TRIDESETPRVA!

IMG_0018 TIGRASTA

Obaška što pojma nemam koliko mi je godina i što me to ne zanima mnogo. I što pitam redovno Kaću koliko ona ima, pa onda dodam na to dve. Ona uvek zna. Ja pojma nemam. I svi mi se smeju kad stanem da oduzimam od kalendarske svoju godinu rođenja.

Setih se situacije kada je bilo jako bitno da se setim koliko imam. Imala sam i tortu i goste i proslavu, sve je bilo rešeno, samo ostalo da se kupe svećice. U radnji naravno, a kako drugačije, baš tad na kasi gužva ko da dele džabe, i podelimo se nas dve – ja ću po svećice, Kaća čeka na kasi. Jer stići ionako nećemo skoro.

Preturala sam, preturala po svećicama ne bih li našla uz početni broj 3 i onaj drugi broj koji pripada mom rođendanu. Našla sam i znak pitanja i znak uzvika, ali moj broj – NEMA!

I kako čovek da zna koliko ima godina kad ni broj čestito ne može da kupi 🙂 Još ako nije na okruglo, pa ko će to da pamti.

Collage small

Nalazim nulu koja će da stoji pored moje trojke, sva srećna i nasmejana dolazim do Kaće (još nije stigla na red) i pobedosno uzvikujem držeći dve srebrne svećice, jer drugih nije bilo.

-Jedva sam našla, ali sam našla! – i podižem obe uvis ko da sam osvojila medalju.

– A šta si to našla? Pa ne puniš 30, nego 31!

Mog razočarenja i mog grohota, koji je okrenuo sve mušterije ka nama. Neki su me gledali sa izvijenim obrvama, neki su se smejuljili u brke sami sa sobom.

– A što devojci sreću kvariš, ko da je bitno koliko je godina, jedva sam i ove svećice našla. I to srebrne. Znaš li ti koja je gužva tamo na svećicama, mislim u gomili, jedva i ove nađoh.

Naravno, ne ide da kupujem pogrešan broj jer onda sam tako mogla i onaj znak uzvika da uzmem ili bolje onaj znak pitanja, jer se vazda pitam koliko imam i koliko punim.

Ali realno – kad vam daju onaj matični broj tamo piše. I kad ustanovite da nosite jedan te isti broj cipela već dugi niz godina, pa vam ni noga ne raste, čemu godine za bilo šta?

IMG_9764ok

Ionako do nekih godina imate lice kakvo vam je Bog dao, a posle dobijete – onakvo kakvo zaslužujete.

Kako živite, tako i doživite. Uvek je na vama. A godine, pa prolaze, srećan im put. Pored mene izgleda u suprotnom smeru, čim se tako retko srećemo, a i kad se sretnemo ne prepoznamo se  🙂

Teskt: Ivana Đorđević

Foto: Zoran Kuzmanović Munja,

Goran Zlatković (Fabrika fotografa)

 

 

Comments are closed.