Archives: January 2019

EPSKA FANTASTIKA!

sava krop

Mnogi se iznenade kad shvate da umem razne stvari. Da ne pomislite svašta sada, ali, zaista, bez imalo skromnosti umem da iznenadim ljude. Vrlo prijatno. Naročito one koji od mene ne očekuju da išta duhovno znam. Jer ljudi su skloni da imaju predrasude.  Jer kako neko kome svetovno tako dobro ide, ume nešto iz duhovnog života? Eeeee, predrasuda.  

Kao dete odgajano u ateističkom duhu, trebalo je vremena da pronađem svoju duhovnost i direktnu komunikaciju sa Bogom. Krštenje pamtim kao najveseliji čin u svom dotadašnjem životu. Svojom voljom u svojim ranim dvadesetim na Ostrogu, jednog divnog leta, krštenje na otvorenom obojilo je moj boravak u Crnoj Gori potpuno novim bojama. I učinilo da svoj put vidim, mnogo, mnogo jasnije.

Ali da se vratimo na praznike. Sve što realno, znam o veri i običajima naučila sam od babe i dede. Gledala i slušala šta rade kada seku slavki kolač, slušala šta pričaju kada ulazimo sa badnjakom na Badnje veče, gledala šta rade za Uskrs. Stvar deluje jako prosto, a suštinski zapravo zanimljivije nego što čovek očekuje. Više sam naučila gledajući i slušajući nego što sam možda tada kako dete i želela. Suštinski kada si mali, upijaš sve što se dešava oko tebe i nisi svestan svog učešća u nečemu što je duhovni praznik, jer je dovoljno da budeš prisutan i da uveličaš skup. Kad porasteš podrazumeva se da nešto i znaš, jelte. Barem sam ja to tako doživela.

Elem, kad smo kod praznika, generacije atesta učinile su da mnogi naši dedovi budu duhovno polupismeni. Na stranu u kog Boga verujete, u to se zaista ne mešam, ali budite sigurni, mnogo je lakše kada verujete. To je suštinska stvar. Ili kada se barem trudite da budete dobri, nezavisno od svojih poriva. Kada kažem dobri, svi znamo šta je dobro, a šta ne. To ne moram da vam pričam, potanko. Jasno je ko dan. Moj doživljaj vere je postao takav da kada veruješ nemaš mnogo lutanja u životu, lakše dolaziš do zdrave pameti i kvalitetnih zaključaka. Zaključaka koji ćete odvesti u željenom smeru.

Nikada nisam bila fanatični vernik niti smatram da moje praznovanje i verovanje treba bilo koga da opterećuje ili da treba da smaram ljude s tim da sam dobar čovek ili ih motivišem da budu dobri. Niti mislim da je verovanje – javna stvar do te mere da treba praviti cirkus. Naprotiv, moja deviza je „neka svako radi šta želi i šta ga čini srećnim“. Moja sreća je moja odgovornost, a svako može zaista da bira svoj put. Liberalno, do koske. (more…)