“Dragi Deda Mraze, želim da se u narednoj godini nađem na nekoj egzotičnoj destinaciji kraj Šona Konerija u scenografiji filma o Džejmsu Bondu, ali da kraj mene bude Pirs Brosnan” 😉
I vrlo sam ozbiljna. Znamo oboje da je moj tip muškarca u praksi, nešto sasvim drugo, ali avaj. Čula sam da kad nešto mnogo želiš, onda se ceo kosmos uroti da ti se to ostvari. Izuzev kad nije za tebe. Izuzev kad nije dobro po tebe. Izuzev ako će to trajno uništiti kvalitet tvog života.
U prošlosti sam se grčevito držala nekih svojih sada vidim vrlo naivnih izbora, odluka, procena…a vreme me demantovalo u toj meri da bih kasnije često shvatala da je ono što je bilo finalni ishod pregovora sa životom – ipak na kraju bilo sjajno po mene. Drugim rečima, nekada ono što sam jako jako htela, uopšte nije bilo za mene. I život mi se uvek s druge strane u brk smejao i namigivao kada bismo podvukli crtu – sa onim čuvenim “I ko je bio u pravu?”
Teška srca bih klimala glavom, jer niko ne voli da pogreši. Svi volimo da budemo u pravu ili da barem bude po našem.
Samo što je nekad teško sagledati širu sliku, pogotovo ako si na slici ti sam sa svojim odlukama. Znam za odluke koje sam donosila svesno, za svoju dušu, po sistemu, hoću, želim pa šta bude. I bivalo je. Dokle je za mene bilo dobro, dokle sam se osećala konforno u tome što mi se ispunjavalo.
I onda, zašto je nekada dobro da ne dobijete ono što želite? Zapitala sam se milion puta. Jer su neke od pobeda koje sam vojevala bile – Pirove pobede. Neki ljudi koje sam trajno želela da zadržim u životu nisu bili za mene. Trebalo je vremena za to saznanje.
Zato kažem da probamo sa ovim Deda Mrazom 🙂 On bi trebalo da zna šta radi. Meni odavno nisu potrebne igračke, pokloni…Uhvatila sam sebe da tražim neke normalne slatke, obične stvari, koje igrom slučaja sebi ne stignem da kupim. Recimo, skoro me je voljeno biće pitalo šta bih za rođendan i ja rekoh ozbiljna – ćebe, ono što ima džep za noge. Dobro i veliki cvetni aranžman. Jednostavna žena i jednostavne želje. Dobro, prećutala sam ono što svi znamo a to je da sam veliki fan dobre šminke, tako da sve što ima potpis MAC cosmetics, može da bude veliko i slatko iznenađenje za ovako velike devojke kao što sam ja. Ali to je neka druga priča.
Da se mi vratimo na Deda Mraza. Nekako je divna stvar to sa nagradom i sa dobrim vladanjem. U životu toga nema. Nekad čak, steknem utisak, iako je to samo utisak, da si voljeniji, što si bezobrazniji. Da se u realnom vremenu, kad se manemo bajki ne isplati biti normalan. Ili barem tu svoju osobinu nije poželjno prikazivati javno. Možete biti normalni ali samo u tajnosti. S druge strane, bolje da misle i da si lud i bezobrazan, nego da ti se penju po glavi. Suštinski, dobro vladanje prolazi samo kod Deda Mraza. U životu je u svemu bitna prava doza. Nekada mi se čini da određene ljude valja onako dobro namučiti da vam se uopšte ikada i približe, samo zato što će više ceniti vašu normalnost, kada vas konačno upoznaju.
Možda najveći kompliment koji sam ikada dobila bio je upravo taj. Da sam kučka, iako delujem kao dama. I isprva sam se jako naljutila, ostala otvorenih usta, jer prilika u kojoj mi je to izrečeno, nije dozvoljavala psovke. A i ta dama ko velim da ne pokaže odmah da je kučka. A onda sam shvatila, kučka si onda kada ne daš na sebe i kada umeš da pokažeš zube i okreneš glavu. Kad ne daš da te voze na ler. U ovom stvarnom svetu oko nas, deluje mi da od dobrote i vrline, nemate mnogo ako je usmerite ka pogrešnim ljudima.
Zato dragi Deda Mraze, da se razumemo još sad. Znam da si u godinama pa ko velim da se na vreme obratim 🙂 Pošto sam bila nevaljala čitave godine, a i nikad neću biti žena svojih godina, hajde da se nagodimo – neka egzotična destinacija, film, knjiga i bar jedan Pirs Brosnan. Dobro, svetle oči i tamna kosa. Eto da ti bude lakše. Može?
Tekst: Ivana Đorđević
Fotografije su vlasništvo sajta IvaninePrice.com i zabranjeno je uzimanje, kopiranje ili postavljanje teksta, delova teksta ili fotografija bez pismene dozvole sajta.
Komentari