Archives: July 2019

NEKA MNOGO BITNA knjiga!

cover banja

Mnogo toga u mom životu da se predvideti, jer mnogo toga sama brižljivo planiram. Ipak one neke neplanirane stvari nekada su izazov, nekada su – zaista prijatno iznenađenje. Da ne bude zabune, ne pričam o muškarcima. 🙂

Vrnjačka banja i ja, jul mesec, Solaris Resort https://www.instagram.com/solarisresort/?hl=sr, Vrnjački karneval, moji roditelji, moje dete, moji prijatelji i mnoštvo drugih ljudi na ulicama Promenade i jedno posebno veče. Dodela Kraljevskog Oskara popularnosti u okviru Vrnjačkog festivala, gde mi je poziv upućen još pre nekoliko meseci.Sa napomenom  – da obavezno dođem. 

mali cover

Okupili smo se na koktelu koji je prethodio dodeli Kraljevskog Oskara i dok sam sedela sa Sekom Tomičić, pevačicom koja je dobijala Oskara za album godine shvatih da u uglu sedi Raca Jež, čuveni roker starije generacije koji ove godine slavi 50 godina u muzici. Meni je poznat i kao tata Vanje Mijatović, pevačice koja je počela karijeru u Zvezdama Granda.  Pozvah ga da se pridruži meni i Seki, budući da smo obe završile oficijelni deo sa davanjem izjava i slikanjem. Nekako valjda u meni čuči taj “know-how” lik koji voli da povezuje ljude koje zna. Seka Tomičić podjednako dobro peva i pop i folk, Raca Jež je stari roker, a zajedničko im je što oboje osećaju muziku. 

Seka Tomičić i Raca Jež

Vrnjačka Banja kao mesto susreta: Seka Tomičić i Raca Jež 

Kreće priča starog rokera, kako se muzika živi, kako se horoskop koristi u plemenite svrhe, šta je bitno u aranžmanima…Upada mi u oči rečenica koja je samo na prvi pogled poetična, ali koja ima dublju suštinu kada je izgovori neko poput Race Ježa: (more…)

“MOLIM TE SAMO NEMOJ DA VRIŠTIŠ VIŠE!”

Zamak Leopolds Kron i jezero na kom je sniman film "Sound of music"

Zamak Leopolds Kron i jezero na kom je sniman film “Sound of music”

Svi putevi možda vode u Rim, ali mene sve češće navode na Austriju. I to na jedan određeni deo. I odmah ću vam reći da nije Beč!

Kada sam prvi put obišla Salzburg, Klagenfurt, Salckamerzgud, Volfganze i Halštat, zanemela sam pred veličanstvenošću prirodnih lepota i činjenicom da u Austriji – žive bajke. I zapravo. Način na koji se neguje tradicija meni je zista ostao fascinacija.  Narodna nošnja, u Austriji se smatra činom najvećeg patriotizma i verovali  ili ne – nosi se s ponosom i u večernje izlaske. Ali nije to moja jedina priča koju sam donela ovoga puta iz Salzburga. (more…)

[Top]

Jesi li ti SAMA PISALA knjigu?

sredjena turska

Pitanje koje me je odbacilo sa ležaljke. 

Okrenuh se ko oparena sa ležaljke gledajući u naočitog momka koji je listao moju  knjigu “Neka mnogo bitna”.

-Kako to jesam li pisala sama? Nego ko mi je pisao? Ne razumem tvoje pitanje. 

– Pa nije neobično da javne ličnosti plate nekoga da napiše u njihovo ime i da se oni samo finalno pojave na koricama knjige!

– Vidi, ja bih se verovatno ubila, da moram tako!

Sa druge ležaljke čuo se moj najbolji drug, dok sam ja u neverici prebirala pitanje.

-Znaš kako, Ivana nije samo pametna, nego i pismena. Zato i piše sama svoje knjige! 

Videla sam sebe kao najzbunjeniju osobu na plaži hotela “Amara Dolče Vita” gde je sve odisalo jednostavnošću i lepotom. Ispred mene je bilo Sredozemno more, prelep dan i pitanje na koje nisam imala odgovor, što je priznaćete u mom slučaju jako, jako teško. 

– Sviđa mi se ova tvoja knjiga, evo na prvih nekoliko strana koliko sam evo sad bacio pogled – baš je dobro! 

– Književnica se zahvaljuje – rekoh više za sebe u šali sa sve ovim “književnica”.  Ima nečeg slatkog u toj samoironiji, jer time čovek pokaže da nije sujetan i nadobudan. Evo ovaj čovek koji vam sad piše – nije ni jedno od ta dva. 🙂  Mada mogla bih malo da počnem da se pravim važna. (more…)

[Top]