Nađite sebi ravnu. Da biste mogli i imali s kim da živite. Da vam Instagram ne bude spas od života i beg od dosade. Ne pravite kompromise koja vam je za vezu, koja za seks. To treba da bude jedna osoba. Ako nije – onda i zapravo nije i to je sasvim ok.
Skoro sam od jedne naše priznate naučnice u jednom izlaganju čula da su muškarci na Balkanu uglavnom impotentni. Pritom ne misli na seksualnu disfunkciju. Misli prosto na način razmišljanja. Svi su puni priče, obećanja i želje da neke pare odnegde padnu s neba. Da se nešto odnegde, smuva, završi, uradi kombinacija ili već kako.
Ne kažem da su svi, ali to je reprezentativni uzorak. Masovno iskustvo barem žena po Beogradu kaže da postoje devojke u vezama, i devojke bez veze. Ipak mnogo važnije od toga da li su zauzete ili slobodne jeste činjenica da li imaju svoj keš, svoja interesovanja, svoje obrazovanje i svoje društvo.
Devojke bez veze uglavnom imaju više iskustva, takoreći na terenu. I sve odreda imaju istu muku. Naći nekoga dovoljno inteligentnog a da mu ne smeta što je kraj njega isto tako drugo, inteligentno biće. Bez namere da sudim bilo čijem izboru, mislim da se svi kompromisi koje napravite zarad udobnosti, na kraju ispostave kao – čist mućak.
Možda je lakše naći tihu, mirnu, kućevnu i dosadnu devojku, ali je još teže živeti sa takvom devojkom. Znam nekolicinu koji su probali pa su opet završili sa nekom koja im je više po meri srca. Ili se zbog kompromisa noću i dalje bude i pitaju gde su pogrešili kad naizgled sve štima.
Nekako ne mogu da se pomirim sa oblicima ljubavi koji se najbolje opisuju sa – mlaka pegla. Valjda što nema peglanja ako nije vrelo. Više volim kad vidim da je našla vreća zakrpu, iskrena da vam budem. Onda shvatiš da se slični sličnima raduju, ali ko sam ja opet kažem da sudim.
Ispašće da ne volim muškarce svaki put kada detaljno objasnim felere sa kojima se srećem ja ili moje žensko pleme. Znate i kod bofl robe je vrlo neobično što naizgled deluje kao da je prva klasa. Izgled vara, pa kad shvatite da nešto ima feler već ste ga odneli kući. Zato stvari valja dobro da se prepipaju, izvrnu na postavu, a u partnerskim odnosima poželjno je da se otvori četvoro očiju da se ustanovi s kim zapravo imate posla.
Nekad vam bude tužno kada vidite koliko se zgodnih momaka znoji u teretani, dižu neke tegove od po 50 kg umesto da ih proznoji neka dobra cica. Nemam ništa protiv teretane, šta više i sama sam konzument, ali pričam samo o zameni za seks koja nema veze sa sticanjem kondicije. Što je najgore ja mislim da i kad bi im neka i prišla od muke, ako ni od čega drugog, ne bi umeli ni telefon da joj uzmu. A i kada bi im telefon i ponudila, sa ažurnošću kakvu imaju – zaboravili bi da se jave. To je ta impotencija o kojoj pričamo. Do seksa obično ni ne dođe, jer ženi pukne film dok dočeka da se on smisli. A znamo da žene nemaju strpljenja da dugo čekaju. Tačnije nemaju strpljenja uopšte da čekaju. Dobro, možda kada imaju 16 godina pa još ne znaju šta bi, ali kako godine odmiču, vrlo brzo shvate da žele muškarca – samo i isključivo ako je muško.
Muško mora da ume i zna za inicijativu. Da učini da se žena učini bitna pored njega. Toliko da ona ne pomisli ni na jednog drugog. Pritom, ne mislimo da sve ovo ume i zna samo dok je osvaja. Ono čime je osvoji na prvu, treba da praktikuje i kasnije.
Posebna sorta su muškarci koji kupuju žene skupim poklonima i žene koje na taj vazalni položaj svesno pristaju. Sve što u startu deluje lakše, kasnije iskijavaš na nos. Ali to čak neću ni da komentarišem.
Imamo i devojke u vezama. Nije da nema. Postoji i ta kategorija, ali one imaju drugi problem. Ne znaju kako da nateraju momke da ih ožene. I dok devojkama otkucava biološki sat, momci znaju da uvek mogu da nađu mlađu i onda se tako vrte u začaranom krugu.
Neke se i udaju nije da nije. Dobrih pet godina je potrebno da shvate za koga su se udale, a to obično shvate kada uhvate onaj biološki sat i shvate da su dete rodile – same sebi. Kada ih sa svih strana napadnu obaveze i kada shvate da pojma nemaju kako se njihova ljubav i strast pretvoriše u sve one dosadne, sporedne stvari koje čine zajednički život.
Samo što to nema ko da im kaže na vreme. I vraćamo se na početak. Zašto žena mora da ima svoje vreme, svoja interesovanja, svoje prijateljice i svoj keš. Jer, verovali ili ne sreća jedne žene je u njenoj slobodi.
Da bi mogla da izađe sa pozorišne predstave kad se smori. I da kupi ulaznicu za neki drugi žanr, ukoliko joj se ono što je gledala nije dopalo.
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Damir Barčić
ZABRANJENO PREUZIMANJE FOTOGRAFIJA, TEKSTA ILI DELOVA TEKSTA BEZ PISMENE DOZVOLE SAJTA IVANINEPRICE.COM
Komentari