Category: IVANINE PRICE

ELEMENTARNA NEPOGODA

_K170701 ok

Kad je žena dominantna to nije nešto čime treba mnogo da se diči. Može samo muku da ima, ništa drugo. Jer da sakrije od sveta – ne može.

Može se to još reći – otresita, ne da na sebe, temperamentna, možemo takve žene nazivati i oštrokondže i aspide. Ali suština je ista – bez njih bi život bio strašno dosadan.

U neku ruku, reći ću ovo samo jednom – prepoznajem se u svemu navedenom. I nemam grižu savesti. Kome pravo, kome nije – to sam ja.

I učili su me, nije da nisu, jezik su otupili pričajući, da ćutim, da budem skromna, da se ne ističem. Ali, to je u startu bilo nemoguće. Prvo imam 175 cm. Imam plavu kosu. Imam krupne oči. Imam brz jezik. Neki bi rekli i pogan. I gde god da stanem – jednostavno štrčim.

Rešim ja tako, da budem neupadljiva. Obučem se u koledž fazonu, kao klinka što ide na faks, sve po pe-es-u, blago se našminkam, spustim se na niže štikle….Sve uradim lepo i tras! Tek me onda primete svi. I koji treba i koji ne treba. Muka živa!

_K170754 ok krop

Plan B. Biću u stilu poslovne žene. Svedeno oblačenje. Kratko, sažeto obraćanje svima. Mantili, ešarpe i aktovka. A to tek…Bolje da ne pričam. Osim što sam doživljena kao bezobrazna učiteljica, koja provocira, natrag se više nije moglo.

Plan C. Hajde malo da budem kežual, ipak sam novinarka, mogu sebi da dopustim različite izlete kroz stilove. Wow! Tad sam pokazala da sam zapravo opuštenija nego što izgledam. Da nisam stroga, niti ozbiljna kako inače izgledam. I šta reći…

_K170814 ok

Iz ove se kože ne može, kako okrenete. Šta god da uradim sa sobom, ja ću uvek biti neko iz koga će progovarati prava priroda. I ne nosi garderoba mene nego ja nju. Jednom mi je jedan poznanik rekao da ja hodam drugačije od ostalih žena. Verovatno.

Ali, kako ja da budem tiha, povučena, nevidljiva…Kad ja kao pojava upadam u oči? Nebitno da li me ljudi vole ili ne, mene je ovakvu i ovoliku nemoguće izbeći.

Ko elementarnu nepogodu. Jer često sevam. Nekad i plačem k’o kiša. Ima momenata kad se topim ko sneg i tresem kao zemljotres. Nekad jurim ko tajfun, ali najčešće sijam kao sunce. Žao mi je samo što to ne vide svi. I što su neki na listi čekanja, jer su davno nekad negde upropastili šansu da me zapravo upoznaju.  

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Milan Kostić

Kosa: Vesna Maksimović/Šminka: Miljana Vuksanović

ZABRANJENO PREUZIMANJE FOTOGRAFIJA I TEKSTA BEZ DOZVOLE AUTORA

 

 

MOJA MAMA JE VAŽNIJA OD TVOJE!

IMG_7678 ok

Moja mama radi u klubu!

Nisam ni slutila kako ova rečenica može da zvuči dok mi je jedna uvažena majka na jednom uvaženom rođendanu nije izgovorila.  Žene k’o žene stalno nešto upoređuju, a kad postanu majke imaju trip da upoređuju i uspehe svoje dece, rangiraju, mere, odmeravaju. Ženska posla, ali tako je.

Uglavnom, ta malecka iz vrtića, jedno vrlo borbeno stvorenje od 4 godine iznervira moju ćerku nekom prilikom i ova da joj objasni čija je mama jelte jača, objasni joj da ja radim u klubu. Ni manje ni više! Sve to ja ne bih ni znala da uvaženu majku ne sretoh na sledećem dečjem rođendanu. Vrlo oprezno krenuše pitanja.

-A čime se vi bavite?

-Ja sam novinar.

-Jako lepo, jako lepo – čujem s druge strane, onako poluzačuđeno, kao da sam rekla da sam astronaut.

– A ne radite u nekom klubu? …Znate vaša ćerka je mojoj ćerki rekla da se vi uveče lepo obučete i da idete da radite… U klub! (more…)

[Top]

NESPORTSKO PONAŠANJE

_K170805ok

Što se ja ne razumem u sport, nekad me sve bude sramota! Razlikujem naravno klubove, sportove, novinar sam, moram da baratam terminima.  Interesantan mi je izraz nesportsko ponašanje. Jer to često srećem u životu. Evo zašto. Uzmimo primer fudbal….

 Sve počinje euforično. Igrači izlaze na teren. Počinje pesmom. Unapred se zna broj igrača. Neki drže ruku na srcu dok ide himna, neki samo ćute i slušaju. Čekaju da počne. Dobijaš poen kad protivniku zatreseš mrežu. Tu mrežu uvek neko brani, pa koliko uspe da odbrani napad.

Znam i šta je faul. Kad udariš protivničkog igrača, onako krvnički iz sve snage! Toliko jako da padne i previja se od bolova. Za taj gest kažu – nije sportski. 

Šta još znam. Da ceo teren ima neke linije i ograničenja koja treba da pratiš. Postoje i neka prećutna pravila. Ne smeš da iritiraš. Ni publiku ni saigrače. Moraš da znaš kako da te poštuju čak i oni koji te ne vole. Moraš  da vladaš sobom. Da te u tome ne omete ni psovka, ni kiša, ni sneg. Da igraš po klizavom terenu, ako treba. Da primiš udarac u glavu. Da se odmah vratiš na teren, koliko god da boli, ukoliko je to za tvoj tim.

Emocije smeš da imaš, ali dozirano. Da kada gubiš, ne budeš ljut. Da ne psuješ sudiju. Da dostojanstveno istrpiš poraz. Makar dobio prvo žuti, pa crveni karton. Da ne daš da te bes vodi. Da budeš svestan da ima nameštenih utakmica. Izrežiranih situacija. Niskih udaraca….I da neko uvek ostavi srce na terenu. Da kada sudija odsvira kraj…budeš siguran da ćeš iduću utakmicu odigrati sigurno bolje. 

I u sportu, kao i u životu moraš da budeš IGRAČ.

 

U kom delu tačno ste zaboravili da pričam o fudbalu?  

 

Piše: Ivana Đorđević

Foto: Milan Kostić

Frizura: Vesna Maksimović

 

[Top]

PRVI PUT, DRUGI PUT…PRODATO!

_K170734 ok

Bila sam skoro na jednoj večeri gde nas je bilo raznih. Od (ne)srećno zauzetih, preko razvedenih do slobodnih. I tad me ozbiljno shvatiše kad jednoj mladoj koleginici rekoh da se ništa ne brine, da ima vremena i da realno ako pogreši jednom, uvek može na popravni. Pa čak i više puta. I da se u finalnom skoru, računaju samo i isključivo deca.

A koliko puta čovek u životu dobije šansu da proba ponovo? Ovde kod nas, na Balkanu se potpuno neopravdano čoveku sudbina zapečaćuje crvenim voskom, kao na onim starim pismima, ukoliko ne uplovi u brak do nekih godina, ako se razvede ili ne daj Bože ako svojevoljno reši da ostane sam.

Jes’ lepše udvoje, sve kapiram. I svi oni koji nisu uplovili u to more, misle da nešto propuštaju što su još na suvom. Nije nego. I niko ih živ ubedio ne bi da veslanje nije baš naročito jednostavan sport. Čisto informacije radi. Ovi što su suvi i slobodni na obali, jedva čekaju da zarone, a  ovi što veslaju i plivaju po otvorenom moru, jedva čekaju da sednu na obalu i da se odmore od svega! 

Ovi koji prelome i razvedu se, često ostanu kao zaglavljeni u liftu. Negde između, izlaz blizu, a tako daleko. A ključ je uvek kod nekog majstora. Taj obično ne žuri da dođe, pa to čekanje traje i traje…A ljude u liftu, polako hvata panika, nervoza, deluje da izlaza nema. Majstor koji ima ključ obično je neki vrlo jednostavan čovek. Dovoljno je da se nasmeje i da ti padne kamen sa srca. Ne znam da li ste primetili, ali ključ za sve, obično imaju ljudi koje slučajno kroz život srećemo!

Da se razumemo, nije strašno razvesti se. Strašno je postati cinik. I strašno je kad počneš da živiš onako kako svet od tebe očekuje. Pa i vožnja se polaže onoliko puta dok ne naučiš. Sve je majku mu, neki rizik. Nemaš doživotnu garanciju ni na preskup auto, a kamoli na ljubav. Uostalom i Titanik je bio savršen, pa šta? Izginuše onoliki ljudi, a sve je počelo s pesmom.

Ma hajde, molim vas! Kad rekoh vožnja. Nikad ne znaš kakav ti ludak dolazi u susret. Ni u saobraćaju ni u ljubavi. Pa sta? Ljude povređuju bahatost, nepažnja, a još za vožnju postoje testovi! Testovi sa mogućim situacijama! A za život nema. Učimo usput. Neko nauči iz prve, neko tek iz drugog, trećeg puta. Bitno je samo da nema povređenih.

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Milan Kostić 

Kosa: Vesna Maksimović /Šminka: MIljana Vuksanović

(more…)

[Top]

BIO TI VELIKI DEKOLTE PROŠLI PUT!

IMG_20170829_200133 ok

Koja je vaša ciljna grupa?

Kada pišete, objavljujete i bilo  šta što radite javno, kome se obraćate?

Društvene mreže su danas ozbiljan medij i vrlo  je važno koristiti ih u prave svrhe. Ali ujedno biti svestan gde si kada su tvoje  realne  pozicije u pitanju, a ne ono  što bi hteo da budeš. Ako želiš više nego što si u stanju da izguraš, rizikuješ da ispadneš neuk i smešan. Biti u javnosti ume da bude lepo, ali traži ozbiljne radnike i izdržljive  ljude.

Moja majka ima običaj da komentariše recimo i to je najupadljivije i najluđe javno mnjenje u mom okruženju koje  mogu da  čujem u nebrušenom izdanju.

Bio ti dekolte veliki prošli put na emisiji ili baš ti bila bezveze ona suknja.

Ali ume i da  pohvali. Obično zbunjenim tonom, ali valjda što roditelji prirodno nemaju fascinaciju svojom decom, pa te pohvalne reči uvek deluju malčice trapavo. 

Bile ti noge super, a haljina onako neobična. 

Uglavnom se jako strecne kad vidi kako ponosno  nosim svoje telo. 

6167 ok

Poenta je u osvajanju publike koja nije ni slutila koliko možete da im se dopadnete

Naučila sam je sva sreća, na vreme da ja ne radim na TV da bih se svidela njoj, tetka Miri  ili ujna  Zorici. Nego onima koji ne moraju da me vole po sili familijarnih odnosa, ali im se ipak dopadam. I da se razumemo, to nema veze sa dekolteom. (more…)

[Top]

IZVINITE, ali ja BAŠ UŽIVAM!

sampanjac ok

Jednostavno se ne uklapam ja u ovaj svet hejtera. Prvo, nevidjeno me baš briga da li je neko nešto zaradio, odradio, isposlovao ili završio ovako ili onako, jer ta je priča stara i prevaziđena. Ako ne umeš da menjaš svet, šta te briga šta neko drugi radi. I zašto mu se zavlačiš u džep i špijuniraš stil života?

Imam sreće pa se družim sa izuzetno uspešnim ljudima i to mi daje za puno pravo da shvatim ove neuspešne. Neuspešni za početak – gube vreme na gluposti. Bespotrebno i u vetar bacaju svoj najveći resurs.

Uspešni se za početak – udružuju. Da ne kažem da se slični sličnim raduju, ali skoro pa tako.

Hejterska kultura mene lično recimo, jako zamara. Jer što bi mene zanimalo što je neko nešto sredio, završio, dobio a ne pripada mu, kitio se tuđim perjem i slične stvari. Svako neka radi šta najbolje ume i nek ne zamara ostatak čovečanstva. Jednostavna formula za uspeh u životu.

Svaki dan redovno naletim na barem dva teksta gde se neko žali na nečiji uspeh

Sem u izgled, privatnost i prihode, ljudi će vam često zagledati i u stil života, od toga gde letujete do toga ko vam plaća sve te talase u kojima se brčkate

Ljudi su skloni, zavisno od toga u kakvim su uslovima rasli da prevaziđu skromno detinjstvo ili da ga žive do kraja života. Znate ono danas je bogat i ima milione a onda svaki čas priča kako nije imao za hleb. Ok, jednom dvaput, ali sve preko toga zamara i govori samo jedno – da taj neko nije prevazišao svoje siromaštvo. Ni sada kada ima milione.  (more…)

[Top]

EKSKLUZIVA U ČETIRI OKA

1 ok

Dugo sam imala dilemu da li da se slikam u kupaćem ili ne. Onda ko velim, čega ja to imam da se igram sada kad sam sebe poodavno svesna. I na kraju što bih? Treba sad kao javna ličnost valjda da budem lažno moralna, ono kao da me ljudi više vole.  Ili još bolje, treba ekskluzivu da čuvam za u četiri oka. Ma, okruglo pa na ćoše!

Kad sam shvatila da ne treba da me brine što ću ispucati svu ekskluzivu ovako svog ugođaja radi, živim srećno i zadovoljno. 

Kupaći kostimi i sva prateća oprema, bilo da su u pitanju ogrtači, ogrlice, narukvice, naočare ili samo par dobrih papuča, razume se sa visokom štiklom, moraju da odslikavaju ono što ste u stvari. 

Ako ste devojčica, onda je za vas pravi izbor nešto što tek otkriva vaš seksipil. Ako ste žena svesna sebe onda to može i malo smelije. A ako ste žena baš, baš svesna svog seksualnog zračenja onda dileme nema – možete sve što poželite. Da obučete i najsmeliji kupaći i najluđe boje. Sad u Opatiji mi na hotelskoj plaži prilazi žena i polušapatom mi izgovara:

– Kako ti stoji ovaj kostim…uh, čista desetka! 

Tako da, mora da bude desetka. Ništa ispod. Jer svaka žena zaslužuje najvišu ocenu kad obuče kupaći. Makar za smelost.

untitled 1 ok

I vrlo važno, ne kupuje se kupaći samo kad je sezona. Kupaći se kupuje kada naiđete na pravi. Na rasprodaji. Na sniženju. Jer dobar kupaći ne sme da bude fejk. Ne pričam o ceni. Niti o kompromisu. Pričam o kvalitetu koji se vidi odmah. Moja najbolja iskustva su sa firmama koje imaju tradiciju. Tada nema iznenađenja, da li će se nešto razvaliti, razvući ili deformisati. 

Kad je ekskluziva u pitanju, verujte koliko god da vas je ljudi videlo u kupaćem kostimu, uvek će ostati nešto što je jedinstveno i neponovljivo za u četiri oka. Ja kad vam kažem.

 

Tekst: Ivana Đorđević

Crni ogrtač: Modni brend Blondy

Korisna informacija: LISCA od 20.7 do kraja avgusta nudi 30% popusta na asortiman kupaćih kostima i donjeg veša. 

 

 

[Top]

ŠARENA LAŽA

_DSC2686ok

Ima jedna stvar sa tom slavom, znate. 

Nije  baš toliko stvarna koliko  se u prvi mah čini. Imponuje, prija,  omamljuje, navuče se čovek, sve to  stoji…ali  slava vam je nešto kao šarena laža. Sećate li se  kad smo  bili mali pa nam neko kaže, da  će se ako mi budemo jelte dovoljno dobri, nama će se  zauvrat kupiće nešto toliko lepo pa  još lepše, ma nema lepše…a ono ustvari – ništa!

Mnogo se čovek razočara kad shvati da je gajio iluzije prema nečemu što u realnom vremenu pa i ne postoji. To što ste slavni uglavnom vam neka vrata otvara, a neka i debelo zatvara. Svojevremeno kad sam Dragana, najrealističnijeg čoveka kog poznajem, pitala nešto o postojanju žena u medijima, objasnio  mi je kratko i jasno, da se granica između  poznatih  dama i onih koje su poznate jer su poznate, piše nevidljivim mastilom. Drugim rečima, kad si poznata i izložena  javnosti, budi spremna na sve. 

Na podmetanja i predrasude, najpre. Na to da će te svako gledati kao žensku, jer činjenica izgledaš bolje od prosečnog okruženja, a da te odnegde znaju, ljudima često daje priliku da te svojataju. Da  misle da mogu da ti se  obraćaju ako te ne poznaju, da ćeš stalno biti u društvu, ali da ćeš teško razlučivati koje je pravo. Da ćeš prijatelje imati, ali da vremena za njih nećeš imati. 

_DSC2609 ok

Kad je žena lepa, ona se ceo život dokazuje da nije ozbiljno mislila

I kada si medijski eksponirana kao žena – očekuj sijaset ljudi koji će o tebi imati  predrasude. Kakve  god hoćeš. Lepoj ženi se slabo šta  prašta bez obzira da li je javna ličnost ili ne. Lako  je ružnim ženama, one se ceo život za zrnce pažnje otimaju i lome pred tim istim  muškarcima. Kad je žena lepa, ona  se ceo život dokazuje da nije ozbiljno  mislila.   (more…)

[Top]

RESPEKT PO VIĐENJU!

556 ok

Skoro sam u emisiji imala temu Zbog čega se pravite važni i zanimljiva stvar je što retko ko želi da prizna da se zapravo pravi važan. A svi jako za tim čeznu.  Da budu bitni i da se o njima priča. 

Kad razmišljate o tome koliko ste važni i veliki, dobro zapamtite dve stvari na samom početku. Jako je važno zbog čega ćete biti važni. Šta je to  što vas fascinira i koga želite da oduševite, čiji aplauz želite da čujete.

Pa tako imamo – decu koju roditelji nikada nisu priznali. Ti ljudi kada odrastu žarko žele da roditelji budu ti koji će im se diviti. Da ih roditelji finalno priznaju, jer ako su ih roditelji priznali -priznao ih je ceo svet. 

Drugi. Oni koji žele nešto nekome da dokažu/pokažu, stave do znanja. Oni obično u demonstraciji važnosti izgube kompas. Zaborave i što  su počeli da se prave važni, jer se prave da bi se pravili. I onda ta demonstracija nema veze sa životom. 

Postoje ljudi koji su po službenom zadatku – važni. Tačnije u opisu im je posla da budu takvi. Obično su to zanimanja koja traže javnost u radu. Svi koji se na bilo koji način bave javnim poslom, hteli ili ne, dobijaće bitnost na svakom koraku. Ukoliko se sami svojom (ne)sposobnošću ne potrude da se desi suprotno. 

Primetićete da se najviše se prave važni oni koji na to nemaju pravo. Ili im to pravo ni po čemu ne pripada.

I znate šta se onda dešava? Kada takve želite da vratite na svoje mesto, obično će vam se jako uvrediti. Jer za takve nema veće sramote nego njihovu nebitnost videli u punom potencijalu. Takvima je bolje sasuti kofu vode na glavu, nego im reći – da nisu bitni. 

Takve ćete prepoznati po fami koju prave oko sebe -po sistemu “niko kao ja”. Duboko u sebi, svesni da ne vrede ama nimalo, terorišu sve koje sretnu sa  nekim morskim pričama o svom životu, svojoj familiji, deci, unučićima…koliko god vam bili iritantni, oni prosto vape za bilo čijom pažnjom, ili  komadićem osmeha. Ne zamerite  im, njihovu bolest ne možete da izlečite. Neki specijalista da, ali obični ljudi – ne.

_DSC0301ok

Postoje i oni koji su zaista jako važni. Njih ćete prepoznati po tome – što na tome ne insistiraju. Ali se svi oko njih promene kada uđu u prostoriju. Za takve ljude kažemo da imaju harizmu. I da im nije potrebno ništa da rade, da bi bili bitni –  jer već jesu. To čak nije  ni obožavanje, to je jednostavno respekt. Ali respekt po viđenju(more…)

[Top]

SAMA SVOJ MAJSTOR!

_dsc4918-ok-crop

Skoro sam davala intervju i pitanje koje me je iskreno iznenadilo bilo je – kakav odnos imate prema novcu?

Morala sam da se preispitam, jer ja oduvek imam vrlo lojalan i odgovoran prema novcu. Intervju je prošao, a onda s praznicima kako posle par čaša vina svi pomalo postanemo filozofi, shvatih da na to pitanje i dalje dajem odgovor.

Nema ničeg lošeg u tome da imate novca. I džabe su vam decenijama pričali da su bogati ljudi – ovakvi ili onakvi. Ali isto tako ima i onih koji nemaju novca pa su isto – svakakvi. Tako da vas novac – za početak ne određuje. Ne kupujete  njime ni pamet, ni ponašanje, nego samo ono što novcem može platiti.

Znam ja da novac ne kupuje sreću. Ali ko kaže da je funkcija novca da kupi sreću? I koliko ljudi znate koji su srećni u svojoj koži i vrlo zahvalni na svakoj novčanici koju poseduju, koji svoj novac obožavaju i jako su srećni zbog činjenice da mogu sebi da priušte sve što ih veseli. Ja ih konkretno znam poprilično. I ne mislim da su lošiji ili drugačiji, samo su svesniji mogućnosti koje im nudi život sa stabilnim finansijama.

Nisam zaista od onih koji novac odbacuju kao nešto što im ne pripada. Bez imalo skromnosti ja milsim da meni zaista pripada sve što poželim. I bez imalo skromnosti konstatujem da mi tako nešto i dolazi. A znate zašto? Zato što jasno i precizno znam šta u kom trenutku želim. (more…)

[Top]