LJUBAV NA PRVI KORAK

Dok su mi pred očima prolazile prve palme na ulicama Vodica i dok sam virila kroz  prozor kao dete  koje jedva čeka  da stigne na more  sa radija su se čuli  stihovi:

Blago meni što si tako ljut, to je znak da biram dobar put, jer dok ti smeta sjaj, znam da ne vidiš  mi kraj, kamo idem zato ne pitaj!

Otkuda tako poučni i zanimljivi stihovi otpevani nežnim zvonkim glasićem i kakva je to pesma uopšte? Kad radiš u industriji zabave i na muzičkoj televiziji, neke pesme ti i bukvalno  promaknu dok razmišljaš o rokovima, o gostima i emisijama. To je moj slučaj sa ovom pesmom. Čula sam sto puta da “Život nije siv” ali nisam ni slutila  da može da  bude ovako živopisan. 

U Vodicama sam bila prvi put pre par godina. Kao prijatelj CMC TV i Croatia  Recordsa bila sam čest gost na različitim događajima, kako u Zagrebu  tako i na čitavom hrvatskom primorju. I svaki put donosila sam različite impresije, poznanstva  i bezbroj lepih uspomena. 

Prvi put se podesilo da mogu da odem na neko divno mesto gde ću uživati taman toliko koliko mi je potrebno, ali i raditi taman onoliko  koliko mi je to zadovoljstvo. Taj balans kod javnog posla je možda i najvažniji. A ovoga puta sam ga postigla.  Posle dugo vremena uživala sam na Jadranu neopterećena rokovima i obavezama, jer sam  znala da stižem sve. CMC  festival je za mene kada sam prvi put otišla pre nekoliko  godina bio veliko otkriće, ali ove godine me definitivno oduševio. 

Od mog prethodnog boravka u ovom mestašcu na Jadranu, čini mi se nije se promenilo  mnogo, sem što su neke pešačke staze pored obale zatvorene. Tačnije luka je imala jednu prečicu za koju sam znala, a koja je sada zatvorena ogradom. Sve to i  ne bi bilo neobično da  nisam krenula – baš tuda. Što  bi rekao Skot Pek – put kojim se ređe ide. E pa krenula sam tuda i morala da pregazim obalu. Tom prilikom zaradila sam i ožiljak na dekolteu jer gledajući u noge nisam gledala gde mi je glava i bi šta bi! Al’  valjda je to život. Da probaš, ideš kuda te noge i pamet vode, pa nekad sa ožiljkom, nekad punog  srca. Cest’ la vie!

20180610_113224-01

Tradicionalno krstarenje brodićem počelo  je uz laganu muziku, odabrana vina i morske specijalitete. Lekcija  koju sam naučila prethodnih godina je  da se na brod uvek ide  u tesnom. Ukoliko se odlučite  za bilo  lepršavo vetar će se potruditi da umesto čašu sa vinom, u ruci držite – suknju. I tako sve vreme krstarenja. Sreća pa imam iskustva i sa brodovima i sa krstarenjima pa sam ovoga  puta otišla – takoreći spremna na sve. I za uslove i za prilike. 

20180608_123041 ok

Da vino  može da vam promeni stanje svesti to smo znali, ali  da može da vam promeni biohemiju sada smo saznali.  I to iz prve ruke. Naša mala CMC  družina  uživala je punim plućima dok je sa radija svirala muzika, brod se ljuljuškao, a nas nekoliko se kikotalo, što od  vina, što od raspoloženja.  Vodice sam prvi put možda, sagledala natenane. Stigla u sve najskrivenije delove grada, uživajući uz samu obalu koju čine beli kamen, specifična arhitektura na primorju i divne načičkane prodavnice sa suverinirima i restoranima tik uz obalu.

Anegdota vezana za jedan sladoled  koji se zove “plavo nebo” jeste  da boji  jezik u modro  plavo, ali nisam htela da odustanem. Prodavac  me upozorio, mislivši da je sasvim ok da me obavesti ako već idem skockana po gradu, šta može da se desi, ali rešila sam da rizikujem. Jela sam, jesam, ali sam i išla ponosno tako plavih zuba kroz grad!  Sreća pa se nisam mnogo smejala, mogla sam da poplašim ljude oko sebe 🙂  Ali, tu vam sliku neću  pokazati. Pokazaću vam sve ostale, a i sami znate koliko volim fotografije. A još na moru,  na kom je sve ekskluziva…pa  ima li  šta lepše?

20180609_141245-01

Pored brojnih aktivnosti i konferencija koje smo imali u okviru CMC festivala, našlo se vremena i za obilazak Šibenika. Iz nekog meni neobjašnjivog razloga, smatram da  svaki grad koji ima svoj Stari Grad u startu – obećava. Tako je bilo i sa Šibenikom.  Ljubav na prvi pogled. I  ljubav na prvi  korak.

iPiccy-collage sibenik

Kiša se borila sa suncem, a ja  sam uživala u Šibeniku, prvi put u svom životu ne žureći nigde i zanimljivo – ne fotografišući onoliko koliko umem. Što  je samo po sebi  – pa za Riplija. Verovali  ili ne. Oduševila me arhitektura, oduševio me pogled sa vrha starog grada, a posebno  me oduševila letnja pozornica koja ima natkrivene delove. Kišu recimo da nisam ni primetila. Možda i zato što  sam imala svoju čuvenu letnju  frizuru koju praktikujem kada ne  znam kuda sa neposlušnom kosom. Obišli smo i pravoslavnu crkvu Uspenja  presvete Bogorodice u Šibeniku, prošli kroz jednu razigranu svadbu koja je delovala kao scena iz italijanskih filmova sa sve veselim svatovima i melosom koji mi se učinio poznat jer u njemu dominiraju tamburice.  Kapljice tople letnje kiše su mi se  lepile za kožu, za  šorts, za majicu, dok sam upijala svaki kamen, memorisala svaki stepenik i tefterisala u svom pamćenju svaku zgradu na koju sam nailazila. Strelac, putnik u meni tako reaguje na nove prostore da bi ih bolje zapamtio i prizvao u sećanje kada  je u mom Beogradu recimo  zima. 

20180609_174301 ok

Sreća se potrudila pa je na večeri festivala – bilo suvo. Razišli su se tmurni oblaci, a i ove godine su na sceni CMC festivala prodefilovali svi koji muziku vole i umeju da je dočaraju. Smenjivali su se pevači, koreografije, a onda je jedna preslatka devojčica  poručila da “Život ipak nije siv i da je dobro dok si zdrav i dok si živ”. Zaintrigirala me njena prijatna nenametljiva pojava, zvonak glas i još lepša poruka. Prepoznala sam zvonak glas sa radija i ukapirala da je to Mia Dimšić o kojoj su mi pričali toliko puta pre.  Svake godine ovaj festival okuplja brojna velika muzička imena iz čitave Hrvatske i spoj morskog ambijenta, lepršavih melodija i sjajne organizacije uvek je bio dobitna kombinacija s tim što su ovoga puta na sceni zapevali  i jedna  Neda Ukraden, jedan Boris Novković, Nives Celzijus…Sve to je dodatno doprinelo da ekskluzivitet ove manifestacije dobije još jaču snagu. Sedela sam u VIP delu sa mojom dragom Natalijom Cajić i direktorom CMC TV i Croatia Recordsa Želimirom Babogredcem, koji je ove godine,  na sceni CMC festivala primio i specijalno priznanje. 

Iz Vodica se vraćam sa širokim osmehom na licu. Bogatija za još neka prijateljstva i  osunčanija za koju nijansu. Srećna što imam toliko prijatelja, kolega i dragih ljudi na svim meridijanima.   Shvatam da je za čoveka možda najvažnije da bude širokog srca i otvorenog uma.  Jer, ko što reče  Mia Dimšić – život  nije siv, sve  je dobro, dok si zdrav i dok si živ. 

A svaki put kada vreme provedeš  u dobrom društvu, uz dobro vino, s  pogledom  na more – možeš biti siguran da si  i zaista živ i da život živiš punim plućima. 

Putovala i uživala: Ivana Đorđević

Tehnička podrška: Croatia Records

 

 

 

 

Comments are closed.