ZAGREB: Kao na filmu!

 

Collage2

Ima nekog čudnog mira u Zagrebu. Ne znam otkud i kako ali svaki put osetim neki čudan spokoj na Trgu Cvijeća. Dobro i poneka kafa i neki posao pride, dodaju malo začina. Nikada nisam bila privatno u ovom gradu, ali moja prva asocijacija svakako je da me ovaj grad podseća istovremeno i na Novi Sad i na Beč.

Smešteni smo u hotelu “Stari Puntijar” u kom se na trenutke osećam kao da sam upala na set filma “Kejt i Leopold”. Nisam sigurna da li je zdanje staro ili novijeg datuma, tek kao u nekom drugom vremenu. Autentičnu zagrebačku priču doživljavam na svakom koraku i saznajem da je vlasnik hotela Zlatko, ujedno i vlasnik muzeja “Puntijar” gde je sačuvano sve još od kraja 19. veka na ovamo. Bilo da govorimo o porodičnom, bilo da govorimo o istorijskom nasleđu. Porodica Puntijar ima dugu tradiciju, između ostalog i svoj vinski podrum, svoj muzej i sada svoj hotel. Od vlasnika hotela Zlatka saznajem da zdanje ima svega nekoliko godina i da je sagrađeno po njegovoj arhitektonskoj zamisli, a da je antikvitete koji se mogu sresti  po hotelu sakupljao širom Hrvatske.

Collage1

Ono što je posebno interesantno što je Zlatko Puntijar na usluzi svakom gostu i po celi dan u svom objektu, bilo da o istoriji svoje porodice priča, bilo da se bavi tekućim poslovima. Svaka soba nosi ime nekog pretka ove zagrebačke porodice, a od antikviteta tu je stara singer mašina, sa sve uramljenim računom. Saznajem da su Puntijari vozili prvi BMW u Hrvatskoj, te da su svojevremeno radili ketering za dolaske Pape.

IMG_1329

Posle upoznavanja sa hotelskim kompleksom, čeka nas posao i odlazak u Jugoton. Tamo se vraćamo u sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka kada su rok bendovi stvarali rok scenu regiona. Dodela nagrada ljudima koji su muziku bojili svojim senzibilitetom i oblačili u rok zvuk.

IMG_1360

U vreme kada su muziku stvarale emocije, nastala je čitava jedna paleta žanrova o kojima se danas priča, a neki bendovi su i ostali da žive rok muziku. Iako radim u produkcijskoj kući koja se bavi totalno drugim žanrom, zajednički imenitelj svakog muzičkog žanra je – emocija koju ona prenosi. Svako ima svoj alat kako neko saopštava. A muzika je odavno univerzalna stvar. Jedva čekam koncert u “Tvornici”.
IMG_1395

Posle dodele priznanja u Jugotonu, selimo se na ulice Zagreba gde preko Trga Bana Jelačića idemo da popijemo kafu u “Novoj ploči”. U pitanju je kafić i prodavnica izdanja Jugotona. Mala ali odabrana ekipa novinara iz Beograda zauzima mesta u osunčanoj bašti i konačno – zen. Nema ničeg lepšeg nego kada sa kolegama sa kojima si na istoj talasnoj dužini možeš i da da radiš – i da uživaš. E ovo je upravo taj trenutak.

IMG_1368

Kačim se na FB da podelim pesmu “Bilo je osam na Trgu Cvijeća…” i počinjem da pevušim onako za sebe. Stiže mi u inbox poruka od jednog druga kako je prvi put poljubio devojku baš na tom trgu. Ali da nikome ne kažem. Smejem se, jer mi je beskrajno simpatično kada je neko iskren.

Jedna druga meni jako draga osoba je kraj mene. Blage naravi, toplih očiju i milog glasa. Kad smo se i kako združile i zgotivile pojma nemam, ali nešto mi govori da je i to bilo u Hrvatskoj. Na primorju. Isto info tura. Isto priča do zore. Kad smo i kako zaspale ne znam, ali znam da smo se tako ismejale da nas je stomak boleo. Njeno ime, Natalija.

 

U hotelu nas čeka ritualno otvaranje vina – sabljom. Kao iz kakvog domaćeg filma idemo jedni za drugima, kroz hlad od vinove loze da vidimo kako to izgleda. Svašta sam videla – ali ovo nisam!

Collage natalia

Zlatko Puntijar, objašnjava nam istorijat šampanjca u Hrvatskoj, priča kako su nekada njegovi preci imali vinograd, ali kako se danas više time ne bave. Od priče o vinu, ostao je vinski podrum, jednako atraktivan i zanimljiv kao i sve u ovom kompleksu.

Collage vinograd

Pod jakim utiskom od rok koncerta na koji sam prethodne večeri išla, preko gastronomije u kojoj sam uživala i naravno dobrog društva u kom sam se našla kao i uvek kada putujem sa svojim kolegama, shvatam da mi Zagreb jako prija. Da li je do filmskog ambijenta ili do čudnog spokoja koji sam osetila kad sam shvatila da sam rokerka u duši, ne znam, tek u Beograd se vraćam relaksirana i sa potpuno novom energijom.

IMG_1406

Putovala i uživala: Ivana Đorđević

 

 

 

 

Comments are closed.

2 Responses to “ ZAGREB: Kao na filmu! ”

  1. Ljilja says:

    Divno …lijepi utisci iz mog grada….a sto se tice poljubaca na Trgu cvijeca svatko ima neku svoju pricu