Dok sam davala intervju za TV o tome zašto volim knjige Vesne Dedić, shvatih da je život stvarno ono što od njega napravite.
A naučih i da ne treba da se gleda preko ramena. Za svaki slučaj kada ne znate kuda i kako, a vi pogledajte ispred sebe. I nema da pogrešite.
Upravo to je poruka nove knjige Vesne Dedić na čiju poromociju tradicionalno idem sa velikim uživanjem svakog leta u Vrnjačku Banju. Poslednji vikend u avgustu bude rezervisan za te dobre vibracije, jedno interaktivno druženje pored bazena u Solaris Resortu i promociju koja okupi čitav grad i okolinu. https://www.instagram.com/solarisresort/?hl=sr
Ove godine sam svoj ugođaj oplemenila još jednim kultnim mestom u srcu banje, gde se slušaju dobri tamburaši, jede krispi paprika uz beli mrs (obavezno probajte u restoranu “Sunce” http://picbear.online/restoran_sunce_vrnjackabanja uz čašu Plave Paunice iz vinarije “Grabak”. Ko mi ne veruje, neka proba slobodno. Vinarija Grabak inače poznata je kao vino sa geografskim poreklom, nalazi se iznad centra Banje, i osim fantastičnih aroma rozea, crnog i belog vina, odlikuju ga i neobični nazivi. Pa tako ako se desi da negde pročitate u vinskoj karti imena bela golubica, plava paunica, modra vrana, budite sigurni da pijete vina vinarije Grabak iza kojih stoji Marina Bogićević, naša žena, koja je enologiju završila u Italiji i danas uživa u plodovima svog rada u vinariji “Grabak”.
Moj banjski ugođaj počinje svakog leta negde u doba karnevala sredinom jula kada i zvanično otvaram sezonu uživanja. I ono što me naročito raduje svake godine su tu meni ista i neka nova draga lica, mnogo divne muzike i sjajnih kontakata. Tako su zbog mene ove godine u Vrnjačku Banju stigle vruće mantije iz Novog Pazara https://www.instagram.com/explore/locations/469636093154212/sve-pod-sac-pite-mantije/ uživala sam u tačkama brazilskih plesačica na karnevalskoj sceni, održala sam predavanje u kampu vodenih sportova Number One koji drži naš reprezentativac Nikola Rađen, u okviru radionice čuvene naučnice Vanje Bokun Popović. Otuda se ja i u banji osećam zaista kao među svojima, jer to i u realnom vremenu zaista tako jeste.
Na promociji knjige Vesne Dedić uživala sam i kao koleginica i kao čitateljka. I uvek se radujem kada imam prilike da sa ovom pametnom ženom, promenim po koju, jer se valjda, sličan sličnom raduje. Ono što me posebno intrigira sa svakom sledećom Vesninom knjigom svakako je pomeranje ženskih standarda u pravcu – na šta da obratimo pažnju i od čega da nikada ne odustajemo. Nove generacije danas to umeju i bez ičije pomoći, dok naše i nešto starije, još uvek kubure sa samospoznajom i samopoštovanjem. I uvek me obraduju susreti sa ženama koje dele moje životne stavove.
Kad smo kod ženskog pitanja i Vrnjačke banje, moram da pohvalim Banjčanke kao žene od stila i žene od šmeka. Nekoliko divnih koje ja lično poznajem pravo su oličenje onoga što danas zovemo – uspešna žena. Lepe, doterane, obrazovane, pune duha, zaposlene i cenjene. Obučene po poslednjoj modi, sa manirima kojih se ne bi postideo ni bečki dvor. Inače i u banji postoji prestiž. Od prvog osnovne. To sam shvatila kada sam upoznala najpopularniju učiteljicu nižih razreda – Natašu Babić. Ženu punu duha, ljudske vrline i preteču onoga što bi se na estradi zvalo – zvezda. Da da, dragi moji. Prava pravcata zvezda. Jer je to žena na čije se učiteljevanje čeka, a roditelji bore da im upravo ova dama – decu uči. Kao što rekoh, avangarda ne bira gde će da se pojavi, jer je za avangardu uvek pravo mesto i vreme. A ja sam jednu pravu učiteljicu, ali učiteljicu života srela baš ovde, u hotelu Solaris, tople letnje večeri na promociji knjige Vesne Dedić. Vedra i nasmejana, Nataša Babić, legendarna učiteljica poznata široj javnosti i van vrnjačkog okruga, posle divnog druženja i komplimenata za moj smeli dekolte upitala me je na rastanku samo kratko:
– Ima li muškarca koji može tebe, jednu ovakvu ženu da prati?
Bilo je to britko, iskreno, i nisam bila sigurna da znam tačan odgovor. Nasmejala sam se široko, pa onda grohotom i kratko rekla:
– Naći će se, ako ga nema.
Ne znam da li mi je učiteljica Nataša Babić dala prelaznu ocenu za ovaj odgovor, ali bilo je nešto ženski, iskusno i saučesnički u ovom pitanju. I razumele smo se.
Kod ženske solidarnosti, je najbitnije da je iskrena, znate. Ja ceo život srećem različite ljude. Neki su lažni, neki su pravi, ali uvek prepoznam kada su im namere iskrene. A ovo jeste bilo.
Jer, priznaćete, tužno je kada je žena ženi – vuk. Znam mnogo ljudi koji znaju da se veći rezultati postižu kada se udružite i kada zanemarite sve sitne zavisti i usmerite se na cilj. A ženama se realno malo ko kod nas bavi na neki podsticajan i delotvoran način. Zato je ovo malo žensko pismo bilo dobro što je ispisano zaverenički, kroz knjigu koja ženama više nego ikada daje podsticaj da se bore za ono što im pripada. Bilo da je to pravo na obrazovanje ili pravo na izbor. Jer svako će vas pitati -da li ste udali, zaposlili, rodili dete…ali slabo ko će vas pitati – da li ste u svemu tome srećni, ima li ko da vam čuva dete, kako se borite ako ste slučajno razvedeni ili samohrana majka?
Kad je moja uživancija u Vrnjačkoj banji konkretno u pitanju, mnogo komentara se odnosi na to kako se ja tako dobro organizujem i da li je moguće da sam život skrojila po svojoj meri, kad eto imam dete i pritom retke persone i zaista znaju koliko radim preko čitave godine. Pa evo javno i da kažem. Jesam, sve sam skrojila baš onako kako meni lično odgovara. I ne pravdam se nikome. I mogu da odem kad hoću i vratim se kad hoću i budem s kim hoću. O toj slobodi vam pričam.
Za ono što vam pripada ne treba nikoga da pitate da li smete. Slična stvar je i sa životom. Odgovornost za uživanje je lično vaša.
Tehnička podrška: Solaris Resort, Vrnjačka banja
Komentari