DISK SA FESTOSA: Molitva koja doziva sudbinu

wp_20160827_241-ok

Podesilo  se da mi se ne da Krit da zaobiđem. Jurimo se od prošle godine, ali izgleda da mi je suđen. Nekim čudom mi je prošlog septembra izmakao. Kako to obično biva, u tom trenutku nisam mogla da se javim  na telefon. A bio je to poziv – koji se ne odbija i tako često ne dobija.  Ne znam iskreno što je toliko bitno za mene bilo da se dođe ovde, ali ako je bilo bitno  – što kaže Zemunac, ispoštovala sam 🙂

Sama činjenica da slećem na ostrvo direktno sa mora na kopno za mene je bila impresivna! Da nisu sva deca u avionu pospavala mogla sam da vrištim i radujem se zajedno sa njima! Ovako možda i nisam toliko dama, koliko dobro znam PR.

collage-taverne

Pravo sa mora kome sam bila toliko blizu da mi se činilo da mogu rukom da ga dodirnem, učinila je rani jutarnji let za mene neponovljivim. Inače, volim da letim, i  za mene je svaki let poseban ugođaj. Za samo sat i po iz Beograda sletiš na more. I to kakvo! Onakve talase i onakvu klimu ja u životu ne videh. A videla sam svašta. Možeš na plaži da ostaneš  čitav  dan, temperatura ne prelazi 30  stepeni, ma milina  jedna!collagemore

Moje malo ribarsko selo Stalida u kom sam se smestila, zapravo je skup čitave grčke tradicije sa sve  tavernama, odabranom gastronomijom, duhom maleckog mesta gde se uz more jedu masline i pije vino. Moj delikatesni užitak ovoga puta bio je  – pohovani feta sir sa medom i susamom.   A što se samog Krita tiče, za ovo ostrvo vezuju se brojne  legende…

wp_20160827_237-ok

Izmedju ostalog, ovde se rodio Zevs. Legenda kaže da je oteo lepu Evropu i da su dobili sina Minotaura. Možda što sam Strelac u horoskopu, onaj isti kome je Minotaur naslikan na oficijelnom znaku, tek kako kročih na Krit, ja se preporodih. Sve sa osmehom  i nekom novom snagom. A kad smo kod legendi, posle jedne objave  na  Fejsu, saznadoh i da na Kritu moram da kupim Disk sa Festosa.

collage-ja-ok

Poče moja potraga… Inače se ovaj zapis na disku smatra molitvom koja doziva sudbinu. I nije da nije ozbiljno se ja bacih na sudbinu narednih nekoliko dana. U potrazi za  diskom dobih milion i jednu informaciju, a  kada ga konačno nađoh, dobih i sertifikat da je  identičan onome koji je nađen u gradu Festosu. Molitvu koja je linearnim a i linearnim b pismom ispisana, kako mi objasniše, niko nije uspeo da protumači, ali živ čovek, radoznao pa još novinar, nađoh na internetu, da iako spada među 15 svetskih neobjašnjenih misterija, disk sa Festosa Rusi su  dešifrovali pomoću staroslovenskog pisma. Sad da li je tačno ili nije to što  su  pročitali, meni  je svejedno, tek dopada mi se da oko vrata nosim molitvu za dozivanje sudbine.

wp_20160827_238-ok

Ovaj avgust doneo mi je i bez diska brojna saznanja, uglavnom komadiće mozaika koji su nedostajali.  Ali kako kažu kada vas nešto  boli, to je upozorenje, tako da reših ja da budem zahvalna. I Bogu i narodu i saznanjima, pa što je sigurno sigurno da kad završim odmor dođem čila vedra i vesela. Razmišljala sam da li istine pokreću, stimulišu ili odmotavaju. Pod utiskom klepetanja talasa, padoh u veliku filozofiju, a tražeći jednu malecku plažu te večeri upadoh i na grčko krštenje jednog mališana.

Potpuno nestvarno veče, počelo je traženjem obližnje plaže. Naiđoh na crkvu  Svetog  Dimitrija i završih na plaži,  gde me, gle čuda, našao ili  ja njega – profesionalni fotograf. Posle kažite da nema sudbine! Momak go do pojasa te večeri slikao je nestvarne kadrove za Nacionalnu geografiju. Posle kažu ne dobiješ ono što tražiš. Dobiješ uvek, i nađe ono tebe, čak i kada je plaža pusta i deluje da sem ponekog meštanina koji šeta psa nećeš naći nikoga. A meni je u sedam uveče očajnički trebao neko da svu lepotu zalaska sunca podeli sa mnom. I dođe čovek, pa još i fotograf. Dakle, disk radi, a vi kako hoćete!wp_20160827_245-okk

Blago čupava i sa prekratkom suknjom na vetru, koji je pravio talase nestvarno belim shvatih da je vredelo doći na ovaj Krit. Makar zbog nestvarnih trenutaka koje fakat doživeh dok sam u zalazak sunca slušala zvono na crkvi i hodala bosa po vlažnom pesku.  Neke teorije tvrde da je u blizini Krita nestala Atlantida. Sve to zajedno je uticalo da na ovom putovanju počnem da verujem u bajke. Jer lakše je kada znaš da nešto ima srećan kraj, jel tako?

Putovala i uživala: Ivana Đorđević

Tehnička podrška: Agencija “Big Blue”

 

 

Comments are closed.