osvoji, evo da probamo, ali neće spavati kod mene. Nismo mislili da me osvoji svojim krevetskim veštinama.
Sva je prilika da se on opismeniti neće, jer njegova poenta nije da nauči da piše, nego da prespava kod moje drugarice. Malo da vam dočaram situaciju. Ona je jedna prefinjena profesorka književnosti, žena koja se ostvarila u svakom smislu i poslovno i privatno, kao majka i kao poslovna žena i sad mi igra osmeh dok ovo pišem i zamišljam njenu facu dok čita njegove poruke.

Stvarno mislim, da ne biva ništa kad se sretnu pismen i nepismen. I nepismenost nekada govori više od konta na računu, od dobre građe i lepog lica. Nepismenost govori da ste bazično zaostali. Da ste ostali zaglavljeni u vremenu, da ne čitate knjige, ne znate šta je pozorište, da se ne mešate sa kulturnim svetom, nepismenost vas ogoljava i ostavlja tako gole da od vas prolaznici okreću glavu.
Iskreno, mislim da nepismenost više pogađa žene u muško ženskim odnosima.

Da je muškarcima nepismena žena zapravo dobrodošla ako misle da hvataju krivine u toj vezi.
Jer nepismen u bilo koje doba znači biti – slep kod očiju. Milsim da su o tome pisali još početkom 20. veka. Muškarci na Balkanu često umeju da žene svrstavaju u onaj sekstički kontekst „šta ona zamišlja, ona je žena“ ili još gore „kakva je ona majka i kakva njena karijera“

I mnogo žena pristaje na to da su samo žene i da njihova tradicionalna uloga u kući, kraj dece i šporeta. Ne treba ići daleko pogledajte samo oko sebe. Pojava kao što su sponzoruše i starlete, takođe govori u prilog – oženi me da više nikada ne radim i rodiću ti koliko hoćeš dece. Ne kažem, svako neka bira svoj put, samo što mislim da prepuštanje na volju muškarcu ima više manjkavosti nego prednosti. Ako me razumete.

Žene, naročito pismene i samostalne, jako vode računa s kim su i zaista mislim da sve u vodu pada pred jednom nepismenom porukom. Jednim pitanjem, koje isijava toliko gluposti da se to ne može progutati ni pod kojim uslovima. A iza gluposti – na kraju dragi moji, uvek stoji zloba. Izbeći ću deo koji je na putu do zlobe, vrlo izvestan. Glupost uvek prate, loše odluke, impulsivna ponašanja, socijalna neujednačenost, psihička upadljivost, i naposletku zloba. Jer glupom čoveku je jako teško objasniti bilo šta. A glup čovek mrzi sve što ne razume. I eto nama zlobe.
I što bi mama moje mame rekla, pazite s kim se zabavljate. Nije sve u tome što je neko lep, pogledajte kako se ponaša taj neko, da li je pametan, jer u slučaju da se orodite – gledaćete i mališane sa istim takvim osobinama.

Tako da se vratimo na poruke. Nije strašno dopisivati se dokle god umete da čitate između redova. Glupost se uvek krije – između redova.

Tekst: Ivana Đorđević

[Top]

EPSKA FANTASTIKA!

sava krop

Mnogi se iznenade kad shvate da umem razne stvari. Da ne pomislite svašta sada, ali, zaista, bez imalo skromnosti umem da iznenadim ljude. Vrlo prijatno. Naročito one koji od mene ne očekuju da išta duhovno znam. Jer ljudi su skloni da imaju predrasude.  Jer kako neko kome svetovno tako dobro ide, ume nešto iz duhovnog života? Eeeee, predrasuda.  

Kao dete odgajano u ateističkom duhu, trebalo je vremena da pronađem svoju duhovnost i direktnu komunikaciju sa Bogom. Krštenje pamtim kao najveseliji čin u svom dotadašnjem životu. Svojom voljom u svojim ranim dvadesetim na Ostrogu, jednog divnog leta, krštenje na otvorenom obojilo je moj boravak u Crnoj Gori potpuno novim bojama. I učinilo da svoj put vidim, mnogo, mnogo jasnije.

Ali da se vratimo na praznike. Sve što realno, znam o veri i običajima naučila sam od babe i dede. Gledala i slušala šta rade kada seku slavki kolač, slušala šta pričaju kada ulazimo sa badnjakom na Badnje veče, gledala šta rade za Uskrs. Stvar deluje jako prosto, a suštinski zapravo zanimljivije nego što čovek očekuje. Više sam naučila gledajući i slušajući nego što sam možda tada kako dete i želela. Suštinski kada si mali, upijaš sve što se dešava oko tebe i nisi svestan svog učešća u nečemu što je duhovni praznik, jer je dovoljno da budeš prisutan i da uveličaš skup. Kad porasteš podrazumeva se da nešto i znaš, jelte. Barem sam ja to tako doživela.

Elem, kad smo kod praznika, generacije atesta učinile su da mnogi naši dedovi budu duhovno polupismeni. Na stranu u kog Boga verujete, u to se zaista ne mešam, ali budite sigurni, mnogo je lakše kada verujete. To je suštinska stvar. Ili kada se barem trudite da budete dobri, nezavisno od svojih poriva. Kada kažem dobri, svi znamo šta je dobro, a šta ne. To ne moram da vam pričam, potanko. Jasno je ko dan. Moj doživljaj vere je postao takav da kada veruješ nemaš mnogo lutanja u životu, lakše dolaziš do zdrave pameti i kvalitetnih zaključaka. Zaključaka koji ćete odvesti u željenom smeru.

Nikada nisam bila fanatični vernik niti smatram da moje praznovanje i verovanje treba bilo koga da opterećuje ili da treba da smaram ljude s tim da sam dobar čovek ili ih motivišem da budu dobri. Niti mislim da je verovanje – javna stvar do te mere da treba praviti cirkus. Naprotiv, moja deviza je „neka svako radi šta želi i šta ga čini srećnim“. Moja sreća je moja odgovornost, a svako može zaista da bira svoj put. Liberalno, do koske. (more…)

[Top]

Kada ti život da sunce, samo ĆUTI I PLIVAJ

Crveno more - tako toplo, tako blizu

Crveno more – tako toplo, tako blizu

Šarm el Šeik moje rane mladosti. 

Tako bi se u najkraćem mogao opisati moj boravak pre desetak dana na ovoj toploj, egipatskoj destinaciji. Možda jedino mesto na svetu na kom bez obzira koliko je vremena prošlo mogu da se osetim kao da sam se vratila kući.  Od mog poslednjeg susreta sa Šarm el Šeikom prošlo je sigurno 13 ili 14 godina. I tada je bilo nezaboravno. Sećam se, hotel Helnan Marina, u samom centru Nama Beja, brojne diskoteke i pešačka zona, toplo Crveno more i plaža samo za mene. Soba sa pogledom na more. I činjenica da mi je srce kucalo drugačijim ritmom. Da su mi želje bile drugačije. 

S tom razlikom što ovoga puta nisam ni slutila da ću upravo za svoj rođendan 2. decembra plivati u Crvenom moru. Nekoliko dana pre odlaska u Egipat, davala sam intervju gde bih volela i kako da dočekam rođendan i otelo mi se – negde na moru, gde u ovo doba godine mogu da plivam. Ćiribu-ćiriba! Odoh ja za manje od 48 sati. I rođendan proslavih ni manje ni više nego na brodu, pevaše mi pesmicu na arapskom, srpskom i ruskom jeziku. Jedosmo i tortu! Ničim izazvana. 

Okrugli rođendan slavila sam ukupno 25 sati, zbog vremenske razlike

Okrugli rođendan slavila sam ukupno 25 sati, zbog vremenske razlike

Da biste ljude oduševili ili razočarali nekada je potrebno veoma malo. Nekada samo prvi utisak. Nesvesna utiska koji sam ostavila na menadžent hotela i egipatskih parnera kompanije Big Blue, iskreno sam se iznenadila poklonima i tretmanom koji sam doživela u lancu hotela svetskog brenda, poznatog po luksuzu.

Čestitka od menadžmenta hotela "Savoy" koja me dočekala na jastuku posuta žutim laticama

Čestitka od menadžmenta hotela “Savoy” koja me dočekala na jastuku posuta žutim laticama

U svoju životnu biografiju moći ću da upišem da sam od hotela “Savoy” dobila iznenađenje sa tortom na brodu “Rozenta” u sred krstarenja po Crvenom moru u priobalju Šarm el Šeika. Okrugli rođendan, tražio je da ga zaokružim nesvakidašnjom proslavom i valjda sam dobar čovek kako ja u šali umem da kažem, pa mi se i dešavaju lepe stvari. 

Šarm el Šeik, Zlatna džamija i prvi minuti mog rođendana: Osmeh kakav čini mi se imam samo u ovom delu sveta

Šarm el Šeik, Zlatna džamija i prvi minuti mog rođendana: Osmeh kakav čini mi se imam samo u ovom delu sveta

Rođendan sam dočekala ispred Zlatne džamije u delu grada koji se zove Old Market. I zanimljivo što sam prvu čestitku dobila od momka za kog sam mislila da me uopšte ne primećuje. Doduše to je bilo po egipatskom vremenu, kasnije su usledile sve ostale po srpskom. Moj rođendan je praktično trajao 25 sati zbog vremenske razlike. 

Šarm el Šeik je možda jedino mesto na svetu koje je udaljeno samo tri i po sata avionom  od Beograda, i direktnim letom vas vodi u oazu radosti i uživanja. Doček Nove godine u ovom gradu neprepričljivo je iskustvo, barem meni koja nisam navikla da mi prvi minuti otkucavaju dok sam u kupaćem kostimu u bazenu, ali dešavalo se, nije da nije. 

Prvo što je upalo u oči mojoj majci jeste da su svi koji su mi pevali "divan dan" obučeni, a da sam samo ja u kupaćem

Prvo što je upalo u oči mojoj majci jeste da su svi koji su mi pevali “divan dan” obučeni, a da sam samo ja u kupaćem

https://www.instagram.com/p/BrAGe8fHR_8/

Ono što me uvek od srca nasmeje jesu opaske moje majke. Gledajući moj video na YT iz Šarma, ćuti, trepće i izgovara:
– Što su svi obučeni, a samo si ti u kupaćem?

– Oni su mama, na poslu, rade, naravno da su obučeni. Ja se sunčam na brodu. Logično je da sam u kupaćem.

– Pa valjda i ti nešto radiš…

– Radim kako ne radim,  vidiš da slavim rođendan.

– Vidim, snimaš kako jedeš tortu – i nastavi da gleda, trepće i smeje se, moja draga majka. 

– Sećaš li se vremena od pre 15 godina, koliko sam radila i gde, da bih danas jela tortu na brodu? – pomalo revoltirana budem svaki put kada mi neko dirne u hedonizam.

-Ma sećam se, radila si ko mrav uvek i samo si išla napred, kako se ne sećam…- više za sebe izgovori moja majka.

Hedonizam je realno, tako lična stvar

Hedonizam je realno, tako lična stvar

Nekada je život pun neobičnosti, čak i kada deluje da ne radite ništa i da vam je štošta palo s neba, pitajte bilo koga ko je uspeo u životu, kako je njegov život do broda, jahte, aviona ili kamiona izgledao. Koliko je noći, dana, razočarenja, uspona i padova, povređene sujete i ega, bilo potrebno da se dođe do mesta na kome stoji tabla – uspeh. I koliko godina se vozio do te table. 

A kada slavite život, gledajte da ga slavite u onom njegovom najlepšem obliku. Ono što mi je apsolutno fascinantno jeste činjenica da su svi oko mene ostali raspamećeni činjenicom da sam ovako originalno proslavila rođendan. Meni je iskreno sve ovo bilo sasvim logično, jer izgleda da ja umem ovaj život. I da ga živim i da ga volim. A to je valjda božji dar. 

Kad ti se život osmehne - isto tako mu odgovori!

Kad ti se život osmehne – isto tako mu odgovori!

I naposletku, za svoj rođendan želela sam ćebe. Ono sa džepom za noge. I svi su mi se smejali. A onda me život poslao u Egipat, trenutno najbližu i najtopliju tačku gledano od Beograda, u Šarm el Šeik. 

Naravoučenije – kada ti život da sunce, samo ćuti i plivaj.

 

Putovala i uživala: Ivana Đorđević

Foto: Zoran Tošić/BigBLueMedia, decembar 2018. godine

Tehnička podrška BigBlue.rs https://www.instagram.com/bigbluetravelagency/?hl=sr

Special thanks to: Savoy hotel, Sharm el Shaik – Waleed Otify, Mohamed Dessouky

“Big blue” crew: Dušan Anastasov, Zoran Tošić, Miloš Belušević 

ZABRANJENO PREUZIMANJE FOTOGRAFIJA, TEKSTA ILI DELOVA TEKSTA BEZ PISMENE DOZVOLE SAJTA IVANINEPRICE.COM

[Top]

DEDA MRAZE, dobro me slušaj sad!

56 ok ivanine price

Dragi Deda Mraze, želim da se u narednoj godini nađem na nekoj egzotičnoj destinaciji kraj Šona Konerija u scenografiji filma o Džejmsu Bondu, ali da kraj mene bude Pirs Brosnan” 😉

I vrlo sam ozbiljna. Znamo oboje da je moj tip muškarca u praksi, nešto sasvim drugo, ali avaj. Čula sam da kad nešto mnogo želiš, onda se ceo kosmos uroti da ti se to ostvari. Izuzev kad nije za tebe. Izuzev kad nije dobro po tebe. Izuzev ako će to trajno uništiti kvalitet tvog života. 

U prošlosti sam se grčevito držala nekih svojih sada vidim vrlo naivnih izbora, odluka, procena…a vreme me demantovalo u toj meri da bih kasnije često shvatala da je ono što je bilo finalni ishod pregovora sa životom – ipak na kraju bilo sjajno po mene. Drugim rečima, nekada ono što sam jako jako htela, uopšte nije bilo za mene. I život mi se uvek s druge strane u brk smejao i namigivao kada bismo podvukli crtu – sa onim čuvenim “I ko je bio u pravu?”

Teška srca bih klimala glavom, jer niko ne voli da pogreši. Svi volimo da budemo u pravu ili da barem bude po našem.

Samo što je nekad teško sagledati širu sliku, pogotovo ako si na slici ti sam sa svojim odlukama. Znam za odluke koje sam donosila svesno, za svoju dušu, po sistemu, hoću, želim pa šta bude. I bivalo je. Dokle je za mene bilo dobro, dokle sam se osećala konforno u tome što mi se ispunjavalo. 

I onda, zašto je nekada dobro da ne dobijete ono što želite? Zapitala sam se milion puta. Jer su neke od pobeda koje sam vojevala bile – Pirove pobede. Neki ljudi koje sam trajno želela da zadržim u životu nisu bili za mene. Trebalo je vremena za to saznanje. 

65 ok ivanine price

Zato kažem da probamo sa ovim Deda Mrazom 🙂 On bi trebalo da zna šta radi. Meni odavno nisu potrebne igračke, pokloni…Uhvatila sam sebe da tražim neke normalne slatke, obične stvari, koje igrom slučaja sebi ne stignem da kupim. Recimo, skoro me je voljeno biće pitalo šta bih za rođendan i ja rekoh ozbiljna – ćebe, ono što ima džep za noge. Dobro i veliki cvetni aranžman. Jednostavna žena i jednostavne želje. Dobro, prećutala sam ono što svi znamo a to je da sam veliki  fan dobre šminke, tako da sve što ima potpis MAC cosmetics, može da bude veliko i slatko iznenađenje za ovako velike devojke kao što sam ja. Ali to je neka druga priča. 

Da se mi vratimo na Deda Mraza. Nekako je divna stvar to sa nagradom i sa dobrim vladanjem. U životu toga nema. Nekad čak, steknem utisak, iako je to samo utisak, da si voljeniji, što si bezobrazniji. Da se u realnom vremenu, kad se manemo bajki ne isplati biti normalan. Ili barem tu svoju osobinu nije poželjno prikazivati javno. Možete biti normalni ali samo u tajnosti. S druge strane, bolje da misle i da si lud i bezobrazan, nego da ti se penju po glavi. Suštinski, dobro vladanje prolazi samo kod Deda Mraza. U životu je u svemu bitna prava doza. Nekada mi se čini da određene ljude valja onako dobro namučiti da vam se uopšte ikada i približe, samo zato što će više ceniti vašu normalnost, kada vas konačno upoznaju. 

28 ok ivanine price

Možda najveći kompliment koji sam ikada dobila bio je upravo taj. Da sam kučka, iako delujem kao dama. I isprva sam se jako naljutila, ostala otvorenih usta, jer prilika u kojoj mi je to izrečeno, nije dozvoljavala psovke. A i ta dama ko velim da ne pokaže odmah da je kučka. A onda sam shvatila, kučka si onda kada ne daš na sebe i kada umeš da pokažeš zube i okreneš glavu.  Kad ne daš da te voze na ler. U ovom stvarnom svetu oko nas, deluje mi da od dobrote i vrline, nemate mnogo ako je usmerite ka pogrešnim ljudima.

Zato dragi Deda Mraze, da se razumemo još sad. Znam da si u godinama pa ko velim da se na vreme obratim 🙂 Pošto sam bila nevaljala čitave godine, a i nikad neću biti žena svojih godina, hajde da se nagodimo – neka egzotična destinacija, film, knjiga i bar jedan Pirs Brosnan. Dobro, svetle oči i tamna kosa. Eto da ti bude lakše. Može?

Tekst: Ivana Đorđević

Fotografije su vlasništvo sajta IvaninePrice.com i zabranjeno je uzimanje, kopiranje ili postavljanje teksta, delova teksta ili fotografija bez pismene dozvole sajta.

 

 

[Top]

KOLIKO KOŠTA KAD JE BESPLATNO?

44 ok ivanine price

Kroz emisiju koju radim često sam postavljala različite teme kako gledaocima tako i gostima u studiju i jedno od pitanja bilo je – šta ste u životu dobili besplatno? Mnogo njih nije odmah znalo odgovor. Iako je pitanje naizgled lako, navodi nas na razmišljanje. Lično, u životu sam dobila dosta toga, ali slabo šta je bilo besplatno. Nešto je koštalo živaca, nešto je tražilo protivuslugu, za nešto sam tek kasnije shvatala da me skupo koštalo. 

Najgori su mi bili oni pokloni i nagrade koji su zapravo bili lepo upakovana kazna. Tako se ispostavljalo kasnije kada bih zbog istih darova imala nesanicu. U startu je delovalo jako lepršavo i zabavno. Ali kako život ide dalje, preživi čovek i gore stvari od onih koje je svojom voljom pustio u svoj život. Zapravo sebi najteže opraštamo loše procene. 

Jedan pametan mi je rekao – da je ono što najviše vredi u vašim životima uvek bilo besplatno. Tu ubrajamo trenutke sa najmilijima, ljubav deteta, ljubav roditelja. Tako bi trebalo da bude. Ali opet teško mi je da prihvatim da je nešto besplatno, iskreno. Čak i kad su trenuci sa najbližima valja investirati u lep ambijent, u momenat u kom ti nije puno samo srce nego i duša i oči. Laže ko kaže da mu estetika trenutka nije bitna. Bitnija je nego što se čini, samo neko ume da nazove stvari pravim imenom neko ne.  A nećemo da se lažemo – svaka estetika, uglavnom, košta.

A besplatno me uvek koštalo više nego inače. I najjeftinije me izlazilo ono što sam parama plaćala. Iskreno.  Postoji par iskrenih prijateljstava kojima sam iskreno, blagoslovena, ali to mi nije stiglo besplatno. Investirala sam sa svoje strane ono što mi je Bogom dano – a to je iskrenost i manjak proračunatosti. To što mi se danas brojna vrata otvaraju posledica je samo čistog srca. U šali umem da kažem, od posebnih znanja i veština mogu da prijavim to što nisam izgubila dušu. A bilo je trenutaka kada sam mogla da pokleknem. U trampu za ovo malo duše, dobila bih neke druge stvari. Ali valjda kao stari filmofil uvek se setim one scene iz Dragojevićevog filma gde duša potpisuje pakt sa Đavolom za određeni broj godina sa nekim šesticama i kako se u finalnom skoru – duši ipak nije isplatilo. 

33 ok ivanine price

Negde u ovo doba godine kad svodimo račune gde smo bili i šta smo radili, lepo je znati šta ste ove 2018. godine zaista dobili na poklon, da ne kažem besplatno. Ono što sam ja dobila ove godine su nova iskustva i nove daljine. Daljine kako geografske, tako i daljine u poimanju sveta. Naučila sam da oprostim, što je delovalo skoro pa nemoguće. Naučila sam da produžim dalje, kada više nema smisla. Naučila sam da okrenem glavu od nečega što mi okreće želudac. Ranije bih se čudila kako je nešto zapravo odvratno, nenormalno i neverovatno glupo. Sada, iz ove pozicije sve što mi ne odgovara, ne imponuje i nervira me ide u folder –  “kasnije” i “možda nikad”. Dobro, uglavnom ode u ovaj drugi, al ajd sad da ne sitničarimo. 

Stoga ja zaista imam sve razloge da se ne bunim mnogo. Jer znam da mogu sve i da više ne moram ništa.  A to saznanje je koštalo. Vremena, iskustva, živaca i nespavanja. Ali vredi. 

 

Tekst: Ivana Đorđević

Fotografije su vlasništvo sajta Ivanineprice.com i ne mogu se preuzimati bez pismene dozvole sajta. 

 

[Top]

U VEZI ILI BEZ VEZE?

iPiccy-Design I PRICE

Nađite sebi ravnu. Da biste mogli i imali s kim da živite. Da vam Instagram ne bude spas od života i beg od dosade. Ne pravite kompromise koja vam je za vezu, koja za seks. To treba da bude jedna osoba. Ako nije – onda i zapravo nije i to je sasvim ok. 

Skoro sam od jedne naše priznate naučnice u jednom izlaganju čula da su muškarci na Balkanu uglavnom impotentni. Pritom ne misli na seksualnu disfunkciju. Misli prosto na način razmišljanja. Svi su puni priče, obećanja i želje da neke pare odnegde padnu s neba. Da se nešto odnegde, smuva, završi, uradi kombinacija ili već kako. 

Ne kažem da su svi, ali to je reprezentativni uzorak. Masovno iskustvo barem žena po Beogradu kaže da postoje devojke u vezama, i devojke bez veze. Ipak mnogo važnije od toga da li su zauzete ili slobodne jeste činjenica da li imaju svoj keš, svoja interesovanja, svoje obrazovanje i svoje društvo.

Devojke bez veze uglavnom imaju više iskustva, takoreći na terenu. I sve odreda imaju istu muku. Naći nekoga dovoljno inteligentnog a da mu ne smeta što je kraj njega isto tako drugo, inteligentno biće. Bez namere da sudim bilo čijem izboru, mislim da se svi kompromisi koje napravite zarad udobnosti, na kraju ispostave kao – čist mućak.  (more…)

[Top]

ŽENA S TELEVIZIJE I OSTALI JEDNOROZI

iPiccy-Design IVANINE PRICE

Kakva je to sorta – žena sa televizije? 

I da li se ovoj ženi sve prašta i sve joj u životu ide? Činjenica je da joj se vrata otvaraju, ali šta se dalje dešava?

Ima li sreće i pravde za ženu sa malih ekrana? Ko sme da joj zavidi, i da je ogovara? Da li joj se broje zubi i lupom traže bore i sme li lepa žena da ostari, da ima mane i da ima ljudske osobine?

Da li žena sa televizije sme da  bude neraspoložena ili tužna?  Ništa od toga. Žena s televizije mora da bude uvek doterana, ne sme da ruši iluzije, nema pravo da ostari niti sme da bude neraspoložena. 

Ali, prvo da krenemo redom. Magična kutija kakva televizija jeste definitivno, iako ulazimo u eru Youtube kulture, čini da sve što se emituje na TV ili svi koji se pojavljuju na TV automatski smatraju čudom neviđenim. Ta šaka zvezdane prašine, bačena oko svake TV zvezde, TV ličnosti ili TV autora, ne jenjava s godinama. TV šansa definitivno menja život. 

“Znate, ona je sa televizije!” Fama je koju ne treba razbijati, izuzev možda u najbližem okruženju. ALi oni koji su vam najbliže, zapravo i znaju da ste vi obični kao i svi ostali. Još običniji, šta više. U više navrata sam umela da kažem da svi koji me znaju samo sa televizije najkraće postoje u mom životu. 

Žena s televizije u doba društvenih mreža po difoltu je neko kome se zavidi, ko se ogovara i kome se ne veruje. Retke pripadnice ženskog pola će joj se diviti, muškarci potajno maštati o njoj, a retki koji joj se približe, shvatiće da magija postoji isključivo – jer su žene koje se bave javnim poslom, jako ekstrovertne i pune duha. Uglavnom. Konkretne i direktne, jer znate da je televizijska sekunda amin. Drugim rečima, traži se da umeju brzo da razmišljaju i brzo da reaguju. S vrmenom im to pređe u naviku. Da nemaju kad da gube vreme. Da umeju brzo da procene situaciju i da ne prave greške, a kada ih i naprave – da brzo krenu dalje. 

iPiccy-Design IPRICE 3

Ima naravno i žena koje im zavide. Smatraju da su dobile nešto preko veze, da ne zaslužuju ni pažnju,ni uspeh ni izgled koji imaju. 

Kad su muškarci u pitanju, oni jako vole atraktivne žene po čijem je postojanju prosuta zvezdana prašina. I nije im zameriti. Magija postoji, verujte, ali nije ni izbliza toliko dugotrajna kako deluje. Jer kada izađu “iz televizora” te žene postaju sasvim obične kao i sve druge. A muškarci se nekada osete prevarenim. Jer kao što svi znamo, ako magija postoji, ne želimo da prestane 😉 

iPiccy-Design i price 4

Žena s televizije može da ima i prijatelje i porodicu, ali u sve mora da ulaže duplo veći napor. Jer ona je rekoh čudo neviđeno, mora i može da se dokaže da sve stiže, pokaže da ume da uživa u malim stvarima, da je nije slava ponela. 

Ono što je najveća zabluda o jako uspešnim ženama sa televizije jeste da je uspeh neko mogao da im sredi, da ih vine u orbitu slave, bez da se one same za išta potrude.  Malo se zna da žene sa TV moraju pre svega da budu vredne preko svake mere i da iza svakog uspeha stoji ogroman rad. 

Otkuda onda potreba da se neko ko je u osnovi veliki radnik i ko ume dobro da se zabavlja – mistifikuje? 

Otuda što ljudi još iz doba stare Grčke mitovima i legendama opisuju ono što ne razumeju. Jedno od sličnih mitskih bića je i – žena s televizije. Otuda je možda najpribližniji odgovor na pitanje  “kakva je to sorta žena s televizije”, najtačniji odgovor zapravo glasi – magična, izuzetno magična sorta.

I nije za one koji se bilo kakvog vida magije boje. 

Tekst: Ivana Đorđević

Fotografije su vlasništvo sajta Ivaninepriče.com i zabranjeno je preuzimanje i kopiranje bez pismene dozvole sajta.

[Top]

UČITELJICA ŽIVOTA

vrnjacka banja ok

Dok sam davala intervju za TV o tome zašto volim knjige Vesne  Dedić, shvatih da  je život stvarno ono što od njega napravite.

A naučih i da ne  treba da se gleda preko ramena. Za svaki slučaj kada ne znate kuda i kako, a vi pogledajte ispred sebe. I nema da pogrešite.

Upravo to je poruka nove  knjige Vesne  Dedić na čiju poromociju tradicionalno idem sa velikim uživanjem svakog leta u Vrnjačku Banju. Poslednji vikend u avgustu bude rezervisan za te dobre vibracije, jedno interaktivno druženje pored bazena u Solaris Resortu i promociju koja okupi čitav grad i okolinu. https://www.instagram.com/solarisresort/?hl=sr

Ove godine  sam svoj ugođaj oplemenila još  jednim kultnim mestom u srcu banje, gde se slušaju dobri tamburaši, jede krispi paprika uz beli mrs (obavezno probajte u restoranu “Sunce”  http://picbear.online/restoran_sunce_vrnjackabanja uz čašu Plave Paunice iz vinarije “Grabak”. Ko mi ne veruje, neka proba slobodno. Vinarija  Grabak inače poznata je kao vino sa geografskim poreklom, nalazi se iznad centra Banje, i osim fantastičnih aroma  rozea, crnog i belog vina, odlikuju ga i neobični nazivi. Pa tako ako se desi da negde pročitate u vinskoj karti imena  bela golubica, plava paunica, modra  vrana, budite  sigurni da pijete vina vinarije Grabak iza kojih stoji  Marina Bogićević, naša žena, koja je enologiju završila u Italiji i danas uživa u plodovima svog rada  u vinariji “Grabak”. 

vinarija

Moj banjski ugođaj počinje svakog leta negde u doba karnevala sredinom jula kada i zvanično otvaram sezonu uživanja. I ono što me naročito raduje svake godine su tu meni ista i neka nova draga lica, mnogo divne  muzike i sjajnih kontakata. Tako su zbog mene ove godine u Vrnjačku Banju stigle vruće mantije iz Novog Pazara  https://www.instagram.com/explore/locations/469636093154212/sve-pod-sac-pite-mantije/ uživala sam u tačkama brazilskih plesačica na karnevalskoj sceni, održala sam predavanje u kampu vodenih sportova Number One koji drži naš reprezentativac Nikola Rađen, u okviru radionice čuvene naučnice Vanje Bokun Popović. Otuda se ja i u banji osećam zaista kao među svojima, jer to i  u realnom vremenu zaista tako jeste.  (more…)

[Top]