Archives: July 2018

LJUBAV NA PRVI KORAK

Dok su mi pred očima prolazile prve palme na ulicama Vodica i dok sam virila kroz  prozor kao dete  koje jedva čeka  da stigne na more  sa radija su se čuli  stihovi:

Blago meni što si tako ljut, to je znak da biram dobar put, jer dok ti smeta sjaj, znam da ne vidiš  mi kraj, kamo idem zato ne pitaj!

Otkuda tako poučni i zanimljivi stihovi otpevani nežnim zvonkim glasićem i kakva je to pesma uopšte? Kad radiš u industriji zabave i na muzičkoj televiziji, neke pesme ti i bukvalno  promaknu dok razmišljaš o rokovima, o gostima i emisijama. To je moj slučaj sa ovom pesmom. Čula sam sto puta da “Život nije siv” ali nisam ni slutila  da može da  bude ovako živopisan. 

U Vodicama sam bila prvi put pre par godina. Kao prijatelj CMC TV i Croatia  Recordsa bila sam čest gost na različitim događajima, kako u Zagrebu  tako i na čitavom hrvatskom primorju. I svaki put donosila sam različite impresije, poznanstva  i bezbroj lepih uspomena. 

Prvi put se podesilo da mogu da odem na neko divno mesto gde ću uživati taman toliko koliko mi je potrebno, ali i raditi taman onoliko  koliko mi je to zadovoljstvo. Taj balans kod javnog posla je možda i najvažniji. A ovoga puta sam ga postigla.  Posle dugo vremena uživala sam na Jadranu neopterećena rokovima i obavezama, jer sam  znala da stižem sve. CMC  festival je za mene kada sam prvi put otišla pre nekoliko  godina bio veliko otkriće, ali ove godine me definitivno oduševio. 

Od mog prethodnog boravka u ovom mestašcu na Jadranu, čini mi se nije se promenilo  mnogo, sem što su neke pešačke staze pored obale zatvorene. Tačnije luka je imala jednu prečicu za koju sam znala, a koja je sada zatvorena ogradom. Sve to i  ne bi bilo neobično da  nisam krenula – baš tuda. Što  bi rekao Skot Pek – put kojim se ređe ide. E pa krenula sam tuda i morala da pregazim obalu. Tom prilikom zaradila sam i ožiljak na dekolteu jer gledajući u noge nisam gledala gde mi je glava i bi šta bi! Al’  valjda je to život. Da probaš, ideš kuda te noge i pamet vode, pa nekad sa ožiljkom, nekad punog  srca. Cest’ la vie!

20180610_113224-01

Tradicionalno krstarenje brodićem počelo  je uz laganu muziku, odabrana vina i morske specijalitete. Lekcija  koju sam naučila prethodnih godina je  da se na brod uvek ide  u tesnom. Ukoliko se odlučite  za bilo  lepršavo vetar će se potruditi da umesto čašu sa vinom, u ruci držite – suknju. I tako sve vreme krstarenja. Sreća pa imam iskustva i sa brodovima i sa krstarenjima pa sam ovoga  puta otišla – takoreći spremna na sve. I za uslove i za prilike.  (more…)

IZA ZATVORENIH VRATA PREDSEDNIČKOG APARTMANA

20180524_112738 ok

Nije lako ljudi moji, biti  predsednik. Ni saveta stanara, ni mesne kancelarije, a kamoli svetske sile.

Kada sam pre mesec dana išla u Tursku da snimam reportažu, moja idealna smeštajna jedinica bila je – predsednički  apartman.  Pre mene tu su boravili različiti moćnici, javne ličnosti, ali predsednik Amerike je definitivno – najzvučnije  ime koje sam tamo čula. 

Apartman mi se odmah  dopao. Što više  stvari  viđam na putovanjima i po belom svetu, sve mi se više dopada klasičan sjaj sa primesama nesvakidašnje udobnosti. Drvo, pliš, raskošan pogled i mnogo kvadrata. Zanimljiva  stvar kod  luksuznog smeštaja što  je sve do te mere  programirano  na  maksimalnu udobnost, da vam vrmenom stvari kao što  su zlatne kvake i preskupi motivi u čitavom apartmanu – postanu svakodnevica. 

Trpezarija predsedničkog apartmana

Trpezarija predsedničkog apartmana

Dok intervjuišem Dušana Anastasova, koji mi objašnjava kako sedimo i pijemo  kafu na istom  mestu  gde i tadašnji predsednik Sjedinjenih Država, ne mogu da se  ne osećam bitno 🙂 Sama činjenica da ste u ambijentu u kom uživa svetski džet set ne može a da vam ne da osećaj moći. To prosto radi po tom principu. 

Zanimljiva stvar je da predsednički apartman ima – osim dnevne sobe, spavaću sa radnim delom i izlazom na  terasu, trpezariju i kupatilo, još  jednu sobu koja je povezana sa apartmanom. Na moje pitanje čemu služi ta soba koja je  praktično zasebna smeštajna jedinica, dobijam odgovor da je to za obezbedjenje – koje ide  uvek uz  predsednika. 

Zapravo koliko god obezbedjenje zvučalo kao moćna stvar, činjenica da je neko s vama 24h na  dužnosti pomalo je ako niste  naviknuti – zastrašujuće. Niti da se družite, niti da  se distancirate, niti da se srećete, ali znate da je tu. I tu je zbog vas. Zvuči kao život. Neobično. 

Kod  luksuza je fora  u tome što se  jako brzo naviknete

Kod luksuza je fora u tome što se jako brzo naviknete

Kada dobijete  sve, uvek nešto bude višak. Razmišljam kako izgleda kada  dođete u  paru sa nekim, u šta vam se računa – obezbedjenje? I kako  izgleda kada hoćete da budete intimni? Da li vam i tada čuvaju stražu? Mislim, pitam za prijatelja. 

Imala sam prilike da radeći u diplomatiji na početku  svoje karijere, imam i obezbedjenje i diplomatsko vozilo sa sve onom  zastavicom napred davnih dana u Rumuniji i znate šta mi je posle nekoliko dana službenih obaveza bilo zanimljivo? Zanimljivo mi je bilo da se iskradem i popijem kafu sa našim tadašnjim vojnim atašeom u boemskom kvartu Bukurešta! Vidite kako se čoveku uvek dopada  samo ono  što u tom trenutku –  nema? 

Detalju sa snimanja videa - Saša Filipović  iz mrtvog ugla nadgleda moj nastup pred kamerama

Detalju sa snimanja videa – Saša Filipović iz mrtvog ugla nadgleda moj nastup pred kamerama

Ali da se vratimo na predsednički apartman u hotelu Calista Luxury. Ovde imate sve  – i pogled i piće i iće i obezbedjenje i udobnost, pa i lično obezbeđenje ako ste predsednik  ili VIP ličnost. Kod luksuza  je dobra stvar i ta što se vrlo  lako  naviknete.  I što vam ne dosadi tako brzo. 

Snimanje protiče sa komičnim momentima jer nas u  ekipi ima toliko da svaki čas neko iz nekog ugla apartmana izroni  i ušeta u kadar i…idemo sve ispočetka! To na momente biva  toliko smešno, jer se cela priča oteže, a broj neplaniranih glumaca povećava. Scena prva: Ja sebi sipam piće i pričam o društvenim mrežama u ekskluzivnom javljanju za  emisiju Tabloid, a kolega iz ekipe otvara vrata i nonšalantno ulazi u kadar sa sve nekim papirima dok priča telefonom.

I kako da se ne zaceniš od smeha? Cela ekipa urla, mi idemo ispočetka…a treba se  setiti  šta si  pričao pre toga. Otuda meni valjda stalno osmeh na licu za vreme snimanja. Nikad ne znam šta ću ispričati dok se ne upali crvena  lampica. Nekad i samu sebe iznenadim 🙂 jer obično nemam nikakvu pripremu. 

Uglavnom, ovaj video  je uspomena na divne trenutke provedene u sjajnom ambijentu nestvarne Turske i stvarnog predsedničkog  apartmana. Delovi sa upadima u video su obrisani, čisto  da to  bude jasno 🙂

A moja  predsednička avantura  izgledala je ovako.  Uživajte!

Tehnička podrška: Turistička agencija Big Blue

www.Bigblue.rs

[Top]