Archives: February 2017

RESPEKT PO VIĐENJU!

556 ok

Skoro sam u emisiji imala temu Zbog čega se pravite važni i zanimljiva stvar je što retko ko želi da prizna da se zapravo pravi važan. A svi jako za tim čeznu.  Da budu bitni i da se o njima priča. 

Kad razmišljate o tome koliko ste važni i veliki, dobro zapamtite dve stvari na samom početku. Jako je važno zbog čega ćete biti važni. Šta je to  što vas fascinira i koga želite da oduševite, čiji aplauz želite da čujete.

Pa tako imamo – decu koju roditelji nikada nisu priznali. Ti ljudi kada odrastu žarko žele da roditelji budu ti koji će im se diviti. Da ih roditelji finalno priznaju, jer ako su ih roditelji priznali -priznao ih je ceo svet. 

Drugi. Oni koji žele nešto nekome da dokažu/pokažu, stave do znanja. Oni obično u demonstraciji važnosti izgube kompas. Zaborave i što  su počeli da se prave važni, jer se prave da bi se pravili. I onda ta demonstracija nema veze sa životom. 

Postoje ljudi koji su po službenom zadatku – važni. Tačnije u opisu im je posla da budu takvi. Obično su to zanimanja koja traže javnost u radu. Svi koji se na bilo koji način bave javnim poslom, hteli ili ne, dobijaće bitnost na svakom koraku. Ukoliko se sami svojom (ne)sposobnošću ne potrude da se desi suprotno. 

Primetićete da se najviše se prave važni oni koji na to nemaju pravo. Ili im to pravo ni po čemu ne pripada.

I znate šta se onda dešava? Kada takve želite da vratite na svoje mesto, obično će vam se jako uvrediti. Jer za takve nema veće sramote nego njihovu nebitnost videli u punom potencijalu. Takvima je bolje sasuti kofu vode na glavu, nego im reći – da nisu bitni. 

Takve ćete prepoznati po fami koju prave oko sebe -po sistemu “niko kao ja”. Duboko u sebi, svesni da ne vrede ama nimalo, terorišu sve koje sretnu sa  nekim morskim pričama o svom životu, svojoj familiji, deci, unučićima…koliko god vam bili iritantni, oni prosto vape za bilo čijom pažnjom, ili  komadićem osmeha. Ne zamerite  im, njihovu bolest ne možete da izlečite. Neki specijalista da, ali obični ljudi – ne.

_DSC0301ok

Postoje i oni koji su zaista jako važni. Njih ćete prepoznati po tome – što na tome ne insistiraju. Ali se svi oko njih promene kada uđu u prostoriju. Za takve ljude kažemo da imaju harizmu. I da im nije potrebno ništa da rade, da bi bili bitni –  jer već jesu. To čak nije  ni obožavanje, to je jednostavno respekt. Ali respekt po viđenju(more…)

BOG MI JE UZEO TREMU

 Collage ALO
 
 
Intervju za “Alo TV dodatak”
 
Voditeljku Ivanu Đorđević teško je opisati u nekoliko reči. Za TV dodatak otkrila je kada je jedino imala tremu, zašto skoro nikad ne priča o privatnom životu, ali i zašto je počela da piše Ivanine priče
 
Da li je neko odbio da se pojavi u Grand magazinu?
– Ko je ispustio svoju priliku da sedi pored mene (smeh)? Uvek se iznenadim kad me odbiju obrazovani ljudi, koji– imaju predrasude. Gostovanje u emisiji nije ispit i – svi znaju sve
odgovore na sva pitanja. Drugo, kažu da ljudima zaista donosim sreću i iskreno mi je žao ako je neko tu priliku propustio (smeh)
Zašto izbegavaš da pričaš o privatnom životu?
– Volim da kažem da se najvrednije stvari čuvaju u sefu. Daleko od očiju javnosti. Smatram da moje dete treba da raste kao i svi njeni vršnjaci, i da ne treba da je opterećuje mojim poslom.
Da li si nekada imala ti tremu?
– Meni je Bog na vreme uzeo osećaj za tremu! Pamtim samo jednu situaciju u kojoj sam se tresla kao prut i srce mi je lupalo kao ludo. Nisam mogla da predvidim tu svoju reakciju. Sećam se da
sam vraćala snimak da vidim kako je to izgledalo i da li se videlo. I zamislite – nije.
Šta ne znamo o tebi, a iznenadilo bi nas?
– Jako sam emotivna i tu svoju stranu pokazujem retkim i odabranim ljudima. Kad sam ljuta, moja eksplozija se daleko čuje.
Ostavljaš utisak dominantne osobe. Da li si takva i u ljubavi?
– U ljubavi se prepuštam. Tačnije kada volim, puštam muškarca da bude glavni. Zvuči smešno, ali kada sam zaljubljena, oči mi se drugačije sijaju.
Kako ti se udvaraju muškarci?
– Volim originalna udvaranja čak i kada ne mogu da odgovorim na njih. Postoje oni koji se ljubazno udalje kada dam do znanja da nisam ni za kakvu priču, a ima i onih koji se naljute i misle da sam uobražena. Volim džentlmene koji ženu tretiraju kao damu.
Da li si u detinjstvu maštala da se baviš javnim poslom?
– Moja baba je umela u šali da kaže „teško tvom mužu sa tobom, ti ko da si se na dvoru rodila“ a ja sam umela da odgovorim „onda bre, baba neka bude kralj“. Mislim da sam imala nekih sedam
godina, i vrlo sam zabavljala okolinu svojim izjavama. Videlo se da nisam dete kao i sva druga od mojih interesovanja do mojih stavova. Meni su televizija i javni posao uopšte uvek bilo nešto
normalno čime ću se baviti jednog dana.
 Da li si nekada požalila što si javna ličnost?
– Samo jednom. Našla sam se u situaciji u kojoj sam morala da iskuliram, a mom temperament je vrištao iz mene. Prvi i poslednji put sam se našla u toj situaciji i rekla sam sebi – možeš ti to. Znaš
toliko foliranata, oni stalno glume, možeš i ti jednom. Kad ste javna ličnost, vi zapravo mnogo toga ne možete. Jer imate obzire, i pazite na svoju reputaciju. Kako sam po profesiji PR, bilo bi
sramno da sebi dozvolim ispade bilo koje vrste.
Da li si osetila tamnu stranu javnog života?
– Ljudi kada namirišu uspeh oko vas se formiraju u tri kolone – oni koji vam se iskreno dive, oni koji vam zavide i oni koji razmišljaju kako da se očešu o vaš uspeh. Mnogo truda i iskustva treba da te tri kategorije razvrstate pravilno. Jer se stalno mešaju jedni s drugima, ko u redu u pošti i zato je oko vas stalno neka gužva.
Da li su Ivanine priče nastale kao ideja koja vodi u tom pravcu?
– Shvatila sam da ljudi vole da me slušaju kad pričam i tako su nastale Ivanine priče. Ja ljudima nudim čaroliju, jer je bojim iskrenošću. Sajt Ivanine priče nastao je kao zbirka svega što ja radim.
Mojih tekstova, intervjua, brojnih putovanja. Nisam folirant i mene od drugih odvaja moj stav i moje samopouzdanje. Kroz sve što radim ja ljudima nudim vrednost i znaju da se sa mnom ne
gubi vreme – bilo da me čitaju ili da me gledaju na TV.
 
Tekst: J. Marković/ Foto: Milan  Kostić
 
[Top]

SLATKO, SLAĐE, ITALIJA!

image-0-02-05-b5600ab109a84c981b99d98bf671ed8f0559fdb889770ed9e6fb73b05e59b245-V

Zašto je ovaj deo sveta, konkretno sama Venecija – mesto inspiracije?

Prvo što  mi je palo  na pamet da su najpriznatiji umovi u književnosti, umetnosti, kulturi upravo ovde voleli da sede  i divane, i na komadu zemlje koji živi na vodi zapravo živeli svoj san i dobijali svoje kreativne momente.

Pa zato što kad si realno, odsečen od sveta i od svih ometača, možeš da stvaraš u punom potencijalu. Na to se svede. 

Moje putovanje počinje sa ljudima koje znam i kojima verujem. I sa kojima prosto nema greške. 

Odluka da se putuje pada pet dana  pred početak karnevala u Veneciji i najteže mi je bilo da se spakujem, ali što se mora nije teško. Bilo mi je teško čitavih 45 min. Čim sam se pokrenula, krenula me i volja!

Prva stanica Trst. Svedočanstvo jednog vremena i potpuna neobičnost kada govorimo o svemu što  do tada znam o Jadranu. Ovaj deo Jadrana definitivno ne poznajem. Ali kako sam gladna, hvala Bogu, vrlo brzo ćemo se upoznati. Naivno tražim špagete u 11 ujutru. Početnički  naivno! 

Međutim, pošto Italijani ne doručkuju, pogotovo ne onoliko obilno ko mi i pritom mnooooooogo vole slatko, u prvi mah deluje da…neće ta moja klopa biti odmah izvodljiva. Prvo me i nude sa slatkim kroasanima. Pa sa krofnama. Pa opet nešto što ne umem da ponovim, ali vidim da je slatko. Ja još pijem i slatku kafu, ali baš toliko slatka da budem nije zdravo. Mislim mogu, ali bez šećera 🙂 

Trst meni kao bivšoj  geografskoj Jugoslovenki ne znači mnogo.  Ali  sam čula da je to bio dah  Evrope na Balkanu u ono doba. I drago mi je što mogu da osetim da pripadam nekoj novoj priči, iako je prethodna tu negde u vazduhu. 

IMG_2783

Trst ima svoju  priču i pomalo  me podseća na Rijeku. Uopšte na drugu stranu Jadranskog primorja koje sam imala prilike da vidim. Zanimljivo je što sam prestala da pričam ljudima kada idem na put. Ne što sam postala sujeverna, nego što  ispadne da se hvalim. Pa sve nešto kao treba da mi bude neprijatno što mi je lepo. A da mi je stalo da se hvalim, to se ne bi izdržalo, verujte mi. Inače, pravim se važna u dva slučaja – kad sam u društvu izuzetno  iritantnih, a nebitnih ljudi, i kada sam u društvu svojih ljudi – koje želim da zabavim. Moji ljudi znaju moja razna lica i ja znam pred kim mogu da ih otkrijem. 

Za početak velika stvar. 

16681906_614141645462962_2467596312710204565_n

Druga bitna stvar je pred kim biraš da otkriješ svoju ranjivu stranu. Jer maske možemo imati svi. Samo poneki hrabri smemo da ih  skinemo. 

image-0-02-05-0fb7fde76aa7d18fcbe56246b24c5765117e457d3340d61552db2dcd8b0576c3-V

Kad birate s kim ćete da putujete mnogo je važno da ta osoba bude sličnih mentalnih osobina poput vaših. Ili barem približno. Mora da postoji doza pozitivne energije koja će se umnožiti, jer samo tako i Lajkovac može da bude top destinacija. A zamislite tek Venecija! 🙂 (more…)

[Top]

KAKO MENI DOBRO IDE OVO FOLIRANJE!

DSC_0255 OK

Pre neko veče u galeriji Progres, održana je najljubavnija izložba fotografija. Ikada.

Volim raskršća, a ova galerija je upravo na jednom takvom mestu. Energija grada plus ljubav kojom je obojena čitava izložba. Ko bi rek’o čuda da se dese, ali mene umetnost definitivno jako inspiriše. 

Poljupci na fotografijama, strast, umetnost svoje vrste. Priče koje su tek počinjale i priče koje su pričane poljupcima. A kako imuna na ljubav nikad nisam bila…moja priča o ljubavi stala bi u nekoliko tomova, ali o tome neki drugi put. Sada pričamo o tome zašto ljubav ne trpi – ispitivanje. 

Prvo i pre svega – ljubav nije bolest da bismo je testirali kroz mikroskop. Ona se odmah vidi golim okom. Da li je tu ili  je nema ni u tragovima. 

Između dva gutljaja vina čujem da delujem hladno, arogantno i vrlo nadobudno,  ali da dobro izgledam. Zapravo sve počinje od toga kako nekome izgledate. A emitujete – pa uvek ono što je u vama tom trenutku.

Tačno je, nisam emitovala ništa, jer nisam ništa ni imala na programu. Ovo što vidiš je čist EPP. Programa trenutno nema. Režija na odmoru, realizator na kafi. (more…)

[Top]