Category: PUTOVANJA

UČITELJICA ŽIVOTA

vrnjacka banja ok

Dok sam davala intervju za TV o tome zašto volim knjige Vesne  Dedić, shvatih da  je život stvarno ono što od njega napravite.

A naučih i da ne  treba da se gleda preko ramena. Za svaki slučaj kada ne znate kuda i kako, a vi pogledajte ispred sebe. I nema da pogrešite.

Upravo to je poruka nove  knjige Vesne  Dedić na čiju poromociju tradicionalno idem sa velikim uživanjem svakog leta u Vrnjačku Banju. Poslednji vikend u avgustu bude rezervisan za te dobre vibracije, jedno interaktivno druženje pored bazena u Solaris Resortu i promociju koja okupi čitav grad i okolinu. https://www.instagram.com/solarisresort/?hl=sr

Ove godine  sam svoj ugođaj oplemenila još  jednim kultnim mestom u srcu banje, gde se slušaju dobri tamburaši, jede krispi paprika uz beli mrs (obavezno probajte u restoranu “Sunce”  http://picbear.online/restoran_sunce_vrnjackabanja uz čašu Plave Paunice iz vinarije “Grabak”. Ko mi ne veruje, neka proba slobodno. Vinarija  Grabak inače poznata je kao vino sa geografskim poreklom, nalazi se iznad centra Banje, i osim fantastičnih aroma  rozea, crnog i belog vina, odlikuju ga i neobični nazivi. Pa tako ako se desi da negde pročitate u vinskoj karti imena  bela golubica, plava paunica, modra  vrana, budite  sigurni da pijete vina vinarije Grabak iza kojih stoji  Marina Bogićević, naša žena, koja je enologiju završila u Italiji i danas uživa u plodovima svog rada  u vinariji “Grabak”. 

vinarija

Moj banjski ugođaj počinje svakog leta negde u doba karnevala sredinom jula kada i zvanično otvaram sezonu uživanja. I ono što me naročito raduje svake godine su tu meni ista i neka nova draga lica, mnogo divne  muzike i sjajnih kontakata. Tako su zbog mene ove godine u Vrnjačku Banju stigle vruće mantije iz Novog Pazara  https://www.instagram.com/explore/locations/469636093154212/sve-pod-sac-pite-mantije/ uživala sam u tačkama brazilskih plesačica na karnevalskoj sceni, održala sam predavanje u kampu vodenih sportova Number One koji drži naš reprezentativac Nikola Rađen, u okviru radionice čuvene naučnice Vanje Bokun Popović. Otuda se ja i u banji osećam zaista kao među svojima, jer to i  u realnom vremenu zaista tako jeste.  (more…)

PORUKA U BOCI

skopelos o2

Otkriću vam tajnu.

Ja mnogo volim ljude sa kojima radim. I ne sad ono kao timski rad, mi smo porodica i ostale trice i kučine nego stvarno volim ljude sa kojima sarađujem. I znam ih u dušu. Bilo da se viđamo svaki dan ili da povremeno putujemo zajedno na  službene zadatke. I nije fora, verujte, doživljavam to kao deo svoje misije i vrlo mi je bitno da u krugu ljudi koji me okružuju budu oni koji mi imponuju. 

Jer svaki posao,  a pogotovo kreativan – traži dobro okruženje. I kako me moje kolege  vole jednako kao i ja njih, moj dolazak sa svakog  putovanja bude prigodno dočekan 🙂

Sad po povratku sa Skopelosa, posle zvaničnog sastanka sa redakcijom portala čiji sam urednik, pređe se i na  neke  lakše i običnije teme, pa kako od mojih na poslu još niko nije boravio na  Skopelosu, priča krenu spontano o mom putovanju.

Objašnjavajući šta sam se sve videla, čula i doživela, koje sam manastire obišla, moj kolega Munja, direktor fotografije na portalu,  me na pomen manastira onako tiho, zaverenički i sa osmehom upita: 

– Išla si  da se ispovedaš?

– Nisam Munjo, ja pristalica tog verskog običaja, kad me već pitate – odgovorih zbunjeno.

Ja sam vam realno rizična grupa jer sve što vidim – slikaću, sve što doživim – napisaću. I okačiću ovde, na Ivanine Priče. Nema tu mnogo mesta ispovedanju, ali činjenica da ja ćutati neću. 

Smatram da su tajne koje imamo – uvek i zauvek samo naše. Da nam eventualno može pomoći samo neko dobronameran i kome verujemo, ako imamo kakvu nedoumicu u životu, ali ispovedanje i ja – i dalje potpada u folder “ne, hvala”. Munju jako volim, pa i pokažem kada me zbuni ili pročita. 

Inače, pravoslavni manastiri na Skopelosu su možda nešto najneverovatnije što sam ikada pretpostavila da mogu da vidim na  jednom ostrvu, tim pre što  je put do nekih od  njih strm i pun krivina. Ako vam kažem da sam u par navrata žmurila da ne gledam uzak asfaltiran put koji se na pojedinim mestima gubi – jasno vam je da sam se uplašila. Priznajem. http://www.bigblue.rs/SKOPELOS-Hoteli/655/1/ListaHotela.aspx

Konak manastira u kom su nas dočekali sa ratlukom

Konak manastira u kom su nas dočekali sa ratlukom

Prvi put sam pomislila šta meni ovo sve treba i posumnjala u svoju hrabrost. Svi manastiri se i bukvalno nalaze nebu pod oblake, na neverovatnim visinama ali sa fascinantnim pogledima. Poenta svih  tih lokacija u prošlosti bila je u davna vremena zaštita dobara i vrednosti daleko  od dometa pirata i drugih osvajača. Crkve, manastiri i ostala duhovna mesta okupljala su ljude i putem crkvenih zvona  obaveštavala okolne svetinje, ali i stanovništvo,  da se neprijatelj približava. Od pet manastira u okviru ture, prvi na koji nailazim jeste sveti Riginos, zaštitnik ostrva Skopelos, koji je država poverila na čuvanje gospodji Katarini koja nas u svom konaku dočekuje sa ratlukom. Najznačajniji na Skopelosu, jako lepo održavan i nestvarno miran. Prvi put osećam drugačiji  miris tamjana, dok palim sveću.  Objasniše  mi da u Grčkoj postoji nekoliko vrsta sa različitim aromama. Sledeći  manastir Evagelistria, poseduje čudotvornu ikonu  iz 13.  veka, zbog koje ljudi mahom i dolaze na poklonjenje upravo  ovde.  (more…)

[Top]

IZA ZATVORENIH VRATA PREDSEDNIČKOG APARTMANA

20180524_112738 ok

Nije lako ljudi moji, biti  predsednik. Ni saveta stanara, ni mesne kancelarije, a kamoli svetske sile.

Kada sam pre mesec dana išla u Tursku da snimam reportažu, moja idealna smeštajna jedinica bila je – predsednički  apartman.  Pre mene tu su boravili različiti moćnici, javne ličnosti, ali predsednik Amerike je definitivno – najzvučnije  ime koje sam tamo čula. 

Apartman mi se odmah  dopao. Što više  stvari  viđam na putovanjima i po belom svetu, sve mi se više dopada klasičan sjaj sa primesama nesvakidašnje udobnosti. Drvo, pliš, raskošan pogled i mnogo kvadrata. Zanimljiva  stvar kod  luksuznog smeštaja što  je sve do te mere  programirano  na  maksimalnu udobnost, da vam vrmenom stvari kao što  su zlatne kvake i preskupi motivi u čitavom apartmanu – postanu svakodnevica. 

Trpezarija predsedničkog apartmana

Trpezarija predsedničkog apartmana

Dok intervjuišem Dušana Anastasova, koji mi objašnjava kako sedimo i pijemo  kafu na istom  mestu  gde i tadašnji predsednik Sjedinjenih Država, ne mogu da se  ne osećam bitno 🙂 Sama činjenica da ste u ambijentu u kom uživa svetski džet set ne može a da vam ne da osećaj moći. To prosto radi po tom principu. 

Zanimljiva stvar je da predsednički apartman ima – osim dnevne sobe, spavaću sa radnim delom i izlazom na  terasu, trpezariju i kupatilo, još  jednu sobu koja je povezana sa apartmanom. Na moje pitanje čemu služi ta soba koja je  praktično zasebna smeštajna jedinica, dobijam odgovor da je to za obezbedjenje – koje ide  uvek uz  predsednika. 

Zapravo koliko god obezbedjenje zvučalo kao moćna stvar, činjenica da je neko s vama 24h na  dužnosti pomalo je ako niste  naviknuti – zastrašujuće. Niti da se družite, niti da  se distancirate, niti da se srećete, ali znate da je tu. I tu je zbog vas. Zvuči kao život. Neobično. 

Kod  luksuza je fora  u tome što se  jako brzo naviknete

Kod luksuza je fora u tome što se jako brzo naviknete

Kada dobijete  sve, uvek nešto bude višak. Razmišljam kako izgleda kada  dođete u  paru sa nekim, u šta vam se računa – obezbedjenje? I kako  izgleda kada hoćete da budete intimni? Da li vam i tada čuvaju stražu? Mislim, pitam za prijatelja. 

Imala sam prilike da radeći u diplomatiji na početku  svoje karijere, imam i obezbedjenje i diplomatsko vozilo sa sve onom  zastavicom napred davnih dana u Rumuniji i znate šta mi je posle nekoliko dana službenih obaveza bilo zanimljivo? Zanimljivo mi je bilo da se iskradem i popijem kafu sa našim tadašnjim vojnim atašeom u boemskom kvartu Bukurešta! Vidite kako se čoveku uvek dopada  samo ono  što u tom trenutku –  nema? 

Detalju sa snimanja videa - Saša Filipović  iz mrtvog ugla nadgleda moj nastup pred kamerama

Detalju sa snimanja videa – Saša Filipović iz mrtvog ugla nadgleda moj nastup pred kamerama

Ali da se vratimo na predsednički apartman u hotelu Calista Luxury. Ovde imate sve  – i pogled i piće i iće i obezbedjenje i udobnost, pa i lično obezbeđenje ako ste predsednik  ili VIP ličnost. Kod luksuza  je dobra stvar i ta što se vrlo  lako  naviknete.  I što vam ne dosadi tako brzo. 

Snimanje protiče sa komičnim momentima jer nas u  ekipi ima toliko da svaki čas neko iz nekog ugla apartmana izroni  i ušeta u kadar i…idemo sve ispočetka! To na momente biva  toliko smešno, jer se cela priča oteže, a broj neplaniranih glumaca povećava. Scena prva: Ja sebi sipam piće i pričam o društvenim mrežama u ekskluzivnom javljanju za  emisiju Tabloid, a kolega iz ekipe otvara vrata i nonšalantno ulazi u kadar sa sve nekim papirima dok priča telefonom.

I kako da se ne zaceniš od smeha? Cela ekipa urla, mi idemo ispočetka…a treba se  setiti  šta si  pričao pre toga. Otuda meni valjda stalno osmeh na licu za vreme snimanja. Nikad ne znam šta ću ispričati dok se ne upali crvena  lampica. Nekad i samu sebe iznenadim 🙂 jer obično nemam nikakvu pripremu. 

Uglavnom, ovaj video  je uspomena na divne trenutke provedene u sjajnom ambijentu nestvarne Turske i stvarnog predsedničkog  apartmana. Delovi sa upadima u video su obrisani, čisto  da to  bude jasno 🙂

A moja  predsednička avantura  izgledala je ovako.  Uživajte!

Tehnička podrška: Turistička agencija Big Blue

www.Bigblue.rs

[Top]

“No wifi! Talk to each other!”

IMG-8afead59db3e9a64b60ccac4b797ba6e-V-01-01 ok

Mene  je zapravo vrlo lako usrećiti. To shvatim na svakom svom putovanju. Samo mi ugasite telefon, pustite  u neku lepu  prirodu i dajte dobro  piće. Procenat alkohola nije važan.  Može da bude i sok, pošto kafu  jelte više ne pijem.  A kako sam trenutno u Austriji – dolazi u obzir pivo. 

– English  or German? – obratio nam se naočit  visok,  momak pitajući  šta ćemo da pijemo. Kafe restoran na samom trgu u Halštatu, gde smo sedeli i prošli put zapamtila sam po tome što ni tada nisu hteli da mi daju wifi. Tada mi se imperativno obratio čikica sa “No wifi! Talk  to each  other!” Sada par godina kasnije na istom mestu, shvatam da je  bio u pravu. Iako je Halštat živopisan i mami na fotografisanje svega i svačega, nedostatak Interneta – me  je preporodio. 

Kroz priču o našem odabiru piva, začuh u deliću milisekunde neki slog na  engleskom koji je zazvučao tako naše. Domaće. Srpski.  Promenismo par rečenica na engleskom i mladić nam se obrati naposletku sa:

– To vam je odlično halštatsko  pivo.  (more…)

[Top]

DUBAI – GRAD IZ BUDUĆNOSTI

iPiccy-Design ok

Sve što vidite u Dubaiju biće vam neverovatno, ali je istinito. 

Na samo 5  sati iz Beograda  stiže se  direktnim letom u Dubai.  Dugo nisam znala šta su Emirati, i kakvo je državno uređenje, ali nauči čovek ne  samo  iz knjiga, nego  mnogo lakše  na proputovanju. Ujedinjeni  Arapski  Emirati su sedam gradova u  Persijskom zalivu. Emirat znači grad. I još jedna slatka zavrzlama tiče se šeika. Gledano iz Beograda, svaki  Arapin  zvuči kao šeik, a istina  je  pomalo  drugačija. Šeik je zapravo titula za vladara. 

Prvi utisak kada  sletite u Dubai jeste frekvencija vazdušnog saobraćaja. Dok rulate  po pisti  i tražite svoje mesto da se doslovce parkirate,  shvatateda dolazite na mesto gde je avio saobraćaj toliko frekventan  da aerodrom liči na autobusku stanicu. Ali kao i sve u ovom gradu – mnogo veće i impozantnije  nego bilo gde drugde  na svetu. Prvo šta  sam shvatila kada sam ušla u Emirate jeste zašto ovde nema  kriminala,  tačnije, kako su uspeli da stopu kriminala  dovedu na 0%.  

Na samom ulazu u državu osim pečata u pasošu, skenirate zenicu i to se trajno vezuje za vaše podatke iz pasoša. Znači, ako bilo  ko ko je ušao u zemlju napravi bilo kakav  problem sa zakonom, više u Emirate ući neće. Jer  pasoš može da bude nov, ali zenice ne mogu. 

Isto tako, ovde ne postoji  mogućnost da vam neko nešto ukrade, čak i ako zaboravite, izgubite ili ostavite na javnom mestu. Čitav  grad  je pod  kamerama i  zabeleženi su slučajevi da se čovek sutradan  vrati po lap top koji je spustio u gradu  i  zatekne na  istom mestu. Neverovatno, ali  istinito.

iPiccy-Design ok3

Bez preterivanja, ovde možete videti budućnost izbliza

Ovde ne postoji ni nezaposlenost. Ko  je zaposlen, taj može da iznajmi stan i da građanski figurira. Druge opcije ne postoje. Zakon je dosledan. I  Emirati sujedina zemlja  na svetu u  kojoj  je lokalno  stanovništvo u demografskoj  manjini.  Ako Emirati imaju 9 miliona  stanovnika, samo milion čine lokalci. 

Lokalci poseduju najpoželjniji pasoš na svetu. Ali državljanstvo Emirata  nije  tako lako dobiti, ako ste stranac. Ali i  ako  ste stranac na neki neobično  lep način  osetićete se  dobrodošlim. Emiraćani su inače pre nekoliko godina proglašeni za najsrećniji narod na  svetu. I još jedna jako  važna  stvar, ovde  novac zaista zvuči drugačije i piše se sa mnogo više  nula nego što prosečan čovek bilo gde na svetu može  da zamisli. Obrazovanje je jako važno,  i od toga zavisi  i plata  za koju ćete raditi. U Emiratima  sa naših  prostora  živi oko 40 hiljada ljudi. 

iPiccy-Design ok4

Poslednje istraživanje kaže da ovde žive najsrećniji ljudi na svetu

Ovde je budućnost otišla predaleko i ako mi živimo u 21.  veku, uDubaiju ćete imati osećaj da ste nekoliko vekova ispred vremena. Takva je arhitektura, takva je  atmosfera, a raskoš  i luksuz su na  svakom  koraku. Vrlo važno, Dubai jeste grad  iz budućnosti, ali ovde možete doći kao običan turista jer u sezoni iz Beograda postoje  svakodnevni direktni letovi. I za nekoliko dana vrlo povoljno  možete videti budućnost izbliza.

iPiccy-Design ok 2

Sezona u Emiratima traje  od novembra do aprila, zbog  klimatske zone u  kojoj se  Persijski  zaliv  nalazi. Od aprila  do  novembra su velike  vrućine a zvanično potvrđen najtopliji dan bio je kada je izmereno 56 stepeni Celzijusa.  Stoga ne treba da čudi što je klimatizovano sve. Ovde se bez klime ne živi. I  biće  vam možda neobično u  početku, ali shvatićete da je to način  da  se prežive spoljne  temperature.  

Kupanje u novembru pa i u decembru je  sasvim normalna pojava jer je trenutni prosek za Dubai i Abu Dabi – 35 stepeni. Šoping molovi  su na sve strane, jer ovde se novac troši na sve strane. Bilo da se investira bilo da  se šopinguje.  nemojte da vas  iznenadi štoje ovde  sve  najveće na svetu. Jer ovdeje ljudska ruka  napravila sve ono što je ljudski um mogao da zamisli. Ovde kreiraju najuspešnije arhitekte današnjice, ovde se prave veštačka ostrva (Palma i Svet) da bi se proširila morska obala. Malo se zna, ali ovde ne postoji ni minimalna mogućnost da  se  dogodi cunami.  Jer je najdublji deo  Persijskog zaliva dubok svega 50 m. Za cunami je potrebna dubina od  bar 80m.

iPiccy-Design ok5

Kupanje u novembru pa i u decembru je sasvim normalna pojava jer tada i zvanično počinje sezona u Dubaiju

DA je priroda bila  darežljiva prema gradovima koji su nikli iz pustinje svedoči činjenica da je Persijski zaliv bio poznat kao nalazište bisera i da su Emirati nastali na temeljima kapitala koji je  došao  iz vode. Međutim, kada su Japanci stvorili  veštačke bisere, eksluziva pravih je prestala. Ali kao što rekoh, priroda je opet imala na umu ovaj deo sveta i Emirati su shvatili da  leže na nafti. Ono što  je ipak pogled u daleku budućnost jeste činjenica da se  ovde na vreme  razmišlja šta će biti kada nafte ne bude. Otuda ideja da se stvori Dubai, centar svetskog turizma i grad o kome se priča. 

iPiccy-Design ok7

Dosta toga delovaće vam neverovatno, a istinito

I  kao  i za svaku eksluzivnu destinaciju, malo  će vam biti  da  odete  samo jednom. Vratićete se sigurno još  koji put.

Putovala i uživala: Ivana Đorđević

Foto naslovne slike: Milan Kostic @kokano

Tehnička podrška: Turistička agencija Wayout  

http://www.wayout.rs

 

[Top]

Waiting for Hurrem to walk through the garden

IMG_1549

Besides the widely famous tourist offer, this year Antalya opened the door to another attraction. It is EXPO, which is dedicated to ecology and children in this 2016 and it is open from April to the end of October (the exact name is the international horticultural exposition).  At the beginning of the tour around this huge complex you will be given a map to help you orientate yourself. It’s got futuristic look, and yet it is very simple. There is also a vantage point, so-called The EXPO Tower that is 100 m high from where you can see the entire Antalya region, and the entrance fee to the tower is symbolic.  Horticulture from all parts of the world can be seen on a few hectares, and one entire complex is dedicated to the children’s animation. There is a Children’s Island and Science and technology centre for children, so it is no surprise that regular excursions are organized from all parts of Turkey to visit this place.

Collage1

In the part devoted to the gardens from the time of the Ottoman Empire and the way the space of the courtyard was decorated then, you are greeted by hoxha/sultan/the muezzin or otherwise an actor in that costume. You can drink tea or coffee with him in a separate room in the shade, or help yourself to Turkish delight. If you don’t want any of that, you can always photograph with that mister in the costume. And how did the Ottoman garden look like? It’s very simple. There’s the obligatory fountain, which is made of white stone or marble and shade which is inevitable. Anyone who’s ever heard of Hurrem Sultan, in this garden will feel like she’s going to show up somewhere because it resembles a lot the exterior of the TV series.

Collage

The big Christmas tree at the entrance to the Ottoman garden is decorated with flowers and fruits that symbolize progress and prosperity. It is interesting that refreshment is available everywhere or you can just get in the shade and help yourself to delicacies such as nuts or Turkish delight. As you go further through EXPO, you become aware of what can be made of grass, flowers and vegetation in general.  My favourite is definitely the lady in the picture holding a butterfly as well as the camel in the distance. Everything on it and around it is literally made from different types of flowering plants.

Collage3

In addition to all the natural beauty of this part of Turkey, the interesting thing is that many of you asked me is it worth to go to the EXPO and what this attraction has to offer. It offers above all a completely different view of ecology, endless space and it’s not worth coming if you don’t have at least three hours to spare. Recharge the batteries of your cameras and phones, wear flat, comfortable shoes and take it slowly… You wouldn’t believe what can be made of flowers and grass, especially if you join a strong desire to fascinate tourists and effective realization.

IMG_1550

Traveled and enjoyed: Ivana Đorđević

Touristic support: Travel agency “Big Blue”, Belgrade

Translate: Viktorija Perić

[Top]

MOJ PUT OKO SVETA ZA JEDAN DAN

IMG_7412

Ne, nije razglednica. Niti fotomontaža. Ovo je Minimundus park u Klagenfurtu u Austriji. Kako me put naneo  na različite strane  sveta, ovo je bilo nešto za moju dušu. Čim sam čula da postoji poželela sam da vidim kako je. Najbliže je da se ide preko Hrvatske  i Slovenije. Od  granice sa Slovenijom ima nekih sat vremena vožnje i sam Klagenfurt na prvi pogled deluje jako neobično. Zeleni gradić smešten između Alpa. 

Minimundus je način  da na jedbnom mestu za jedan dan obiđete sve najveličanstvenije građevine ovoga sveta. Od Ajfelovog tornja preko Sidnejske Opere i Gaudijevog grada do Siktinske  Kapele. A da! Vrlo važno je da ne zaboravite da ste ipak u muzeju na otvorenom i da u eksponate ne ulazite.  Meni je jako teško pao taj deo sa prilaskom maketama. Kad odete na ovakvo mesto jako je teško obuzdati se da ne pipkate ne prilazite i ostanete veliki.

IMG_7493

Moja preporuka za vikend putovanje je definitivno Minimundus

(more…)

[Top]

REPORTAŽA SA SAMOSA NA YT KANALU!

samos

Obećala sam i ispunila! Na mom Youtube kanalu možete da pogledate i reportažu sa Samosa.

[Top]

KAKO SAM POSTALA FILOZOF

20170806_095139

Ko ne putuje, taj ne živi.

Možemo da pričamo šta hoćemo, ali izmestiti  se  iz trenutne realnosti nekada ume da učini da vam mozak profunkcioniše, telo odmori, a postoje šanse da i na život počnete da gledate drugačije. 

U poslednje dve godine  potrefilo se da idem na grčka ostrva. Prošle godine sam videla Krit, a ove godine sam se odlučila za Samos. Htela ja to  da izgovorim  ili  ne, tek ovo su ostrva bogova. I to ne onih običnih, nego  vrhovnih. Molim lepo! Kad se već pravimo važni da naglasimo da je na Kritu rođen Zevs,  dok je na  Samosu rođena Hera, njegova žena. 

Šta god da u simbolici života to značilo, činjenica da si u prilici da letuješ na jednom takvom mestu daje onu dozu ekskluziviteta. Znate ono zbog čega se svi slikamo i kačimo po društvenim mrežama. E, baš to. Moja radost u svemu  ovome je što  mi pričanje priča baš ide od ruke, tako da već po sletanju na Samos i smeštanju u hotel sve ovo deluje – kao jedna jako lepa priča!

20170806_094857

Herin hram smešten je na močvarnom zemljištu, jer se smatralo da se ona rodila ispod vrbe, drveta koje inače uspeva na močvarnom tlu

Interesantno je i to što sam  putujući po Samosu, otkrila još neke detalje o grčkoj mitologiji. Za moj pojam isprva vrlo nelogične, ali imajući u vidu da je mitologija objašnjavala kako je znala i umela sve prirodne pojave, medju kojima je jelte i – ljubav. Zevs je bio glavni baja i mogao je da radi šta mu je volja, a Heru je uhvatio na priču, kako to obično biva. Pa dobro, skoro i na sažaljenje. Pretvorio se u pokislu pticu  kukavicu i kada mu je ona prišla po legendi, on je zaskočio. Dalju priču znate. Bračni život ide nekih 5-6 vekova glatko, a onda  ulaze u mračne dubine iskušenja. Zevs je vara, a  ona  progoni  sve njegove ljubavnice i svu njegovu vanbračnu decu. Na momente taj progon dobija i Hičkokove momente.

Ali nije to ono što je meni ovde zanimljivo. Mene jako čačka momenat da  žena koja je zaštitnica braka, plodnosti i žena ona  koja ide okolo  i satire sve  žensko što je ikada  pogledalo njenog muškarca. I još veća nelogičnost,  Hera je svoj život posvetila tome – šta će njen nevaljali i neverni muž da radi. Kapiram da je htela da  održi svoj brak, sve je to u redu, ali baš toliko. Onda  se  setih da je pred njom bila čitava – večnost. Imala je svo vreme ovoga  sveta, praktično. Taj božanski život valjalo je upotpuniti nekakvim događajima, pa kako nisu imali  TV…nešto se moralo dešavati.

Aug ok

Herin hram na Samosu pripada redu najlepših i najvećih hramova koji su ovoj boginji ikada igde sagrađeni

Herin hram  danas  za običnog posetioca danas  predstavlja nepreglednu poljanu i poprilično zapuštene ostatke nekadašnjeg velelepnog zdanja. Činjenica da se nalazite na nekadašnjem molitvenom mestu stotina ljudi koji su dolazili i bogovima se obraćali, daje svemu posebnu čar. Kamenje prestaje da  bude  kamenje, a istorija kreće da pleše pred vašim očima.

Vrlo  važno je u ovakvim  obilascima biti adekvatno obučen i pripremljen, jer istorija prestaje da  bude zanimljiva ako vas sandale žuljaju ili  uz  sebe nemate flašicu sa vodom. Dakle i za istoriju kao i za sve ostale životne prigode važi isto – da vam bude udobno i da ne izgubite suštinu! (more…)

[Top]

KO donosi VAŠE odluke?

DSCN6331 ok

A šta će ljudi da kažu? Svaki put kad imaš merak na neke stvari, neki te razum uključen na maksimum omete da ih realizuješ. Ljudi će pričati pa će pričati, bez obzira da li si sve uradio ispravno ili ne. Od Nušićevog komada “Svet” pa do dana današnjih svetu se ne može ugoditi. A i ne treba. Ni baviti se tuđim mišljenjima, ni truditi se oko nekoga ko svoju viziju već unapred ima. Svako neka gaji svoje predrasude i svima lepo.

Kad smo kod toga šta treba i šta ne bi trebalo. Skoro me jedna divna ljubavna priča dirnula u srž, jer mi devojka bez problema reče “kako bi se da je nešto bilo, ona sigurno zaljubila i patila, jer njima dvoma definitivno nije suđeno”. Nije suđeno, jer je u tom trenutku on debelo zauzet, a ona takoreći – još slobodna. 

A ljubav je u vazduhu, možeš rukom da opipaš hemiju. I neki ljudi ti se samo ušunjaju u život. Ne pitaju jel slobodno. Ma uđu i bez kucanja! I ostanu zauvek. (more…)

[Top]