Category: IVANINE PRICE

VISOKA  PRELAZNA OCENA

26166996_759692757574516_268902381099816052_n

Oduvek sam se pitala šta  muškarci  nađu u prosečnim ženamа. Ono prosek u svemu – u ponašanju,  obrazovanju, izgledu. A onda sam shvatila. Sa  njima je lakše.   

Lepota je u ljubavi generalno prevaziđena stvar, a vremenom ispostavi se i jako dosadna. I danas to je stvar koja može da se dokupi – u okviru svojih  mogućnosti. Znate ono nemate velike usne, a vi kupite, nećete male grudi – a vi dokupite  veće.   

Mada kod lepote ima jedna vrlo  zanimljiva stvar, kada je ona prirodna. Kod žene pod tim podrazumevamo pravilne crte  lica, koje, verovali ili ne, obećavaju kvalitetno i zdravo potomstvo. Zvuči sumanuto, ali suštinski priroda je tako obeležila primerke svoje vrste. Na kvalitetnije i nekvalitetnije.

Tek posle dolaze na red obline. Da li je žena širih kukova ili je dečačke građe parametri  su koji govore opet u prilog produžetka vrste. Naravno da svako treba  da bira po svojim kriterijumima, ali jasno je svi vole da vide i lepo  lice i lepo  telo.

E tu nastaje ozbiljan problem, dragi moji. Danas  se lepe žene  masovno žale da su same. To ima veze sa  gordošću i velike veze  sa očekivanjima. Po sistemu –  Lepa sam, može mi se! Samo što niko nigde  nije napisao, da to što si lepa ne znači ama baš ništa. I najvažnije ne garantuje ti  ništa. Ni sreću ni ljubav ni uspeh. To je samo dar.

Uostalom, evo jednog prostog testa koji bi rešio ovu zavrzlamu. Samo tri pitanja za sve lepe, a  same dame.

  • Kad izađeš, šta radiš, sem što klikćeš u telefon?
  • Umeš li da se nasmeješ nekome ko bi ti se eventualno dopao?
  • Do koje granice možeš da glumiš nedodirljivu?

E tada na scenu – stupa prosek. Lepe najčešće odu kući  same, jer prosek sva  ova  pitanja može da prođe sa visokom prelaznom ocenom.  Sve su karte otvorene odmah, prosek hoće i da se nasmeje  i da eventualnom udvaraču da podršku. Zato i najbolji frajeri završe često  sa nekom sasvim  običnom devojkom, koja niti izgleda kao filmska zvezda niti ikome ikada bude jasno šta njih dvoje traže zajedno. Jer prosto ne idu. Ali njima lepo.

saso radej foto

Nije do lepote, do frekvencije je na kojoj ste                                         Foto: Saso Radej

Uostalom, najskladniji brak koji znam nije tamo  gde je žena bila prelepa. Ali primetila sam da  ume da se smeje, da se druži i širi dobru vibraciju oko sebe. A to katkad bude jača investicija u ljubav nego sva  lepota ovog  sveta.  U tom grmu leži  zec, ako želite nekoga da  osvojite na duže staze.  Nije do lepote, do frekvencije je na kojoj ste.

Tekst:  Ivana Đorđević

Foto: Saso Radej

NE LEP, NEGO UPORAN

 

26145132_10211119278238538_1738197045_o

Ko treba prvi koga da zove? Pitanje koje se javlja kao u onom oblačiću iz stripova, vazda oko moje glave.

I onda, i posle i u međuvremenu. 
Stariji kov žena kaže da muskarac treba jelte da eto pokaže interesovanje da se potrudi, da investira sebe i svoje vreme u ženu koja mu se sviđa.
Novije teorije (zavere) kažu da je sve svejedno jer su žene danas ravnopravne i tako bla-bla truć-truć vrtimo se oko svog repa. Niko ne zna tačan odgovor. Čak i kad sve upućuje na to da erotika i strast pršte pred vašim očima, ima pojedinaca kojima je to “ko je koga prvi zvao” jako bitno.
 
Jer, po logici uvek prvi zove onaj kome se više hoće u datom trenutku. Prvi zove i onaj ko je u nečemu pogrešio ili nešto skrivio. Tako nekako dođe. 
Mada prvi može da pozove i neko ko neće da čeka. I ko je vrlo svestan da ne osvaja onaj ko je lep nego ko je uporan. Na sve to možemo dodati i zrnce pažnje i stvar je gotova.
Meni je lično potpuno svejedno ko će zvati prvi. Nikad mi nije ni bilo bitno. Mnogo je bitnije da preko puta mene sedi neko ko je zdravopametan. Jer to ko će napraviti prvi korak radi po sistemu – mož’ da bude, al ne mora da znači. Nekad i strogo ispoštovana procedura tokom muvanja ne znači siguran uspeh na kraju.
Suštinski, ako i žena napravi prvi korak nije strašno ako ga napravi ka muškarcu koji zna kako da zajedno naprave drugi. Ako je preko puta neko ko je …pa gluv na njene želje, može i da viče i da šapuće, taj je čuti neće.
Shvatila sam da su danas i muškarci i žene masovno usamljeni jer nemaju snage ni pameti da se odvaže na konkretnost. I zato, onda sve ostaje u vazduhu. 
Ali znate šta. Moraju oboje da znaju šta hoće. U redu je do 20 i kusur ne znati u kom pravcu vozi tvoj ljubavni život. Ali kad naiđe period da već dugo voziš, a ne dešava se ništa i nikoga nema…valja proveriti da li možda vozite po praznom parkingu. 
Tako da možda najvažnije u životu, ljubavnom pogotovo, ne očekujte čuda. I ne budite taoci inata i predrasuda. Svoja čuda stvarajte sami. Neke čudnovate stvari počele su običnim telefonskim razgovorom. I niko se nije sećao kasnije – ko je prvi koga zvao.
 
Tekst: Ivana  Đorđević
Foto: Damir Barčić
Haljina: Nataša Župac
[Top]

IMAM PARE –  SAD HOĆU NIVO!

5706

Od svih bolesti od kojih čovek može da poboli najgora je – bolest nepostojećeg uticaja. Znate ono kad čujete – znaš li ti ko sam ja?

Sigurna sam da ste ovo imali prilike da čujete više puta u životu uglavnom od ljudi koji su – niko. Ko stvarno jeste – nešto, taj biva i ne pametuje mnogo, ali kako svako vreme donosi neke nove strane reči i izraze tako dobismo i ovaj nepostojeći uticaj.

Skoro mi je jedan objašnjavao ko je on, kAo da ja ne znam i rane radove i praistorijski početak. I sve što je bilo između. Kad se filozofski osvrnuh shvatim da muškarcu smeš sve da uradiš – osim da mu (po)kažeš da je beznačajan i da to što radi nema uticaja na tebe.

Uticaj sam po sebi nije nikakav tabu niti nešto novo, postoji odavno i nema potrebe da se meri kome je veći. Da izvinete. (more…)

[Top]

RODNA RAVNOPRAVNOST

thumbnail (6) ok

 

Kad je žena sponzoruša, ili da budemo blaži  bira muškarce  isključivo prema imovinskoj karti, ona  je znači – sponzoruša. A kako  se zove kada  je muškarac – sponzoruša?

Kada bira devojke  koje su jedinice, imaju stan, bogate roditelje, ili dobar posao? Evo neka mi neko objasni tu rodnu ravnopravnost.  Zašto je ženin moral u tom slučaju  pod  znakom pitanja, a muški podrumevajuće – na mestu.

Znam barem evo tri slučaja muških sponzoruša. Samo što se za njih kaže – on je  oženio punišićku.

Prvi se istina, propio. Drugi čuva neke kučiće, za stan i hranu u  glavnom gradu i divi se devojci koja je po ceo dan umazana slikarskom bojom jer je  umetnica. A treći još  ne zna da li da se propije ili da se ubije kada mu neka od ljubavnica stalnoj devojci zakuca na vrata.

Divan život, ja da vam kažem. Jer novac olakšava dosta toga. Ali ništa ne  briše osmeh sa lica kao loši uslovi života u kome se naviknete na  sve materijalne pogodnosti, ali nikada  na osobu kraj vas.

Žena kada se  proda za novac i stambenu sigurnost, svaki put kada odlepi  pogleda svoje  bundice, tašnice i cipelice oduševi se i zakaže novi tretman za  ulepšavanje. Muškarci obično tu vrstu kompromisa prave kada shvate da neka uglavnom  poružnija  devojka može da im završi neki posao na duže staze i onda ubede  sebe  svesno da je došla ona prava.  Samo uvek nedostaje  nastavak. Ona prava za taj i taj posao.

Tu „odabranicu svog  srca“ varaju gde stignu, ali je  nikada ne ostavljaju.  Jer kakva god, to je ipak – zlatna koka.

crno bela

Mene ako pitate, nekako nije  muški biti sponzoruša.  I svaki put kada se u  ljubavi prodate – samo za novac, jeftino je i mnogo vas na kraju košta.

Svi kod kojih  sam detektovala tu osobinu da  partnerke  biraju  po materijalnom  stanju – nisam nikada doživela ozbiljno. Da budem konkretna, padali su u mojim očima. Trajno.

Žene su vekovima  bile  u nezavidnom položaju, pa se ta osobina  da biraju  imućne partnere objašnjava time što su  želele bolji žviot za svoje potomstvo.

Ali muškarci  su  vazda bili ratnici, vitezovi i  sad zamislite jedan ratnik ili čovek od  časti i dostojanstva – da se oženi zbog para. Em glupo, em ne ide.  Em to pravi  muškarci ne rade.

Zato molim da se za tu pojavu izmisli neki novi  termin – jer muška sponzoruša je  baš teška reč.  Zvuči  nekako jadno, da  budem preciznija.

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto i dizajn: Damir Barčić 

 

[Top]

KO JE ČUVAR MOSTA ZALJUBLJENIH U VRNJAČKOJ BANJI?

intervju cuvar mota

Svaki put kada na Ivaninim pričama napišem neki tekst o Vrnjačkoj banji i Solarisu dogodi se prava erupcija oduševljenja. U čemu je magija ovog hotela i uopšte ove same banje pokušala sam da vam ovoga puta dočaram kroz  reportažu na mom Youtube kanalu. Prošetali smo se najvećim SPA centrom u čitavom regionu, ali i Vrnjačkom banjom i upoznali ženu koja čuva Most zaljubljenih po čemu je ovaj grad nadaleko čuven. 

Uostalom, pogledajte.

[Top]

ČAROBNJAK IZ OZA

_DSC8575 ok

 

Postoji nešto što se u Srbiji zove mrtav kapital. Zove se još i – nećemo u grob da odnesemo ništa i mi smo za nas stekli.

To sticanje bilo čega nekada je išlo mnogo drugačije. Postojali su stambeni fondovi i NADA da ćete doći do svog krova nad glavom o državnom trošku. 

Danas nema ni nade, jer ista stanuje u bankama i na vratima joj piše “stambeni krediti”. 

Ali su zato danas ti isti koji su stanove dobili od države za samopregalničko samoupravljanje – vlasnici nepokretnosti na svoje ime. U uslovima generacijskog jaza ta nekretnina je i uslov za nasledstvo i osnov svake ucene. 

Znate ono – zadnja čaša vode i ostavićemo stan onome ko  nas bude gledao u starosti. Mladi su danas u gradovima umesto da budu povlašćeni što su rođeni u velikim sredinama zapravo u nekoj vrsti feudalnog odnosa sa svojim roditeljima jer mladi imaju želju za samostalnošću a starijima je neophodna  ona malo gore pomenuta čaša vode. Pa red ucene, red potražnje za poštovanjem, pa red onog – i mi smo se mučili.

To uglavnom rezultira što mladi  odlaze u podstanare, a vrli roditelji se šepure u svojih sto kvadrata. Oko tih  kvadrata obično padaju i kletve i suze i nerazumevanje sa obe strane. A nije da nije moglo drugačije.

Ima naravno i razumnih roditelja koji za života žele svojoj deci da pomognu, jer shvataju da je cilj da se sa svojom decom živi u ljubavi, slozi i razumevanju – dok su svi na okupu. A ne da deca stambeno prodišu tek kada sahrane roditelje. 

Onda dolazimo do toga da mladi kod nas kasno odlaze od roditelja i kasno postaju svoj na svome. 

Ali ubedljivo najjača priča mi je kada ne bi svoj teškom samoupravljačkom mukom stečen stan prodali  ni za šta na svetu. Kao da je stan voda, pa ako se slučajno izvede na sunce, može da ispari. 

Postoji i ona teza da svaki čovek za života treba barem jednu kuću da sagradi. Ako je u  mogućnosti. 

Danas mladi nemaju naročite ambicije zasticanjem bilo  čega, a za gradnjom još manje.  Akio je u pitanju izgradnja karijere i mišića još se možda neko i nađe, ali ovako teško. 

Možda još poneki  zaostali  Mohikanac koji sanja kućicu u cveću, porodicu i psa ispred svog doma, koji veselo trčkara kada se dolazi u dvorište.

A da. Znate zašto je to tako? Zato što je potreba da se ponovo izgradi ekonomija, jača od potrebe za reprodukcijom i normalnim životom. I zato je nekim roditeljima teško objasniti da su oni živeli u neko drugo, iz ove vizure potpuno drugačije vreme. Vreme koje odavde gledano, izgleda kao put od žute cigle. S tim što je stan u vlasništvu nešto kao čarobnjak  iz Oza.

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto:  Zoran  Kuzmanović  Munja #CikaFlesh

Posvećeno svoj deci samoupravljačkog socijalizma

 

 

[Top]

MESTO NA KOM LETUJE PUTIN

sredjena slika

Vila Galina. Kakvo je to mesto na kom letuju državnici?

Kad su mi rekli da je ovde kupatilo dizajnirao jedan Salvador Dali, u trenutku svoje inspiracije, da je holandska kraljica došla na 48 sati relaksacije, a ostala čitavih 40 dana, u startu mi je bilo jasno da ovo nije obično mesto. 

Ali kad su mi rekli da ovde letuje i Vladimir Putin, od svih mesta na svetu gde inače može, shvatila sam da je ovo mesto rezervisano za određeni sloj ljudi. I da definitivno ne da nije obično nego ima i vrlo neobičan sastav gostiju.

sredjena slika 4

Vila Galina se nalazi na obronku stene, odakle se pogled pruža na Toronski zaliv, a zalazak sunca deluje gotovo nestvarno. Stoga ne čudi da je ovo mesto inspiracije različitih umetnika. Od fotografa preko slikara do modnih kreatora. Kompanija “Mis Srbije” konkretno, ovde svake godine dovodi na fotografisanje finalistkinje za nacionalni izbor najlepše devojke u Srbiji, a da biste čak i tada ušli u Vilu Galinu traže se posebne dozvole.

8

Čitava vila građena je u bivšem manastiru i ima dva heliodroma, hidromasažnu kadu na otvorenom i dva pristaništa.  Na raspolaganju vam je i salon sa klavirom i kaminom. Raznovrsne personalizovane usluge mogu se organizovati na zahtev.

iPiccy-collage1

Jedinstveni detalji, kao što su kupatilo koja je dizajnirao Salvador Dali ili mozaik čuvenog modnog kreatora Iv Sen Lorana, stvaraju atmosferu prošlih vremena. 

iPiccy-collage2

Bez obzira što ste blizu civilizaciji, što vam je more na deset minuta, imaćete nesvakidašnji spokoj i najbitnije komfor. A da će da košta – hoće. 

iPiccy-collage

Specifična arhitektura Porto Karasa učiniće da se ostvari ono što je  Janis Karas poželeo kada je zidao čitav ovaj kompleks – da ovo bude mesto o kom će pričati čitava zemlja. NIje ni slutio, da će o ovom kompleksu pričati čitav svet.

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Magdalena Kozačenkov

Tehnička podrška: Kompanija “Mis Srbije”

[Top]

ELEMENTARNA NEPOGODA

_K170701 ok

Kad je žena dominantna to nije nešto čime treba mnogo da se diči. Može samo muku da ima, ništa drugo. Jer da sakrije od sveta – ne može.

Može se to još reći – otresita, ne da na sebe, temperamentna, možemo takve žene nazivati i oštrokondže i aspide. Ali suština je ista – bez njih bi život bio strašno dosadan.

U neku ruku, reći ću ovo samo jednom – prepoznajem se u svemu navedenom. I nemam grižu savesti. Kome pravo, kome nije – to sam ja.

I učili su me, nije da nisu, jezik su otupili pričajući, da ćutim, da budem skromna, da se ne ističem. Ali, to je u startu bilo nemoguće. Prvo imam 175 cm. Imam plavu kosu. Imam krupne oči. Imam brz jezik. Neki bi rekli i pogan. I gde god da stanem – jednostavno štrčim.

Rešim ja tako, da budem neupadljiva. Obučem se u koledž fazonu, kao klinka što ide na faks, sve po pe-es-u, blago se našminkam, spustim se na niže štikle….Sve uradim lepo i tras! Tek me onda primete svi. I koji treba i koji ne treba. Muka živa!

_K170754 ok krop

Plan B. Biću u stilu poslovne žene. Svedeno oblačenje. Kratko, sažeto obraćanje svima. Mantili, ešarpe i aktovka. A to tek…Bolje da ne pričam. Osim što sam doživljena kao bezobrazna učiteljica, koja provocira, natrag se više nije moglo.

Plan C. Hajde malo da budem kežual, ipak sam novinarka, mogu sebi da dopustim različite izlete kroz stilove. Wow! Tad sam pokazala da sam zapravo opuštenija nego što izgledam. Da nisam stroga, niti ozbiljna kako inače izgledam. I šta reći…

_K170814 ok

Iz ove se kože ne može, kako okrenete. Šta god da uradim sa sobom, ja ću uvek biti neko iz koga će progovarati prava priroda. I ne nosi garderoba mene nego ja nju. Jednom mi je jedan poznanik rekao da ja hodam drugačije od ostalih žena. Verovatno.

Ali, kako ja da budem tiha, povučena, nevidljiva…Kad ja kao pojava upadam u oči? Nebitno da li me ljudi vole ili ne, mene je ovakvu i ovoliku nemoguće izbeći.

Ko elementarnu nepogodu. Jer često sevam. Nekad i plačem k’o kiša. Ima momenata kad se topim ko sneg i tresem kao zemljotres. Nekad jurim ko tajfun, ali najčešće sijam kao sunce. Žao mi je samo što to ne vide svi. I što su neki na listi čekanja, jer su davno nekad negde upropastili šansu da me zapravo upoznaju.  

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Milan Kostić

Kosa: Vesna Maksimović/Šminka: Miljana Vuksanović

ZABRANJENO PREUZIMANJE FOTOGRAFIJA I TEKSTA BEZ DOZVOLE AUTORA

 

 

[Top]

MOJA MAMA JE VAŽNIJA OD TVOJE!

IMG_7678 ok

Moja mama radi u klubu!

Nisam ni slutila kako ova rečenica može da zvuči dok mi je jedna uvažena majka na jednom uvaženom rođendanu nije izgovorila.  Žene k’o žene stalno nešto upoređuju, a kad postanu majke imaju trip da upoređuju i uspehe svoje dece, rangiraju, mere, odmeravaju. Ženska posla, ali tako je.

Uglavnom, ta malecka iz vrtića, jedno vrlo borbeno stvorenje od 4 godine iznervira moju ćerku nekom prilikom i ova da joj objasni čija je mama jelte jača, objasni joj da ja radim u klubu. Ni manje ni više! Sve to ja ne bih ni znala da uvaženu majku ne sretoh na sledećem dečjem rođendanu. Vrlo oprezno krenuše pitanja.

-A čime se vi bavite?

-Ja sam novinar.

-Jako lepo, jako lepo – čujem s druge strane, onako poluzačuđeno, kao da sam rekla da sam astronaut.

– A ne radite u nekom klubu? …Znate vaša ćerka je mojoj ćerki rekla da se vi uveče lepo obučete i da idete da radite… U klub! (more…)

[Top]

NESPORTSKO PONAŠANJE

_K170805ok

Što se ja ne razumem u sport, nekad me sve bude sramota! Razlikujem naravno klubove, sportove, novinar sam, moram da baratam terminima.  Interesantan mi je izraz nesportsko ponašanje. Jer to često srećem u životu. Evo zašto. Uzmimo primer fudbal….

 Sve počinje euforično. Igrači izlaze na teren. Počinje pesmom. Unapred se zna broj igrača. Neki drže ruku na srcu dok ide himna, neki samo ćute i slušaju. Čekaju da počne. Dobijaš poen kad protivniku zatreseš mrežu. Tu mrežu uvek neko brani, pa koliko uspe da odbrani napad.

Znam i šta je faul. Kad udariš protivničkog igrača, onako krvnički iz sve snage! Toliko jako da padne i previja se od bolova. Za taj gest kažu – nije sportski. 

Šta još znam. Da ceo teren ima neke linije i ograničenja koja treba da pratiš. Postoje i neka prećutna pravila. Ne smeš da iritiraš. Ni publiku ni saigrače. Moraš da znaš kako da te poštuju čak i oni koji te ne vole. Moraš  da vladaš sobom. Da te u tome ne omete ni psovka, ni kiša, ni sneg. Da igraš po klizavom terenu, ako treba. Da primiš udarac u glavu. Da se odmah vratiš na teren, koliko god da boli, ukoliko je to za tvoj tim.

Emocije smeš da imaš, ali dozirano. Da kada gubiš, ne budeš ljut. Da ne psuješ sudiju. Da dostojanstveno istrpiš poraz. Makar dobio prvo žuti, pa crveni karton. Da ne daš da te bes vodi. Da budeš svestan da ima nameštenih utakmica. Izrežiranih situacija. Niskih udaraca….I da neko uvek ostavi srce na terenu. Da kada sudija odsvira kraj…budeš siguran da ćeš iduću utakmicu odigrati sigurno bolje. 

I u sportu, kao i u životu moraš da budeš IGRAČ.

 

U kom delu tačno ste zaboravili da pričam o fudbalu?  

 

Piše: Ivana Đorđević

Foto: Milan Kostić

Frizura: Vesna Maksimović

 

[Top]