Glavom kroz zid!

I bez obzira šta vam govore, da se Zlatibor urbanizovao, da ne podseća na onu skromnu planinsku lepoticu kako je nekada izgledala, reći ću vam samo – Zlatibor izgleda bolje nego ikada!

Po cenu da mi svi kažu da sam luda, ja ću progres Zlatibora podržati. Jer smatram da sve ide napred i da se bez obzira što mi to ne osećamo sve zaista menja na bolje. Zlatibor ima više nego ikada smeštajnih kapaciteta i bez obzira na urbanizaciju, i dalje nosi epitet porodične priče.

Zlatibor i ja se srećemo posle sigurno šest godina. Ne tako davno moja porodica i ja smo u “Vili borova” boravili barem dva puta godišnje. Dete mi je prvi put stalo na sanke i videlo sneg upravo u dvorištu http://www.vilaborova.com A biću vam iskrena. Meni je Zlatibor ovog leta pre par dana, bio prvo zimsko letovanje. Odabrala sam da ga provedem sa drugaricom Vanjom. I još iskrenije, nauživale smo se i naspavale kao nikada. Dobro, i pile rakiju, jele uštipke i svadbarski kupus, koji sam posle jedva prevarila, ali to je neka druga priča.

Šta je poenta, na planini? I zašto putujemo i treba da putujemo kada god smo u prilici? Stvar je prostija nego što bi vam ikad palo na pamet. Pa zato što se tada najviše družimo sa onima koje volimo. Kad se izmestite iz sredine koja vam je svakodnevna, drugačije posmatrate realnost, menja vam se percepcija.

Život možda najtamnije boje ima ako ga provodite u svoja četiri zida i čekate da vam se nešto desi u međuvremenu. Ili još gore, ako čekate pravo vreme ili trenutak.

I verujte, možda nas korona sve zajedno i sve ukupno zatekla nespremne. Ali živeti se mora. I kada je lepo i kada nije. I ako mene pitate, mnogo je lakše gledati u budućnost sa nekog lepog mesta. Prečesto to nije samo pitanje novca, koliko volje i želje da imate budućnost. Pitajte sve one koji su uradili velike stvari u životu, da li su pre bilo kakvog novca i svega što su dostigli, bili na nivou ideje. Svi će vam reći da je išla prvo ideja, potom vizija i na kraju realizacija koja je donela svoje benefite.

Ne znam za vas, ali meni je ova 2020. godina i bez korone, donela brojna iskušenja i zarotirala mi sve što znam za 360 stepeni. Još uvek se vrtim, hvala na pitanju, ali lagano se usporava i moj ringišpil. Skoro sam iz bliskog okruženja čula da ja zapravo celog života idem glavom kroz zid i mogu vam reći, na sav ovaj ringišpil na kom se vrtim mesecima, shvatila sam da sve to, zanimljivo, nije ispalo na kraju loše. I još interesantnije, u svom tom udaranju glave kroz zid zapravo nigde nisam pogrešila. Nešto kao Brus Li. I on je lomio beton bez alata, pa mu je opet aplaudirao ceo svet. Šta znam, tako nekako.

Kad smo kod zidova i malterisanja da se vratim na Zlatibor. Jedna od malobrojnih planina koja nije preterano visoka, ni sa cenama ni sa nadmorskom visinom, ali se ubrzano razvija u svakom pogledu. Ono što je meni ostalo fascinantno jeste što je blizina Mokre gore učinila Zlatiborski okrug još primamljivijim, a ne treba zaboraviti da su u neposrednoj blizini i Višegrad, i Sarajevo i Sirogojno i Zlatiborska jezera i bezbroj drugih.

Interesantna priča nas vodi kroz Mokru Goru koja je zahvaljujući Drvengradu Emira Kusturice izašla na dobar glas i proglašena parkom prirode. Ono čemu nikada neću prestati da se čudim do kraja, svakako je priča da slavnog reditelja živalj Mokre Gore ipak nije dočekao sa oduševljenjem. Tamo neki turizam i nacionalni park prirode delovao je kao misaona imenica ljudima koji nisu videli brojna radna mesta koja im je Drvengrad otvorio kao lokacija i Mokra Gora kao turistička destinacija.

Ali kako i na filmu i u životu srećan kraj ipak postoji, tek kada postignete uspeh prilaze vam, aplaudiraju i čestitaju. Dok idete glavom kroz zid i vučete teret inovacije na svojim leđima malo je sveta koji će stati i reći – bravo! Bravo vam, dolazi po završenom poslu.

Hrana je još nešto što će vas opčiniti na Zlatiboru. Da ćete biti gladni stalno to vam je verovatno već i jasno, jer vazduh opija i šetnje vas stimulišu da bolje jedete.Ali šta sve možete da isprobate ovde to je već u domenu – naučne fantastike.

Uštipci, kajmak, proja, čvarci, prirodni džemovi od kupine, maline, sveže borovnice, suvo meso, zlatiborski sir, kiselo mleko i bezbroj drugih đakonija otvaraće vam apetit konstatno. Zato budite spremni i pametni. Sve što jedete gledajte da u šetnjama kroz zlatiborske proplanke i poljane potrošite da se ne biste vratili veći nego što ste pošli.

I naposletku, da li zašto i kako zimsko letovanje? O, da. Uvek kada vam se ukaže prilika. Činjenica da možete da provedete dane u šortsu i majici i dišete čist kiseonik konstatno učiniće vaš um mnogo spremnijim za izazove koji ga čekaju kada se vratite kući. Sve preporuke!

Putovala i uživala: Ivana Đorđević

Tehnnička podrška: http://www.vilaborova.com