DANI ISTRE U ŠARANU

Dani Istre u restoranu "Šaran"

Dani Istre u restoranu “Šaran” uvek najave skori dolazak novogodišnjih praznika

Negde sredinom novembra svake godine okolina restorana Šaran u Zemunu obuče se u jesen, a sam restoran postane neobično okićen i iz njega stalno dopire neka fina muzika. Ni prejaka ni preslaba tek toliko da čovek koji žurno prođe, shvati da se nešto dešava. Praktično kao najava predstojeće zime, ali zime koja miriše na more. Klape i vrcav ritam pojedinih tekstova upotpunio mi je to veče na Danima Istre. Uz svetlost sveća, sjajnu dekoraciju na stolu i vino dobrodošlice taj dan sam iščekivala jer znam da ću videti draga mi lica. 

Delić atmosfere iz Šarana za vreme istarskih dana

Delić atmosfere iz Šarana za vreme istarskih dana: Vino, kamin i sjajna kuhinja 

Postoje ljudi koje srećem ovde na Danima Istre u “Šaranu” i nekako je ovo postalo sastajalište svih nas koji volimo miris mora i maslina kroz dobar zalogaj i izvrsnu kapljicu. Kako se vlasnica restorana Jasmina Vekić uvek potrudi, na švedskom stolu ne postoji istarska delicija koju možete da zaobiđete. Od nekoliko vrsta sireva preko najfinije šunke i istarske tartufate do najfinijih namaza od maslina i plodova mora. 

Svakog novembra restoran iz kog dopire vesela muzika i sjajna novogodišnja atmosfera

Svakog novembra restoran iz kog dopire vesela muzika i sjajna novogodišnja atmosfera

S godinama valjda ne možeš ni loše društvo ni loše vino. Da bi jedno išlo uz drugo, moraju oba da budu odlična. Imam tu sreću da zaista znam mnogo različitih ljudi, da se uzajamno iskreno volimo i da nam je svako zajedničko druženje – trenutak otrgnut od realnosti u kojoj svi radimo od jutra do sutra.

Dani Istre poslednjih godina imaju i humanitani karakter pa je tako ove godine uručena stipendija mladoj violinistkinji i džeparac dok bude pohađala časove u čuvenoj školi violine u Istri. 

Buduća velika umetnica: Početak jedne instrumentalne karijere koju su pomogli Dani Istre u Beogradu

Buduća velika umetnica: Početak jedne instrumentalne karijere koju su pomogli Dani Istre u Beogradu

Aplauz koji se prolomio salom kada je devojčica odsvirala kompoziciju na violini, samo je dodatno ukazao da je humanitarna akcija uspela i da je stipendija otišla u prave ruke!

Da je finansijski potpomognut jedan san u čijem je središtu muzika.  

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Igor Đorđević

Moje srce oko vrata: Nakit Branka Džodić – Best design nakit

 

PRAVDA ZA GRUDI!

 
_DSC0277ok
Kad neko hoće da me spusti na zemlju, obavezno mi kaže da sam tu gde jesam, jer sam zaboga  – lepa. Da ne postoji taj intelekt koji bi nadjačao sve fizičke atribute. I ne bunim se. Ok, svima koji me vide samo do dekoltea, bravo! I tri bambija za sve! Ura!
Mnogo dugo pamtim da bih se busala u grudi i dokazivala da sam ja nešto drugo i drugačije. Nit imam živaca, niti imam vremena. A i svaka edukacija košta. Molim lepo!
Kad smo kod grudi, ima neka zavera, odmah da vam kažem. 
Da vas ako imate velike grudi treba nešto da ih skrivate, zakopčavate, uvijate, stavljate im neke mašne i činite neupadljivim. A kad grudi žena uopšte nema, e onda ako može, savetuje se da nosi onaj smešni dekolte do pupka. I dok se grudi kreativno razilaze, žena da se pravi kako je modno osvešćena. 
Sad to sve može, ne kažem, ali u pitanju je čista zavera protiv rasnih žena sa oblinama. 
Ima tu i tamo nekih koje popiju tu priču i čitav život provedu sirote sa kompleksom što im se grudi rasipaju u svom ritmu, pa se nikad kao žene ni ne obuku, sve u zentu šta će ko da kaže i ne bi li dokazale da nisu vulgarne. 

_DSC0272ok

Svima koji me vide samo do dekoltea, bravo! I tri bambija za sve! Ura!

Dok su ove sa besmislenim V izrezom do pupka izrasle u modne ikone ili koješta već i primaju već treću modnu nagradu za NIŠTA. 
A stvar je prosta. I stvarno je ovde priča o veličini. Ono čega nema ni jedan pušap ne može da dopuni samopouzdanjem.
Htedoh reći, ne dajte da vam pričaju priče, ako ste kojim slučajem jače u delu pluća. Pravda za grudi!
Ima još one druge licemernije priče, a glasi otprilike ovako  – “Da, sad je lepa kad se preoperisala i kad je uradila grudi!” Sve što utiče na samopoštovanje i sve što kupite je vaše. Pa i grudi. Svaka koja grudi, uradila bi na keca i sama samo kad bi imao ko da plati to. Tako da to ko je operisan, čije su domaće, čije su kupovne, molim vas nemojte. 

_DSC0266ok

Taj deo kad vas pitaju jeste li nešto radili na sebi. Jesam! Nacrtala sam obrve jutros

Iskustvo kaže da su kupovne malčice drugačije na dodir i da su neobične prvih par meseci. Ali da se posle žene naviknu isto kao i njihovi partneri. 
I taj drugi deo ljubopitljivosti kad vas pitaju jeste li nešto radili na  sebi. Jesam! Nacrtala sam obrve jutros. Uglavnom, oko grudi vazda neka polemika, ali s grudima je možda  teško,  ali bez  grudi nije lako. To znaju i ove što imaju i ove što  nemaju. Nj.K. V. Grudi.
 
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Vasilije Savić
[Top]

TIPPING IS SEXY!

_DSC8944 ok

Jesen se u Beogradu lakše podnosi  ako ste  u dobrom  društvu. Ili na nekom nestvarno lepom mestu.

Ima tih  delova  grada iz kojih naša prestonica  izgleda kao da je starija sestra jednog Pariza, ili dalekog Njujorka. Mesta iz kojih Beograd sija. E, pa Kosančićev venac vam je jedno od tih mesta. Jeste  u gradu, ali ne čuje se buka. Jeste u gradu, ali nije na asfaltu, jer se ovde kaldrma čuva kao relikvija.

Kosančićev venac baca svoja  svetla na  reku i čini da osetiš punu lepotu svog grada. Da se onako ljudski i drugarski, emotivno i toplo – jednostavno zagrlite.

Bila je ovo prilika da se jesen i ja, Beograd i ja, zagrlimo. On oktobarski hladan, ja u toploj bundici, cupkajući do restorana Mandala u Lorca Design House. 

Prvi utisak –  toplina. Poruke na zidovima, boje  zemlje, drveta sa umirujućom bež. Sveće na stolovima. Mandala inače  služi organsko-vegansku hranu, a te večeri  za nas je kuvao jedan od najpoznatijih kuvara iz ovog gastronomskog pravca – Chad Sarno.

iPiccy-collage

Biću iskrena, nisam vegan, ali volim da probam sve što ima veze sa povrćem, jer  u kombinaciji šta volim da jedem – realno volim sve. S  tim što blagu  prednost ima svakako sve što je povrće. To mi donekle pomaže da održim liniju svaki put kada preteram sa slatkišima. Znate ono – otkako ne  jedem slatkiše, od slatkog  da pobegnem ne mogu.   (more…)

[Top]

KO JE ČUVAR MOSTA ZALJUBLJENIH U VRNJAČKOJ BANJI?

intervju cuvar mota

Svaki put kada na Ivaninim pričama napišem neki tekst o Vrnjačkoj banji i Solarisu dogodi se prava erupcija oduševljenja. U čemu je magija ovog hotela i uopšte ove same banje pokušala sam da vam ovoga puta dočaram kroz  reportažu na mom Youtube kanalu. Prošetali smo se najvećim SPA centrom u čitavom regionu, ali i Vrnjačkom banjom i upoznali ženu koja čuva Most zaljubljenih po čemu je ovaj grad nadaleko čuven. 

Uostalom, pogledajte.

[Top]

POSLE RUČKA KOD VANJE BULIĆA

posle rucka ok

Gostovanje kod Vanje Bulića u emisiji “Posle ručka” na temu starijih i mlađih. Da li stariji hoće  u poslu da pozicije prepuste mlađima?

 

[Top]

ČAROBNJAK IZ OZA

_DSC8575 ok

 

Postoji nešto što se u Srbiji zove mrtav kapital. Zove se još i – nećemo u grob da odnesemo ništa i mi smo za nas stekli.

To sticanje bilo čega nekada je išlo mnogo drugačije. Postojali su stambeni fondovi i NADA da ćete doći do svog krova nad glavom o državnom trošku. 

Danas nema ni nade, jer ista stanuje u bankama i na vratima joj piše “stambeni krediti”. 

Ali su zato danas ti isti koji su stanove dobili od države za samopregalničko samoupravljanje – vlasnici nepokretnosti na svoje ime. U uslovima generacijskog jaza ta nekretnina je i uslov za nasledstvo i osnov svake ucene. 

Znate ono – zadnja čaša vode i ostavićemo stan onome ko  nas bude gledao u starosti. Mladi su danas u gradovima umesto da budu povlašćeni što su rođeni u velikim sredinama zapravo u nekoj vrsti feudalnog odnosa sa svojim roditeljima jer mladi imaju želju za samostalnošću a starijima je neophodna  ona malo gore pomenuta čaša vode. Pa red ucene, red potražnje za poštovanjem, pa red onog – i mi smo se mučili.

To uglavnom rezultira što mladi  odlaze u podstanare, a vrli roditelji se šepure u svojih sto kvadrata. Oko tih  kvadrata obično padaju i kletve i suze i nerazumevanje sa obe strane. A nije da nije moglo drugačije.

Ima naravno i razumnih roditelja koji za života žele svojoj deci da pomognu, jer shvataju da je cilj da se sa svojom decom živi u ljubavi, slozi i razumevanju – dok su svi na okupu. A ne da deca stambeno prodišu tek kada sahrane roditelje. 

Onda dolazimo do toga da mladi kod nas kasno odlaze od roditelja i kasno postaju svoj na svome. 

Ali ubedljivo najjača priča mi je kada ne bi svoj teškom samoupravljačkom mukom stečen stan prodali  ni za šta na svetu. Kao da je stan voda, pa ako se slučajno izvede na sunce, može da ispari. 

Postoji i ona teza da svaki čovek za života treba barem jednu kuću da sagradi. Ako je u  mogućnosti. 

Danas mladi nemaju naročite ambicije zasticanjem bilo  čega, a za gradnjom još manje.  Akio je u pitanju izgradnja karijere i mišića još se možda neko i nađe, ali ovako teško. 

Možda još poneki  zaostali  Mohikanac koji sanja kućicu u cveću, porodicu i psa ispred svog doma, koji veselo trčkara kada se dolazi u dvorište.

A da. Znate zašto je to tako? Zato što je potreba da se ponovo izgradi ekonomija, jača od potrebe za reprodukcijom i normalnim životom. I zato je nekim roditeljima teško objasniti da su oni živeli u neko drugo, iz ove vizure potpuno drugačije vreme. Vreme koje odavde gledano, izgleda kao put od žute cigle. S tim što je stan u vlasništvu nešto kao čarobnjak  iz Oza.

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto:  Zoran  Kuzmanović  Munja #CikaFlesh

Posvećeno svoj deci samoupravljačkog socijalizma

 

 

[Top]

PORTO KARAS – PRIPREME ZA IZBOR ZA MIS SRBIJE 2017

porto karas

Ne preterujem kad kažem da su iz godine u  godinu sve lepše i sve bolje. U svakom pogledu. One su finalistkinje za izbor  za Mis Srbije 2017. A evo kako izgledaju pripreme  za nacionalno takmičenje za najlepšu devojku u Srbiji. Svake godine pripremaju se u ambijentu Porto Karas Meliton hotela. Ivanine priče bile  su na licu mesta. 

 

[Top]

Svitanje na Svetoj Gori

22154384_721224031421389_5872652066006864501_n

Igrom slučaja pre odlaska u eksluzivni ambijent čuvenog Porto Karasa desilo mi se da se obrem na Atosu. Poluostrvu na kom se nalazi čuvena monaška država – Sveta Gora. A evo i šta sam uspela da vidim.

[Top]

MESTO NA KOM LETUJE PUTIN

sredjena slika

Vila Galina. Kakvo je to mesto na kom letuju državnici?

Kad su mi rekli da je ovde kupatilo dizajnirao jedan Salvador Dali, u trenutku svoje inspiracije, da je holandska kraljica došla na 48 sati relaksacije, a ostala čitavih 40 dana, u startu mi je bilo jasno da ovo nije obično mesto. 

Ali kad su mi rekli da ovde letuje i Vladimir Putin, od svih mesta na svetu gde inače može, shvatila sam da je ovo mesto rezervisano za određeni sloj ljudi. I da definitivno ne da nije obično nego ima i vrlo neobičan sastav gostiju.

sredjena slika 4

Vila Galina se nalazi na obronku stene, odakle se pogled pruža na Toronski zaliv, a zalazak sunca deluje gotovo nestvarno. Stoga ne čudi da je ovo mesto inspiracije različitih umetnika. Od fotografa preko slikara do modnih kreatora. Kompanija “Mis Srbije” konkretno, ovde svake godine dovodi na fotografisanje finalistkinje za nacionalni izbor najlepše devojke u Srbiji, a da biste čak i tada ušli u Vilu Galinu traže se posebne dozvole.

8

Čitava vila građena je u bivšem manastiru i ima dva heliodroma, hidromasažnu kadu na otvorenom i dva pristaništa.  Na raspolaganju vam je i salon sa klavirom i kaminom. Raznovrsne personalizovane usluge mogu se organizovati na zahtev.

iPiccy-collage1

Jedinstveni detalji, kao što su kupatilo koja je dizajnirao Salvador Dali ili mozaik čuvenog modnog kreatora Iv Sen Lorana, stvaraju atmosferu prošlih vremena. 

iPiccy-collage2

Bez obzira što ste blizu civilizaciji, što vam je more na deset minuta, imaćete nesvakidašnji spokoj i najbitnije komfor. A da će da košta – hoće. 

iPiccy-collage

Specifična arhitektura Porto Karasa učiniće da se ostvari ono što je  Janis Karas poželeo kada je zidao čitav ovaj kompleks – da ovo bude mesto o kom će pričati čitava zemlja. NIje ni slutio, da će o ovom kompleksu pričati čitav svet.

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Magdalena Kozačenkov

Tehnička podrška: Kompanija “Mis Srbije”

[Top]

ELEMENTARNA NEPOGODA

_K170701 ok

Kad je žena dominantna to nije nešto čime treba mnogo da se diči. Može samo muku da ima, ništa drugo. Jer da sakrije od sveta – ne može.

Može se to još reći – otresita, ne da na sebe, temperamentna, možemo takve žene nazivati i oštrokondže i aspide. Ali suština je ista – bez njih bi život bio strašno dosadan.

U neku ruku, reći ću ovo samo jednom – prepoznajem se u svemu navedenom. I nemam grižu savesti. Kome pravo, kome nije – to sam ja.

I učili su me, nije da nisu, jezik su otupili pričajući, da ćutim, da budem skromna, da se ne ističem. Ali, to je u startu bilo nemoguće. Prvo imam 175 cm. Imam plavu kosu. Imam krupne oči. Imam brz jezik. Neki bi rekli i pogan. I gde god da stanem – jednostavno štrčim.

Rešim ja tako, da budem neupadljiva. Obučem se u koledž fazonu, kao klinka što ide na faks, sve po pe-es-u, blago se našminkam, spustim se na niže štikle….Sve uradim lepo i tras! Tek me onda primete svi. I koji treba i koji ne treba. Muka živa!

_K170754 ok krop

Plan B. Biću u stilu poslovne žene. Svedeno oblačenje. Kratko, sažeto obraćanje svima. Mantili, ešarpe i aktovka. A to tek…Bolje da ne pričam. Osim što sam doživljena kao bezobrazna učiteljica, koja provocira, natrag se više nije moglo.

Plan C. Hajde malo da budem kežual, ipak sam novinarka, mogu sebi da dopustim različite izlete kroz stilove. Wow! Tad sam pokazala da sam zapravo opuštenija nego što izgledam. Da nisam stroga, niti ozbiljna kako inače izgledam. I šta reći…

_K170814 ok

Iz ove se kože ne može, kako okrenete. Šta god da uradim sa sobom, ja ću uvek biti neko iz koga će progovarati prava priroda. I ne nosi garderoba mene nego ja nju. Jednom mi je jedan poznanik rekao da ja hodam drugačije od ostalih žena. Verovatno.

Ali, kako ja da budem tiha, povučena, nevidljiva…Kad ja kao pojava upadam u oči? Nebitno da li me ljudi vole ili ne, mene je ovakvu i ovoliku nemoguće izbeći.

Ko elementarnu nepogodu. Jer često sevam. Nekad i plačem k’o kiša. Ima momenata kad se topim ko sneg i tresem kao zemljotres. Nekad jurim ko tajfun, ali najčešće sijam kao sunce. Žao mi je samo što to ne vide svi. I što su neki na listi čekanja, jer su davno nekad negde upropastili šansu da me zapravo upoznaju.  

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Milan Kostić

Kosa: Vesna Maksimović/Šminka: Miljana Vuksanović

ZABRANJENO PREUZIMANJE FOTOGRAFIJA I TEKSTA BEZ DOZVOLE AUTORA

 

 

[Top]