“No wifi! Talk to each other!”

IMG-8afead59db3e9a64b60ccac4b797ba6e-V-01-01 ok

Mene  je zapravo vrlo lako usrećiti. To shvatim na svakom svom putovanju. Samo mi ugasite telefon, pustite  u neku lepu  prirodu i dajte dobro  piće. Procenat alkohola nije važan.  Može da bude i sok, pošto kafu  jelte više ne pijem.  A kako sam trenutno u Austriji – dolazi u obzir pivo. 

– English  or German? – obratio nam se naočit  visok,  momak pitajući  šta ćemo da pijemo. Kafe restoran na samom trgu u Halštatu, gde smo sedeli i prošli put zapamtila sam po tome što ni tada nisu hteli da mi daju wifi. Tada mi se imperativno obratio čikica sa “No wifi! Talk  to each  other!” Sada par godina kasnije na istom mestu, shvatam da je  bio u pravu. Iako je Halštat živopisan i mami na fotografisanje svega i svačega, nedostatak Interneta – me  je preporodio. 

Kroz priču o našem odabiru piva, začuh u deliću milisekunde neki slog na  engleskom koji je zazvučao tako naše. Domaće. Srpski.  Promenismo par rečenica na engleskom i mladić nam se obrati naposletku sa:

– To vam je odlično halštatsko  pivo. 

Verovatno sam pitala očima, pre nego verbalno, pa dobih odgovor i na ono što nisam pitala. A bilo  je očigledno da sam na taj slog upitno zastala. I neverovatno koliko vas obraduje maternji  jezik kada ga čujete van svoje zemlje. Ovako ga uzimate zdravo za gotovo, tu je, neka je, ali kada ga čujete negde daleko – obradujete mu se ko dete. 

20180603_175502-01

Moja austrijska avantura ove godine počela je u Salzburgu, potom u Sent Gilgenu i Volfganzeu, i naposletku na Festivalu narcisa  u gradiću Bad Auze i Halštatu. Iako sam po  povratku iz Turske bila  željna Beograda, jednostavno  sam morala! Da vidim Alpe  krajem proleća!

Sve je počelo sa Festivalom narcisa na koji godinama nisam uspevala da odem, jer pada  početkom juna.  Ovoga puta me je poslužila moja putnička  sreća, a bogami i vreme. Uprkos prognozi  vremena  koja je zloslutno  najavljivala  oblake i kišu, prizvasmo sunce! Sunce na Alpima sa sve onim reskim vazduhom učinilo je da čak dobijem i preplanulu boju tena.  Maršutu sam znala, ali kako je svako putovanje doživljaj za sebe, idemo redom.

U Halštatu sam prvi put imala utisak da sam zalutala u priču o Snežani i sedam patuljaka. Ovoga puta sam shvatila da to  nije bez  razloga. Prvi stanovnici Halštata su bili  razvijena civilizacija i bili  su rudari, baš kao i Snežanini patuljci. S  tim što  nisu kopali zlato, već so. Bili  su niski rastom, pa i ne čudi što su sve preslatke kućice zapravo za  današnjeg  čoveka – niske.

Inače, Halštat  i ceo ovaj potez  u Austriji leži na nalazištima soli, a kako je Austrija kroz istoriju bila monarhija ne manjka ni zamaka. Tako da moja asocijacija  na bajku o Snežani i patuljcima i princu koji se pojavljuje na kraju – ima logike. Danas  u Halštatu živi  svega 750 stanovnika i turizam je  osnovna privredna grana. Gradu koji je pod zaštitom UNESCO spada u top 10 najslikanijih svetskih destinacija. 

20180603_171737-01

Oduševljava do te mere svetsku javnost da su ga Kinezi prekopirali u celosti. Da, dobro ste čuli, napravili su identičan  grad, repliku po uzoru na Halštat. Zvuči neverovatno, ali je kao što vidi8te – izvodljivo.

Sen Gilgen je sledeće nestvarno mesto u Austriji sa predivnom prirodom, poznato po tome što  je tu rođena Mocartova majka i koje se naziva u žargonu Mocartovo selo. I reći  ću  vam  samo da sam u Sen Gilgenu dočekana sa svečanom paljbom. Najozbiljnije, sa nekoliko pucnjeva  počela je svečana ceremonija otvaranja prolećnog festivala u ovom gradu. Moje iznenađenje ali i oduševljenje izaziva činjenica da  Austrijanci svoje narodne nošnje nose u svim prilikama i jako su ponosni na to.

20180602_112801-04 ok

Muškarci nose bermude od kože sa tregerima, zelene vunene dokolenice i zelene šešire, dok je za dame tradicija spremila jednu veoma seksi kombinaciju. Nošnja se zove traht, a sastoji se iz nekoliko delova – kosulje, korset haljine i kecelje. Svaka  pokrajina ima  svoje dezene i motive, ali jedno  je neosporno – u  ovoj nošnji koju još zovu i dirndl svaka žena izgleda – veoma seksi! Jer ističe pre svega dekolte, potom  struk a naposletku čini da svaka žena istakne obline na najlepsi mogući način. 

Bilo je samo pitanje trenutka kada ću probati nošnju. Da malo i  ja budem seksi, šta fali 🙂 Dok sam se oblačila u trodelni austrijski etno kostim, shvatih da  je korset nešto što treba slaviti. Em se to sve lepo spakuje kako treba em oni karnerići na kosulji pa svi oni dugmići…pa ti sve lepo kada se pogledaš u ogledalo. Nije ti skroz lepo jedino kada pogledaš u novčanik i shvatiš da treba da iskeširaš 150 do 180 evra za svoje zadovoljstvo, ali avaj! Nekad za ono što želiš u životu treba i da platiš, bez da ti bude žao! 

20180602_130049-01

Sent Volfgang na jezeru Volfgangze je moja sledeća stanica.  Ovde je jezero nestvarno plavo, a moje slike deluju kao pejzaži sa reklame za Milka  čokoladu.   S tim što kada putujete u ovaj deo Asutrije, možete da zaboravite na filtere. Ovde  priroda boji slike. I nije kliše – ovde vam je za dobru fotku potreban samo osmeh.

IMG-f6cff2d955a316d2c6397d7689c30fdf-V

Shvatila sam da je Austrija između ostalog zemlja ukusa. Ovde je sve preukusno bilo da je u pitanju slatko ili slano, alkohol ili kafa. I sve vreme imate  utisak da nešto jedete ili prezalogajavate. A suština je da biste to  isto radili i kod kuće, samo što  su ukusi ovde drugaiji. Uostalom jel znate nekoga ko bi odoleo Mocart kuglama ili  svim onim divnim kremastim slatkišima, kobasicama sa pivom, ili čuvenoj melanž kafi? Ja vala takvog  srela nisam. Tako da kad ste u Austriji – uživajte i u hrani i u alpskom  vazduhu. Salzburg odnedavno ima jednu novu skulpturu koju nazivaju Sfera. U pitanju je dečak na zlatnoj kugli koji posmatra svet. Poenta je da je čovek i dalje  mali koliko god delovalo da je  osvojio svet. 

20180601_113841 ok

Uglavnom, ovde su festivali nešto  što okuplja sve  nacije  i sve generacije. Moja poslednja stanica  je Bad Auze, gradić u kom se održava festival narcisa. Sve vreme me sa štandova  i iz  poslastičarnica mame išleri, sladoledi  i kojekakva čudesa i razmišljam – ako još nešto slatko pojedem, verovatno ću eksplodirati.  A onda shvatih  da  na  sunčanih 29 stepeni, ja opušteno  pijem  pivo, tako da mi je u kalorijskom smislu – zapravo svejedno. Ili ču biti slatka ili ću biti pijana! I počeh sama sebi da se smejem. Suštinski ovde čaša piva osvežava i  ne udara u glavu.

20180603_130236

Festival narcisa se održava početkom  juna i parada skulptura od  narcisa se održava na  jezeru Bad Auze, koja se pre  toga postavlja u centru grada. Jedna  prava festivalska atmosfera u kojoj učestvuju svi stanovnici okolnih gradića, ali i turisti iz čitavog sveta. Na samom jezeru tribine kao na trci Formule 1. Pije se pivo, jedu se tradicionalni specijaliteti, ljudi su u narodnim nošnjama, a sa razglasa se čuje voditelj koji najavljuje svaku skulpturu. Grad je zatvoren za saobraćaj a nekoliko desetina šatl buseva razvozi posetioce koji po ulasku u grad dobijaju narukvicu da  učestvuju na Festivalu. 

20180603_130407

I posle kada sve ovo pročitate i  vidite, kad vas neko pita –  kako je bilo? Pa kako  može  da  bude  kada se na 48 sati isključite iz univerzuma koji poznajete  i  teleportujete na magična  mesta.

Evo  mi meni kažite kako mi je bilo.  

 

\Putovala i uživala: Ivana Đorđević

Tehnička podrška: Travellino

Za više fotografija posetite moj Instagram  profil @ivana_djordjevic_mezimche

Comments are closed.