Archives: July 2016

MALA, ČIJA TI ONO BEŠE?

IMG_2349ok crop

IMG_2329ok small

Čudan odnos ljudi imaju prema selu. Nije dovoljno moderno, šta li, ne zvuči svetski, nego nekako obično. A sve što je dostupno, nije zanimljivo i ekskluzivno. Jer ako nisi bio negde preko ko da nisi bio živ. Ne kažem, bila sam i preko i bilo mi je divno, ali isto tako, uvek kažem – meni fale moji ljudi. Svi oni kojima se vraćam i na koje mislim tokom putovanja.

Kad smo kod sela – to vam je kao kada imate roditelje, koji su takvi kakvi su, ali su vaši i volite se jer su vaši. Selo može da bude malo, prašnjavo, trošno i puno uspomena, ali kada ga prerastete i prestanete da odlazite na raspuste, veliki ste onoliko koliko puta uspete tamo da se vratite. Makar jednom godišnje.

Koliko god da poznajem zakone male sredine i šizim od istih, smatram da svakome treba dati šansu da kaže šta ima. Prosto tako, pustiš svakoga ko ti priđe da kaže svoje viđenje globalne politike, da da kritički osvrt na televizijske formate, pita ponešto o Grandu i kaže kako sam porasla. (more…)

ANTALIJA 2016

Vežite se, polećemo!

Reportažu počinjemo iz Expo centra u Antaliji, nastavljamo priču o Gural porcelanu u hotelu Gural Premijer u Beleku i stižemo sve do Majkla Džeksona. Kako?

Udobno sedite i samo kliknite Play 🙂

[Top]

SMEJALA SE KOZA OVCI, ŠTO IMA ROGOVE!

Collage

U moru preterivanja postoje one kojima to stoji i one kojima ne stoji. Jedne se po zadatku puće i nameštaju na fotografijama, jer im to posao, druge pokušavaju ali im to ne ide. Ali sredine nema – jer se puće svi.

Tako da – starlete ili obične devojke, za lajk ili minut pažnje, slika se sve – od dobrih grudi i pozadine, do napućenih usana obavezno sa začuđenim pogledom. I pravo da vam kažem, svaka se ptica svojim perjem kiti. Who cares…Ali ne lezi vraže!

Collage sava o

Ove druge, šatro intelektualke preziru ove kojima je lepota posao. Iz jednog jedinog prostog razloga – što su ove što tzv. neintelektualne vrste češće nasmejane i bolje im ide to pućenje i slikanje. Ima i to svoje razloge. Nije ništa slučajno, verujte. Što manje pameti, manje glava boli. Sve ti lepo, ništa ti ne smeta. (more…)

[Top]

ŠTA ĆEŠ U BANJI KOG ĐAVOLA?!

Collageok

Tako otprilike je zvučao zapanjen glas mog kolege kada sam mu na pitanje gde ću na odmor rekla da idem u Vrnjačku banju. Još kad je čuo u kom sastavu idem, njegove ionako krupne oči – postadoše još veće!

E, sad što mene baš briga koliko kome egzotično izgleda moje putovanje…ko me pita. Tek citiraćemo slavnu Oliveru Marković koja jednom izjavi da su na more uvek išli ljudi skloni masovnom turizmu, a u banju gospoda. Tragom te izjave, ja sam zapravo ozbiljna gospođa, samo toga još nisam svesna 🙂

okcrop

Nekako imamo prezriv odnos prema svemu što dolazi odavde, iz matice. Ništa nam nije dovoljno in, nije nam dovoljno fensi. Uostalom, zar banja nije samo za penzose i neku ozbiljniju švaleraciju? (more…)

[Top]

TRIDESETPRVA!

IMG_0018 TIGRASTA

Obaška što pojma nemam koliko mi je godina i što me to ne zanima mnogo. I što pitam redovno Kaću koliko ona ima, pa onda dodam na to dve. Ona uvek zna. Ja pojma nemam. I svi mi se smeju kad stanem da oduzimam od kalendarske svoju godinu rođenja.

Setih se situacije kada je bilo jako bitno da se setim koliko imam. Imala sam i tortu i goste i proslavu, sve je bilo rešeno, samo ostalo da se kupe svećice. U radnji naravno, a kako drugačije, baš tad na kasi gužva ko da dele džabe, i podelimo se nas dve – ja ću po svećice, Kaća čeka na kasi. Jer stići ionako nećemo skoro.

Preturala sam, preturala po svećicama ne bih li našla uz početni broj 3 i onaj drugi broj koji pripada mom rođendanu. Našla sam i znak pitanja i znak uzvika, ali moj broj – NEMA!

I kako čovek da zna koliko ima godina kad ni broj čestito ne može da kupi 🙂 Još ako nije na okruglo, pa ko će to da pamti.

Collage small

Nalazim nulu koja će da stoji pored moje trojke, sva srećna i nasmejana dolazim do Kaće (još nije stigla na red) i pobedosno uzvikujem držeći dve srebrne svećice, jer drugih nije bilo.

-Jedva sam našla, ali sam našla! – i podižem obe uvis ko da sam osvojila medalju.

– A šta si to našla? Pa ne puniš 30, nego 31!

(more…)

[Top]

NE PUŠTATI U RADNJU, MNOGO ZAPITKUJE!

IMG_1525cropSMALL

IMG_6408

Kad uđeš u neke prodavnice i kad te pitaju da li ti treba pomoć, prosto ne znaš da li smeš da kažeš istinu. Jer od totalne nezainteresovanosti, mogu da se okrenu i da te opkole, i da tek ne znaš šta ćeš.
Kupujem turpije za nokte, da ne bude zabune. Naravno da mi treba pomoć, jer pojma nemam koja je za prirodne, a koja za veštačke nokte. Može se desiti da kupim onu sa cvetićima i da prilikom prvog korišćenja odnesem i prst, a ne samo nokat.
Ima tamo u toj radnji svašta, i da nisam žurila verovatno bi oni od mene poludeli u neko doba, a ne ja od njih. Ovako…frka. Malo vremena, a imam svašta da pitam, a gledaju  me…pa ko osmo svetsko čudo. Ne, nisam se oblačila neobično, nemam perje ni lance, ali ne bi ih to iznenadilo više nego činjenica da sam došla išta da kupim.
Dvojica sede pored kase, jedan vreba sa kesom pored, a ovaj drugi me DeBeovski posmatra. Ko da sad kad kupim turpiju za nokte mogu da izvršim krivično delo protiv opšte bezbednosti većeg broja lica! I sve ne znam koja turpija, a tolike nokte imam. Vidim iz  pogleda, ali ko bi čoveku objasnio da  kupujem za redakciju, da nas ima četiri devojke na portalu i da nam uvek fali turpija.

Slatkica sa hladnim plavim očima me opet pita reda radi,  da li može da mi pomogne. Više iz straha da joj nešto ne oborim nego  što je realno zanima.  Naravno da može, kad sam umesto kreme za lice uzela sredstvo za čišćenje topilice za vosak. Jedino što upućuje da za lice nije jeste – natpis ‘NIKAD ne aplikovati na kožu’ 🙂 (more…)

[Top]

A SELO? ŠTA ĆE SELO DA KAŽE?

IMG_7133

Ne znam da li ste primetili ali leti najviše ima zločina iz strasti i nekih potpuno neverovatnih situacija kojima se zdrav razum odupire. Znatiželjna kakva jesam kada vidim novine, ko hipnotisana prilazim kiosku samo da vidim naslove. Novine ću ionako pročitati uz kafu, jer nj.k.v. novine ne mogu s nogu.  Iako je moj život po  principu “sreća, sreća, radost” ima stvari koje me definitivno izbace iz takta. Jednostavno, kad mogu  da biram, biram radost. Onu životnu.

Elem, retko pišem o teškim temama, ali ova me naročito iznervirala. Šta u zemlji Srbijici ili bilo kojoj sa ovolikom stopom socijalne i emotivne (ne) inteligencije, znači biti emotivno pismen? Evo ja ću da vam kažem. Emotivno pismen znači shvatiti da život ide dalje, čak i ako nas je neko ostavio, izneverio, razočarao ili nas teško ranio. A to nas niko ne uči, nego sami kroz život učimo sami. Neko nauči odjednom, neko iz više puta. A neko nikad. Ali se nažalost, vodi ko normalan.

To što je nekoga ostavila žena i našla boljeg/mlađeg/starijeg/bogatijeg/lepšeg ne znači da treba da nestane sa lica zemlje. I da je nekome  zbog svog izbora kriva. Pogotovo ne dotadašnjem partneru.  I možda taj nesrećni slučaj ne bi ni znao koliko mu je teško da ga SELO na to ne podseća. Kad kažem selo, ne mislim na geografiju, nego na malu sredinu. A mala sredina može biti  i veliki grad.  (more…)

[Top]

MOJ FETIŠ: Naočare…

[Top]