BOG MI JE UZEO TREMU

 Collage ALO
 
 
Intervju za “Alo TV dodatak”
 
Voditeljku Ivanu Đorđević teško je opisati u nekoliko reči. Za TV dodatak otkrila je kada je jedino imala tremu, zašto skoro nikad ne priča o privatnom životu, ali i zašto je počela da piše Ivanine priče
 
Da li je neko odbio da se pojavi u Grand magazinu?
– Ko je ispustio svoju priliku da sedi pored mene (smeh)? Uvek se iznenadim kad me odbiju obrazovani ljudi, koji– imaju predrasude. Gostovanje u emisiji nije ispit i – svi znaju sve
odgovore na sva pitanja. Drugo, kažu da ljudima zaista donosim sreću i iskreno mi je žao ako je neko tu priliku propustio (smeh)
Zašto izbegavaš da pričaš o privatnom životu?
– Volim da kažem da se najvrednije stvari čuvaju u sefu. Daleko od očiju javnosti. Smatram da moje dete treba da raste kao i svi njeni vršnjaci, i da ne treba da je opterećuje mojim poslom.
Da li si nekada imala ti tremu?
– Meni je Bog na vreme uzeo osećaj za tremu! Pamtim samo jednu situaciju u kojoj sam se tresla kao prut i srce mi je lupalo kao ludo. Nisam mogla da predvidim tu svoju reakciju. Sećam se da
sam vraćala snimak da vidim kako je to izgledalo i da li se videlo. I zamislite – nije.
Šta ne znamo o tebi, a iznenadilo bi nas?
– Jako sam emotivna i tu svoju stranu pokazujem retkim i odabranim ljudima. Kad sam ljuta, moja eksplozija se daleko čuje.
Ostavljaš utisak dominantne osobe. Da li si takva i u ljubavi?
– U ljubavi se prepuštam. Tačnije kada volim, puštam muškarca da bude glavni. Zvuči smešno, ali kada sam zaljubljena, oči mi se drugačije sijaju.
Kako ti se udvaraju muškarci?
– Volim originalna udvaranja čak i kada ne mogu da odgovorim na njih. Postoje oni koji se ljubazno udalje kada dam do znanja da nisam ni za kakvu priču, a ima i onih koji se naljute i misle da sam uobražena. Volim džentlmene koji ženu tretiraju kao damu.
Da li si u detinjstvu maštala da se baviš javnim poslom?
– Moja baba je umela u šali da kaže „teško tvom mužu sa tobom, ti ko da si se na dvoru rodila“ a ja sam umela da odgovorim „onda bre, baba neka bude kralj“. Mislim da sam imala nekih sedam
godina, i vrlo sam zabavljala okolinu svojim izjavama. Videlo se da nisam dete kao i sva druga od mojih interesovanja do mojih stavova. Meni su televizija i javni posao uopšte uvek bilo nešto
normalno čime ću se baviti jednog dana.
 Da li si nekada požalila što si javna ličnost?
– Samo jednom. Našla sam se u situaciji u kojoj sam morala da iskuliram, a mom temperament je vrištao iz mene. Prvi i poslednji put sam se našla u toj situaciji i rekla sam sebi – možeš ti to. Znaš
toliko foliranata, oni stalno glume, možeš i ti jednom. Kad ste javna ličnost, vi zapravo mnogo toga ne možete. Jer imate obzire, i pazite na svoju reputaciju. Kako sam po profesiji PR, bilo bi
sramno da sebi dozvolim ispade bilo koje vrste.
Da li si osetila tamnu stranu javnog života?
– Ljudi kada namirišu uspeh oko vas se formiraju u tri kolone – oni koji vam se iskreno dive, oni koji vam zavide i oni koji razmišljaju kako da se očešu o vaš uspeh. Mnogo truda i iskustva treba da te tri kategorije razvrstate pravilno. Jer se stalno mešaju jedni s drugima, ko u redu u pošti i zato je oko vas stalno neka gužva.
Da li su Ivanine priče nastale kao ideja koja vodi u tom pravcu?
– Shvatila sam da ljudi vole da me slušaju kad pričam i tako su nastale Ivanine priče. Ja ljudima nudim čaroliju, jer je bojim iskrenošću. Sajt Ivanine priče nastao je kao zbirka svega što ja radim.
Mojih tekstova, intervjua, brojnih putovanja. Nisam folirant i mene od drugih odvaja moj stav i moje samopouzdanje. Kroz sve što radim ja ljudima nudim vrednost i znaju da se sa mnom ne
gubi vreme – bilo da me čitaju ili da me gledaju na TV.
 
Tekst: J. Marković/ Foto: Milan  Kostić