Category: LJUBAV

A I ŠTA ĆE ŽENA SAMA U GARDEROBI?

Collage small

Mislim stvarno šta će sama? Kad uz nju treba da ide momak/muž/partner svugde. Ono da je vodi za ruku, jer veliki grad, a ona sama. Ko u narodnoj pesmi.

Svi znate da se već dugo oblačim u nekoliko butika što zbog potreba emisije, što zbog potreba ličnih. I sad još mi nije jasno kako mi nije dosadilo, ali sve uredno probam i svaki put se oduševim kako sam nešto novo i lepo našla. Ali vrlo bitna stavka – idem sama. Em mi ide brzo, em znam šta hoću. Em posle treće četvrte haljine ionako popizdim. Pa bolje da idem sama.

Ali, danas sam videla novi trend. I iskreno – ne uklapam se!

Ulazim u garderobu, kad me iz kornera gleda muškarac koji sedi iza otvorene zavese. Sedi i čeka devojku. Htedoh da pitam “A vi ste…kojim povodom ovde?” pa shvatih da je posredi LJUBAV VELIKA takoreći nerazdvojna jer mu devojka izađe iz kabine, a  on poče da joj deli modne savete.

Onda zajedno uđoše u kabinu/garderobu u koju i ja jedva stajem doduše ja ulazim samo sa tašnom, a ovaj đuvegija nam je poveći. (more…)

MALA, ČIJA TI ONO BEŠE?

IMG_2349ok crop

IMG_2329ok small

Čudan odnos ljudi imaju prema selu. Nije dovoljno moderno, šta li, ne zvuči svetski, nego nekako obično. A sve što je dostupno, nije zanimljivo i ekskluzivno. Jer ako nisi bio negde preko ko da nisi bio živ. Ne kažem, bila sam i preko i bilo mi je divno, ali isto tako, uvek kažem – meni fale moji ljudi. Svi oni kojima se vraćam i na koje mislim tokom putovanja.

Kad smo kod sela – to vam je kao kada imate roditelje, koji su takvi kakvi su, ali su vaši i volite se jer su vaši. Selo može da bude malo, prašnjavo, trošno i puno uspomena, ali kada ga prerastete i prestanete da odlazite na raspuste, veliki ste onoliko koliko puta uspete tamo da se vratite. Makar jednom godišnje.

Koliko god da poznajem zakone male sredine i šizim od istih, smatram da svakome treba dati šansu da kaže šta ima. Prosto tako, pustiš svakoga ko ti priđe da kaže svoje viđenje globalne politike, da da kritički osvrt na televizijske formate, pita ponešto o Grandu i kaže kako sam porasla. (more…)

[Top]

SMEJALA SE KOZA OVCI, ŠTO IMA ROGOVE!

Collage

U moru preterivanja postoje one kojima to stoji i one kojima ne stoji. Jedne se po zadatku puće i nameštaju na fotografijama, jer im to posao, druge pokušavaju ali im to ne ide. Ali sredine nema – jer se puće svi.

Tako da – starlete ili obične devojke, za lajk ili minut pažnje, slika se sve – od dobrih grudi i pozadine, do napućenih usana obavezno sa začuđenim pogledom. I pravo da vam kažem, svaka se ptica svojim perjem kiti. Who cares…Ali ne lezi vraže!

Collage sava o

Ove druge, šatro intelektualke preziru ove kojima je lepota posao. Iz jednog jedinog prostog razloga – što su ove što tzv. neintelektualne vrste češće nasmejane i bolje im ide to pućenje i slikanje. Ima i to svoje razloge. Nije ništa slučajno, verujte. Što manje pameti, manje glava boli. Sve ti lepo, ništa ti ne smeta. (more…)

[Top]

A SELO? ŠTA ĆE SELO DA KAŽE?

IMG_7133

Ne znam da li ste primetili ali leti najviše ima zločina iz strasti i nekih potpuno neverovatnih situacija kojima se zdrav razum odupire. Znatiželjna kakva jesam kada vidim novine, ko hipnotisana prilazim kiosku samo da vidim naslove. Novine ću ionako pročitati uz kafu, jer nj.k.v. novine ne mogu s nogu.  Iako je moj život po  principu “sreća, sreća, radost” ima stvari koje me definitivno izbace iz takta. Jednostavno, kad mogu  da biram, biram radost. Onu životnu.

Elem, retko pišem o teškim temama, ali ova me naročito iznervirala. Šta u zemlji Srbijici ili bilo kojoj sa ovolikom stopom socijalne i emotivne (ne) inteligencije, znači biti emotivno pismen? Evo ja ću da vam kažem. Emotivno pismen znači shvatiti da život ide dalje, čak i ako nas je neko ostavio, izneverio, razočarao ili nas teško ranio. A to nas niko ne uči, nego sami kroz život učimo sami. Neko nauči odjednom, neko iz više puta. A neko nikad. Ali se nažalost, vodi ko normalan.

To što je nekoga ostavila žena i našla boljeg/mlađeg/starijeg/bogatijeg/lepšeg ne znači da treba da nestane sa lica zemlje. I da je nekome  zbog svog izbora kriva. Pogotovo ne dotadašnjem partneru.  I možda taj nesrećni slučaj ne bi ni znao koliko mu je teško da ga SELO na to ne podseća. Kad kažem selo, ne mislim na geografiju, nego na malu sredinu. A mala sredina može biti  i veliki grad.  (more…)

[Top]

LEKAR U POLJSKOJ BOLNICI

_DSC0224okkfull  crop

_DSC0174 small

Obećala sam o ljubavi,  pa kako priča o ljubavi obično ugnjavi, počećemo od  toga šta su očekivanja, a šta je realnost. Očekivanja su  ono  što nas ubija kada nam se smuči realnost u kojoj se ništa ne dešava. Sad niti sam puno pametna, niti nešto naročito edukovana, ali neke zaključke izvodim k’o lekar u poljskoj bolnici –  brzo i na osnovu  situacije na terenu.

Sita se naslušah svega  i svačega. Ne ovih dana,  nego uopšte. Svaka žena traži nekog skoro pa nemogućeg muškarca. Kad kažem nemogućeg, to su takva očekivanja, da shodno željama, taj najbolje da bude nacrtan. Po mogućstvu  običnom olovkom, da se dopišu  još neke željene osobine.  Druga stvar, žene su sklone  da ako su nekada srele nekoga  ko se baš emotivno ili seksualno istakao, da ga u zvezde kuju. Sad što je taj možda apsolutno promašena investicija, Bože moj,  ako  mu stave krunu i još malo docrtaju onom olovkom, od bitange može lako da se pretvori u – pravo pravcato božanstvo. (more…)

[Top]

Dobrodosli

underconstr

[Top]