TIŠINA TAMO…SANJAM!

P1480275ok

P1480267

Koliko god da mi se išlo u Andrićgrad, nekako se nije nameštalo da odem. Ali kada putuješ u ekipi sa Munjom, proći ćeš i kroz predele koje slutio nisi da ćeš videti. Em što čovek ume da vozi, em što je po profesiji fotograf! Nije ni čudo što radimo tolike godine i što volim da radim s njim.

Collage1

Prvi susret sa Andrićgradom je osećaj da si negde drugde, u najmanju ruku u Italiji. Beli  kamen, zdanja puna cveća, fontane. Shvatiš da je naziv  “Prokleta avlija” primenjiv i za zatvore i za kafane. Sem što imam utisak da koračam kroz stranice Andrićevih knjiga, imam utisak i da je ovde vreme stalo. Ali na jedan divan način. Za nas koji volimo pisanu reč, Andrićgrad nije samo turistička destinacija nego  i mesto specifične težine. Susret sa mostom u Višegradu je ono što ti probudi neobične emocije.  Kroz glavu mi prolazi  čuvena rečenica “kad Velji  lug u Nezuke sadje”. Ko je čitao “Na Drini ćupriju” seća se da je lepa Fata Avdagina dugo tvrdila pazar i nipodaštavala  prosca,  da bi na kraju legla na rudu. Od muke nije mogla da podnese što je svoje reči morala da pojede, pa se sa istog mosta i bacila. Ne možeš a da se ne zapitaš, koliko je teško kada kažeš da nešto nećeš nikad – a ispostavi se da moraš. I da “će Velji Lug u Nezuke da sađe”.

P1480274

Kao  neko ko jako voli Andrićeva dela i misli, posle  obilaska i obavezne kafe na Trgu, krećem po  citate na magnetima. Zapanjuje me da su  svi  o smrti i prolaznosti života.  Uporno tražim ljubav. Neku mudru misao o ljubavi, aman pa nije čovek samo o teškim  temama pisao! Pisao je  i nekoj ljubavi koliko se ja sećam.

-Imate li neki citat o ljubavi? – pitam radoznalo, dok prodavačica pretura po magnetima i pokušava da pomogne, ali moje ljubavi na ovoj tabli očito nema. Počinjemo obe da se smejemo.

-Imate smrt,  evo je i prolaznost…

-Pa vidim nego ja to sve, nego ja hoću ljubav…ako može!

-Mislim da imam u magacinu! – priseti se u jednom trenutku.

Tako sam i mislila! Ljubav me čeka u magacinu. Nema ništa na brzinu! A ni do ljubavi ne možeš bez da se pomučiš. Dobro, barem znam gde je. Jeste da mi nije odmah dostupna i da za nju niko ne zna gde mi  je, ali ja kad rešim da bude ljubav – biće vala ljubav,  makar iz magacina!

P1480333

Na putu do crkve nailazim na spomenik Petru Petroviću Njegošu i penjem se da mu sednem u krilo. Na radost grupe ruskih turista koji su dobili ideju  kako da se fotkaju. Ne brinem  ja mnogo što sam bila atrakcija, jer ko  što  rekoh više puta – za dobru fotografiju nema granica. S druge strane gledano, Njegoš za mene i ima posebnu važnost jer često citiram “Gorski  vijenac”. Ne sad što  sam neka posebna mudrica nego što ništa ne može određene pojave i ljude bolje  da  objasni nego Njegoševe reči.

P1480338

Napuštam Andrićgrad  s osećajem da sam tamo provela deset dana, a ne jedno popodne. Specifičan mir, činjenica da stranice Andrićevih priča žive na jednom ovakvom mestu i  da se neko dosetio  da naš Nobelovac zaslužuje turističku destinaciju, ohrabruje.

I da, zrnce magije je… što  sam našla ljubav. Koliko god da je sve upućivalo na  prolaznost i kraj, ljubav je bila tu.

P1480317

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Zoran  Kuzmanović Munja #cikaflesh

Obrati pažnju šta piše na majici.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *