Često čujem da je neko uspešan postao jer je nešto smuvao, dobio preko reda ili preko veze. I nekako mi to zazvuči – kao plitko i olako shvatanje života. I da li stvarno postoje ljudi, ma koliko ih realnost demantovala – koji misle da se uspeh može smuvati? Da se na uspehu ne radi i da za uspeh ne treba vreme?
I zašto je oduvek ljudima primamljivije nešto što će se dobiti bez mnogo rada i truda i na koji fazon misle da će im to trajati. Da bi nešto trajalo, to mora da ima kvalitet i kontinuitet. Sve ostalo je zamlaćivanje. I čist privid.
Najbolji primer je estradna delatnost. Uprkos činjenici da svake godine dolaze sve mlađi i mlađi javni radnici, opstali su samo oni koji su u svoj posao ulagali i vreme, i talenat i trud. Opstali su decenijama. Jedna od retkih preostalih pravih televizijskih zvezda je Suzana Mančić, koja je najbolji primer za to. Kao diplomirani pravnik po struci, snašla se i u šarenom svetu medija, i od početka karijere do danas uspela je možda u najtežem – da ostane aktuelna i zanimljiva. I bez trunke sujete i dan danas radi sa nesmanjenim entuzijazmom. A objašnjenje je jednostavno – kada se pouzdate samo u svoj talenat, možete biti u problemu, ali kada se pouzdate u svoj rad i nadgradnju – možete računati na duže staze.
Polaskana činjenicom da sam otišla u goste baš kod Suzane Mančić u emisiju “Suzanin izbor” nisam ni slutila koliko će ovo gostovanje otvoriti neka poglavlja mog života koja sam tek tako ovlaš zatvorila. Neke stranice koje sam mislila da sam apsolvirala.
U neformalnom razgovoru, Suzana me podsetila da je na naslovnu stranu svoje prve knjige stavila rečenicu “Istina je oduvek bila moje najjače oružje”. I instinktivno sam shvatila koliko ni sama niakda nisam mogla sa folirantima bilo koje vrste. Ne zato što nisam htela, poklekne čovek nekad, živa duša, nego zato što laž i istina nikada nisu mogle zajedno. Od mene su lažni ljudi večito bežali sami.
Zanimljivo je koliko ja koja čitavog života radim intervjue i postavljam pitanja, kada treba intervju da dam, iskreno i bez zadrške pričam o stvarima koje su duboko intimne. Nekada te svoje iskrenosti nisam ni svesna. Nekada to ogoljivanje duše ima svoju cenu, jer treba biti mudar i zabavan u isto vreme, a ponešto ipak zadržati za sebe.
Ali rezultat je uvek tu. Nema ravnodušnih. Ima ljudi koji me doživljavaju beskrajno šarmantno, neki me pak doživljavaju jako strogo, nekima sam pametna, nekima iritantna (!), ali ono u čemu se svi slažu – jeste da nisam izgubila dušu. Što je možda moj najveći uspeh. A s druge strane, da biste imali dušu, morate prvo i pre svega da budete iskreni. I prema sebi i prema drugima. I da ostanete normalni, sa obe noge na zemlji, šta god da vas u životu snalazi.
Ko to uspe, može da kaže da je napravio uspešnu priču.
Kod Suzane Mančić u emisiji “Suzanin izbor”
Moje gostovanje možete pogledati klikom na video iz emisije.
Tekst: Ivana Đorđević
Komentari