Archives: January 2019

IZMEĐU REDOVA

_MG_0602 ok

Žene retko prave kompromise, znate.Barem kada vide da je preko puta njih neko jako glup. Nebitno da li im se taj neko sviđa(o). Jedno glupo pitanje i ode mast u propast. I nije ovo samo moja priča. O, ne. Skoro me od srca nasmejala jedna draga drugarica koja je izgovorila svoje iskustvo sa jednim od poslednjih udvarača. Situiran je kaže, lep je, ali kad joj postavi neko glupo pitanje ili pošalje neku nepismenu poruku, ona odlepi.
– Pitao me je ladno – „Kaću dođem da prespavam kod tebe?“ S tim što je kad ću napisano kao jedna reč, bez slova „d“ kod kad.
Nas nekoliko se samo zasmejuljilo, a ja sam morala da pitam.
– Čekaj, kako ti to kao pismena žena podnosiš, meni samo to nije jasno?
– Podnosim tako što sam mu rekla da spavati neće kod mene…ako sam mu dala priliku da me osvoji, evo da probamo, ali neće spavati kod mene. Nismo mislili da me osvoji svojim krevetskim veštinama.
Sva je prilika da se on opismeniti neće, jer njegova poenta nije da nauči da piše, nego da prespava kod moje drugarice. Malo da vam dočaram situaciju. Ona je jedna prefinjena profesorka književnosti, žena koja se ostvarila u svakom smislu i poslovno i privatno, kao majka i kao poslovna žena i sad mi igra osmeh dok ovo pišem i zamišljam njenu facu dok čita njegove poruke.

Stvarno mislim, da ne biva ništa kad se sretnu pismen i nepismen. I nepismenost nekada govori više od konta na računu, od dobre građe i lepog lica. Nepismenost govori da ste bazično zaostali. Da ste ostali zaglavljeni u vremenu, da ne čitate knjige, ne znate šta je pozorište, da se ne mešate sa kulturnim svetom, nepismenost vas ogoljava i ostavlja tako gole da od vas prolaznici okreću glavu.
Iskreno, mislim da nepismenost više pogađa žene u muško ženskim odnosima.

Da je muškarcima nepismena žena zapravo dobrodošla ako misle da hvataju krivine u toj vezi.
Jer nepismen u bilo koje doba znači biti – slep kod očiju. Milsim da su o tome pisali još početkom 20. veka. Muškarci na Balkanu često umeju da žene svrstavaju u onaj sekstički kontekst „šta ona zamišlja, ona je žena“ ili još gore „kakva je ona majka i kakva njena karijera“

I mnogo žena pristaje na to da su samo žene i da njihova tradicionalna uloga u kući, kraj dece i šporeta. Ne treba ići daleko pogledajte samo oko sebe. Pojava kao što su sponzoruše i starlete, takođe govori u prilog – oženi me da više nikada ne radim i rodiću ti koliko hoćeš dece. Ne kažem, svako neka bira svoj put, samo što mislim da prepuštanje na volju muškarcu ima više manjkavosti nego prednosti. Ako me razumete.

Žene, naročito pismene i samostalne, jako vode računa s kim su i zaista mislim da sve u vodu pada pred jednom nepismenom porukom. Jednim pitanjem, koje isijava toliko gluposti da se to ne može progutati ni pod kojim uslovima. A iza gluposti – na kraju dragi moji, uvek stoji zloba. Izbeći ću deo koji je na putu do zlobe, vrlo izvestan. Glupost uvek prate, loše odluke, impulsivna ponašanja, socijalna neujednačenost, psihička upadljivost, i naposletku zloba. Jer glupom čoveku je jako teško objasniti bilo šta. A glup čovek mrzi sve što ne razume. I eto nama zlobe.
I što bi mama moje mame rekla, pazite s kim se zabavljate. Nije sve u tome što je neko lep, pogledajte kako se ponaša taj neko, da li je pametan, jer u slučaju da se orodite – gledaćete i mališane sa istim takvim osobinama.

Tako da se vratimo na poruke. Nije strašno dopisivati se dokle god umete da čitate između redova. Glupost se uvek krije – između redova.

Tekst: Ivana Đorđević

EPSKA FANTASTIKA!

sava krop

Mnogi se iznenade kad shvate da umem razne stvari. Da ne pomislite svašta sada, ali, zaista, bez imalo skromnosti umem da iznenadim ljude. Vrlo prijatno. Naročito one koji od mene ne očekuju da išta duhovno znam. Jer ljudi su skloni da imaju predrasude.  Jer kako neko kome svetovno tako dobro ide, ume nešto iz duhovnog života? Eeeee, predrasuda.  

Kao dete odgajano u ateističkom duhu, trebalo je vremena da pronađem svoju duhovnost i direktnu komunikaciju sa Bogom. Krštenje pamtim kao najveseliji čin u svom dotadašnjem životu. Svojom voljom u svojim ranim dvadesetim na Ostrogu, jednog divnog leta, krštenje na otvorenom obojilo je moj boravak u Crnoj Gori potpuno novim bojama. I učinilo da svoj put vidim, mnogo, mnogo jasnije.

Ali da se vratimo na praznike. Sve što realno, znam o veri i običajima naučila sam od babe i dede. Gledala i slušala šta rade kada seku slavki kolač, slušala šta pričaju kada ulazimo sa badnjakom na Badnje veče, gledala šta rade za Uskrs. Stvar deluje jako prosto, a suštinski zapravo zanimljivije nego što čovek očekuje. Više sam naučila gledajući i slušajući nego što sam možda tada kako dete i želela. Suštinski kada si mali, upijaš sve što se dešava oko tebe i nisi svestan svog učešća u nečemu što je duhovni praznik, jer je dovoljno da budeš prisutan i da uveličaš skup. Kad porasteš podrazumeva se da nešto i znaš, jelte. Barem sam ja to tako doživela.

Elem, kad smo kod praznika, generacije atesta učinile su da mnogi naši dedovi budu duhovno polupismeni. Na stranu u kog Boga verujete, u to se zaista ne mešam, ali budite sigurni, mnogo je lakše kada verujete. To je suštinska stvar. Ili kada se barem trudite da budete dobri, nezavisno od svojih poriva. Kada kažem dobri, svi znamo šta je dobro, a šta ne. To ne moram da vam pričam, potanko. Jasno je ko dan. Moj doživljaj vere je postao takav da kada veruješ nemaš mnogo lutanja u životu, lakše dolaziš do zdrave pameti i kvalitetnih zaključaka. Zaključaka koji ćete odvesti u željenom smeru.

Nikada nisam bila fanatični vernik niti smatram da moje praznovanje i verovanje treba bilo koga da opterećuje ili da treba da smaram ljude s tim da sam dobar čovek ili ih motivišem da budu dobri. Niti mislim da je verovanje – javna stvar do te mere da treba praviti cirkus. Naprotiv, moja deviza je „neka svako radi šta želi i šta ga čini srećnim“. Moja sreća je moja odgovornost, a svako može zaista da bira svoj put. Liberalno, do koske. (more…)

[Top]