Nije lako ljudi moji, biti predsednik. Ni saveta stanara, ni mesne kancelarije, a kamoli svetske sile.
Kada sam pre mesec dana išla u Tursku da snimam reportažu, moja idealna smeštajna jedinica bila je – predsednički apartman. Pre mene tu su boravili različiti moćnici, javne ličnosti, ali predsednik Amerike je definitivno – najzvučnije ime koje sam tamo čula.
Apartman mi se odmah dopao. Što više stvari viđam na putovanjima i po belom svetu, sve mi se više dopada klasičan sjaj sa primesama nesvakidašnje udobnosti. Drvo, pliš, raskošan pogled i mnogo kvadrata. Zanimljiva stvar kod luksuznog smeštaja što je sve do te mere programirano na maksimalnu udobnost, da vam vrmenom stvari kao što su zlatne kvake i preskupi motivi u čitavom apartmanu – postanu svakodnevica.
Trpezarija predsedničkog apartmana
Dok intervjuišem Dušana Anastasova, koji mi objašnjava kako sedimo i pijemo kafu na istom mestu gde i tadašnji predsednik Sjedinjenih Država, ne mogu da se ne osećam bitno 🙂 Sama činjenica da ste u ambijentu u kom uživa svetski džet set ne može a da vam ne da osećaj moći. To prosto radi po tom principu.
Zanimljiva stvar je da predsednički apartman ima – osim dnevne sobe, spavaću sa radnim delom i izlazom na terasu, trpezariju i kupatilo, još jednu sobu koja je povezana sa apartmanom. Na moje pitanje čemu služi ta soba koja je praktično zasebna smeštajna jedinica, dobijam odgovor da je to za obezbedjenje – koje ide uvek uz predsednika.
Zapravo koliko god obezbedjenje zvučalo kao moćna stvar, činjenica da je neko s vama 24h na dužnosti pomalo je ako niste naviknuti – zastrašujuće. Niti da se družite, niti da se distancirate, niti da se srećete, ali znate da je tu. I tu je zbog vas. Zvuči kao život. Neobično.
Kod luksuza je fora u tome što se jako brzo naviknete
Kada dobijete sve, uvek nešto bude višak. Razmišljam kako izgleda kada dođete u paru sa nekim, u šta vam se računa – obezbedjenje? I kako izgleda kada hoćete da budete intimni? Da li vam i tada čuvaju stražu? Mislim, pitam za prijatelja.
Imala sam prilike da radeći u diplomatiji na početku svoje karijere, imam i obezbedjenje i diplomatsko vozilo sa sve onom zastavicom napred davnih dana u Rumuniji i znate šta mi je posle nekoliko dana službenih obaveza bilo zanimljivo? Zanimljivo mi je bilo da se iskradem i popijem kafu sa našim tadašnjim vojnim atašeom u boemskom kvartu Bukurešta! Vidite kako se čoveku uvek dopada samo ono što u tom trenutku – nema?
Detalju sa snimanja videa – Saša Filipović iz mrtvog ugla nadgleda moj nastup pred kamerama
Ali da se vratimo na predsednički apartman u hotelu Calista Luxury. Ovde imate sve – i pogled i piće i iće i obezbedjenje i udobnost, pa i lično obezbeđenje ako ste predsednik ili VIP ličnost. Kod luksuza je dobra stvar i ta što se vrlo lako naviknete. I što vam ne dosadi tako brzo.
Snimanje protiče sa komičnim momentima jer nas u ekipi ima toliko da svaki čas neko iz nekog ugla apartmana izroni i ušeta u kadar i…idemo sve ispočetka! To na momente biva toliko smešno, jer se cela priča oteže, a broj neplaniranih glumaca povećava. Scena prva: Ja sebi sipam piće i pričam o društvenim mrežama u ekskluzivnom javljanju za emisiju Tabloid, a kolega iz ekipe otvara vrata i nonšalantno ulazi u kadar sa sve nekim papirima dok priča telefonom.
I kako da se ne zaceniš od smeha? Cela ekipa urla, mi idemo ispočetka…a treba se setiti šta si pričao pre toga. Otuda meni valjda stalno osmeh na licu za vreme snimanja. Nikad ne znam šta ću ispričati dok se ne upali crvena lampica. Nekad i samu sebe iznenadim 🙂 jer obično nemam nikakvu pripremu.
Uglavnom, ovaj video je uspomena na divne trenutke provedene u sjajnom ambijentu nestvarne Turske i stvarnog predsedničkog apartmana. Delovi sa upadima u video su obrisani, čisto da to bude jasno 🙂
A moja predsednička avantura izgledala je ovako. Uživajte!
Tehnička podrška: Turistička agencija Big Blue
www.Bigblue.rs
Komentari