LOKAL PATRIOTA

DSC_0025ok
Nedavno su me kontaktirali iz slovenačkog  časopisa  Obrazi, na temu mog rodnog grada. U prvi mah su me iznenadila pitanja, a onda sam odgovarajući shvatala koliko ja zapravo i jesam lokal  patriota. Ovo  su moje priče o Beogradu koji volim. 
 
Zašto bi neko trebao da dođe u Beograd?
– Beograd nudi jednu kosmopolitsku  priču, a u isto vreme nije hladan, već naprotiv, vrlo topao  grad. Postoje delovi grada koji su prava poslastica za ljubitelje umetnosti, za ljude koji vole da osete  senzibilitet  jednog  grada moja preporuka je uvek jedan  Kosančićev  venac ili jedna Skadarlija. Naravno ne mogu da izostavim Gardoš  kulu  i predivan Dunavski kej. U Beograd dolazite po inspiraciju i po drugačiji pogled na svet. Ako ste umetnik, ako ste turista, ako želite da doživite grad  na  dve reke u punoj lepoti, onda je to upravo  ovaj grad na raskršću Istoka i Zapada.
 
Šta je tebi najdraže a što ne voliš u svom mestu?
– Saobraćajne gužve umeju da me izbace iz takta, ali život u gradu to nosi sa sobom. Najdraže su mi tople letnje večeri  kada se smiri dan i kada možete da prošetate uveče sa prijateljima do Madere u Tašmajdanskom parku, uživate u zalasku sunca na reci ili pogledu na grad sa Kalemegdanske terase. 

Jesi li ti rodjena Beograđanka?

– Jesam I to je posebna sorta. Jer podrazumeva stil i jednu posebnu filozofiju života. Geografija prilikom rodjenja nije presudna, jer Beograd prihvata sve koji žive u njemu. Beograđanske  nekako imaju poseban šmek i neospornu harizmu (smeh) Da ne bude da pričam sada samo o sebi, ali ovo  je fakat za sve  Beograđanke. Pisala sam i tekst na  svom blogu Ivanineprice.com baš na ovu temu. Zove se – Beograđanke – posebna sorta.
 
Gde ideš, kada želiš zabavu?
– Postoje klubovi, restorani, odnedavno je otvoren hotel Hilton u strogom centru grada i jako mi se dopada. Po prirodi posla sam često na nekim lepim  mestima, tako da je moj izbor za zabavu poprilično velik. Volim da  slušam živu muziku koja nije  preglasna  i onda to može da bude ugođaj za sebe, jer  brojni restorani određenim danima imaju upravo ovakav vid zabave u ponudi.  
 
Gde ideš u šoping?
– Obično je to Ušće. Volim što je u obliku oborenog pravougaonika i iz nekog razloga tamo pronalazim sve što mi treba. Ostale tržne centre zaista ne obilazim jer se jednostavno ne snalazim. Ušće ima i sjajnu konekciju sa centrom grada, na  dobroj je poziciji i to je ono što mi zaista odgovara iz mililon razloga. 
 
Koja ti je najbolja pijaca i zašto?
– Najdraža mi je Bajlonijeva pijaca jer je ušuškana u centru grada koji se zove  Dorćol. Moja prva  redakcija u kojoj sam radila kao tinejdžerka je bila  nedaleko od Bajlonijeve pijace, i taj deo grada ima za mene posebnu magiju. Tramvajske šine vode do  Kalemegdana i nekako je sve tu – i istorija Dorćola, i pijaca i centar  grada na par stanica  tramvajem. A o ponudi Bajlonijeve pijace moram da kažem da je uvek bilo svega što je potrebno. Moja sadašnja najbliža pijaca je svakako Zemunska pijaca koja ima sjajnu ponudu svežeg voća, povrća, mesa, sireva  i naravno – cveća! 
 
Koliko koraka imaš do najbliže pekare? Zar nije fenomenalno, da imaš u svako doba dana topao hleb, čevape ili cvječe – jer tih kioska ima puno pa skoro na svakom čošku?
– Prva pekara mi je preko puta kuće, s tim što ja izbegavam sve  one  saltke i slane tople  stvari jer me  goje. Učinim ustupak kada nekada  doručkujem van kuće pa zgrešim sa nekim  toplim praznim kroasanom ali to je izuzetak. Ćevape isto tako izbegavam pre se  odlučujem za neku laganu salatu, ali ima sada i restorana i dostave hrane i gotovih jela, samo je bitno odabrati ko sprema po vašem ukusuu. U šali umem da kažem da će posao u budućnosti praviti oni koji budu  pravili i dostavljali domaću hranu i oni koji budu  čuvali decu. Jer ljudi sve više rade i sve manje stižu kod kuće da spremaju sebi, a kada počnete  da radite neko valja i da vam pripazi decu. Ne  mislim samo na vrtiće nego i na različite produžene boravke za školsku decu, gde se rade  domaći  s decom i ogranizuju im se različite aktivnosti.
 
Da li znaš, koliko je najmanje mesta, gde imaju živu muziku bilo kog dana u tjednu? (uključi i to, kako imaš sve od cigana do jazza, što je stvarno impresivno!)
–  Imamo stvarno sve – od Silvane do Nirvane! (smeh) Silvana Armenulić  je čuvena pevačica iz vremena Tome Zdravkovića, otpevala je pesmu “Šta će  mi život bez  tebe dragi”. Ponuda muzike varira od dana  do dana. Recimo da  u sredu, četvtak, petak i subotu vi možete da birate da li ćete ići na muziku, stand up veče, bioskop, pozorište ili na neki modni event  na koji ste pozvani. Beograd stvarno živi 24 sata. 
 
Ada ili Kalemegdan? Ili imaš neko drugo mesto za štenje itd?
– Kalemegdan  za šetnju, Ada kada su kafići kraj jezera u pitanju, vožnja biciklom  i centar  za masažu “Integra Life Club”. Jako volim da vozim bicikl i to mi je glavna  stavka vikendom  pre podne, ali ja vozim na Dunavskom keju i onda posle vožnje uživam da sednem na  ručak na nekom od  splavova Dunava.  
 
Kako je moguče, da su Beogradjanke tako dotjerane uvek?
– Iskreno  ne znam šta je po sredi, mada možda je u biti ona čuvena “Nikad ne znaš koga ćeš sresti” (smeh) Šalim se naravno, ali ovde je osećaj  za modu jako jako izražen kod devojaka koje žive u Beogradu.  Nebitno da li su se ovde rodile ili došle na studije. Jednostavno žene vole da budu autentične, uživaju u detaljima kao što  su dobra frizura, sređeni nokti, lepa haljina, tašnica. To  se ne  prepušta slučaju (smeh) Iako je to samo fasada, žene žele da taj prvi utisak bude upečatljiv. Beograđanke su recimo jako spontane, opuštene, dinamične i harizmatične. Možda time više ostavljaju utisak nego svojom doteranošću. 
 
Beograd je kao neki kotao, gde je svašta – tradicija i urbano se mešata svugdje … Kakav je tvoj pogled na to raznolikost grada?
– Znate kako, ja mislim da u tome jeste širina Beograda. Što možete sve i ne morate ništa. Što možete da nađete svoje mesto pod suncem i da nikome ne smetate. Meni prija Beograd baš ovakav kakav je, možda što se znamo čitav život i što smo se zavoleli u svim izdanjima. 
 
Da li više voliš Beograd ili Beogradjane?
–  Teško pitanje! Beograđani su ipak samo ljudi, dok je Beograd nešto kao detinjstvo, neraskidivi deo mene. Kao neko ko jako puno putuje i ko voli sve gradove  regiona i sveta, svhatila sam da je lepota Beograda u njegovoj duši i autentičnosti. I možda što se znamo tolike godine. U međuvrmenu sam zavolela različite gradove u kojima sam boravila, imam svoja mesta i u Zagrebu i u Sarajevu i u Ljubljani i u SKoplju, ali isto tako i u Atini, Kairu, Beču, Veneciji…KAd su Beograđani u pitanju nekako je to sve podložno promeni, možete zavoelti nekoga ko je došao iz druge države ali je postao Beograđanin jer je usvojio način života i kao što rekoh filozofiju življenja, ali možda i obogatio način života ovde nečim što je doneo. Širina Beograda je u tome što ne traži da upadnete u kalup i da se uklapate. Možete biti to što  jeste, jer kao i na lepezi koja ima bezbroj boja, tako i u Beogradu imate različite ljude koji su odnegde došli i nešto novo doneli. A to je dragulj ovog grada – ljudi.
 
Možeš još da nabrojiš nekoliko svojih omiljenih mesta – zašto baš ta i tako …
– Moja omiljena mesta su restorani uz Dunav ili na Dunavu. Deo oko Stare Kapetanije prema restoranu Šaran, ako pričamo o restoranima. ISto tako, boemska četvrt Skadarlija i čuveni restoran “Tri  šešira”. Ako pričamo o mom ličnom ugođaju koji počinje s proleća, to je svakako šetnja Dunavskim kejom, vožnja biciklom stazom do Ušća i Brankovog mosta. Trenuci kada  vam  sunce s proleća miluje lice i vetar mrsi kosu a vi letite kroz prostor na biciklu su – nezamenljivi deo i moj recept kako se lišiti stresa. nNaravno ako me pitate šta je moja preporuka a da nije krstarenje Savom i Dunavom, to je definitivno kafić “Shake” na reci sa možda najlepšim pogledom na Kalemegdan.
ivanine price1

 Tekst: Sonja Javornik
Foto: Fabrika Fotografa
*OBJAVLJENO U SLOVENAČKOM ČASOPISU “OBRAZI”

Comments are closed.