Tako otprilike je zvučao zapanjen glas mog kolege kada sam mu na pitanje gde ću na odmor rekla da idem u Vrnjačku banju. Još kad je čuo u kom sastavu idem, njegove ionako krupne oči – postadoše još veće!
E, sad što mene baš briga koliko kome egzotično izgleda moje putovanje…ko me pita. Tek citiraćemo slavnu Oliveru Marković koja jednom izjavi da su na more uvek išli ljudi skloni masovnom turizmu, a u banju gospoda. Tragom te izjave, ja sam zapravo ozbiljna gospođa, samo toga još nisam svesna 🙂
Nekako imamo prezriv odnos prema svemu što dolazi odavde, iz matice. Ništa nam nije dovoljno in, nije nam dovoljno fensi. Uostalom, zar banja nije samo za penzose i neku ozbiljniju švaleraciju?
To što moj hotel ima odličan SPA centar, edukovano osoblje, fenomenalan restoran i što sam dočekana i letovala kao prava pravcata zvezda – pada u vodu kad kažem da je bilo u Vrnjačkoj banji, jel? Možda je trebalo da kažem, idem u društvu. I da zamuknem značajno. To bi pustilo mašti na volju, ja bih ispala riba, i “Morava bi nastavila da teče kud je i tekla”. I svi srećni. Nego mene mrzi da se foliram. To je.
Za sve one koji možda ne znaju, Vrnjačka banja je oduvek bila mondensko mesto. I nisam to ja izmislila. Istorija kaže da su se ovdašnje vode koristile još od Kelta i Rimljana, da su letovali i Austrougari, a danas se na Promenadi čuju svi jezici sveta. Obaška što je vazdušna i mineralna banja, ova banja je i oduvek bila taj fenseraj kog smo toliko željni danas. I uvek je bila za pohvaliti se gde ideš.
I tačno, nisu išli svi.
Išli su samo oni koji su znali da je za njihovo mentalno i fizičko zdravlje bitno da budu na jednom ovakvom mestu. I da se zdravlje održava, a ne krpi. A to nikad nisu znali skorojevići, nego kako Olivera reče – gospoda.
E, sad zavisi i od toga sa kim ideš i koliko umeš da uživaš. Meni hedonizam ne predstavlja problem, bilo da pijem kafu u bašti na Promenadi, pored bazena u baldahinima, da se družim s prijateljima ili da se opuštam u wellness-u.
Za one turiste koji vole legende, ima i toga, jer turizam voli lepe priče. Most Ijubavi nudi bajku. Zapišeš na katančiću šta ti srce kaže, zaključaš i ključić baciš u reku. Preko levog ramena najbolje, tako mi rekoše. Sve ovo ako veruješ u ljubav. Drugačije, ni bajke ne rade. Ne pitajte da li sam, jer vam neću reći 🙂
Za slučaj da nemaš ili nećeš da osiguravaš ljubav katancem, uvek možeš da se prepustiš karnevalskom raspoloženju. I da igraš pod maskama.
Uostalom, kažite i sami kako zvuči kada se fenserišete pa kažete – bio sam na Karnevalu! Bitnost vam poraste za 100 posto!
Tekst: Ivana Đorđević
Mesto snimanja: Vrnjačka banja, hotel “Solaris”
Komentari