U moru preterivanja postoje one kojima to stoji i one kojima ne stoji. Jedne se po zadatku puće i nameštaju na fotografijama, jer im to posao, druge pokušavaju ali im to ne ide. Ali sredine nema – jer se puće svi.
Tako da – starlete ili obične devojke, za lajk ili minut pažnje, slika se sve – od dobrih grudi i pozadine, do napućenih usana obavezno sa začuđenim pogledom. I pravo da vam kažem, svaka se ptica svojim perjem kiti. Who cares…Ali ne lezi vraže!
Ove druge, šatro intelektualke preziru ove kojima je lepota posao. Iz jednog jedinog prostog razloga – što su ove što tzv. neintelektualne vrste češće nasmejane i bolje im ide to pućenje i slikanje. Ima i to svoje razloge. Nije ništa slučajno, verujte. Što manje pameti, manje glava boli. Sve ti lepo, ništa ti ne smeta.
Ali postoji jedna zabluda, a ona kaže da – intelektualka ne može da bude dobra riba. Jako, jako duboka zabluda. Jer intektualka uvek može da se napravi guščica, po potrebi, a obrnuto ide malo teže.
Jednom mi jedan drugar reče – kad sam je video kako se smeje, jasno mi je bilo da je retard.
– I pored onakvog du*eta?
– Bili smo tad, i više nikada. Nikad joj nisam rekao zašto.
Ali je rekao meni. Slučajno znam devojku, javna je ličnost, toliko ću vam reći. I jes sirota pomalo skraćena, tako kad se nasmeje, izbije taj manjak inteligencije, iako su grudi i pozadina čista desetka. Usta, jagodice, kosa…ma sve ful.
I ne osuđujem zaista nikoga. Svako puca iz svog oružja, ali mi nisu jasne ove što sebe zovu “nisam ja starleta, znaš” a onda se ubiju slikajući se iz svih mogućih i nemogućih poza, da dokažu da je njihovo pošteno oznojeno telo u teretani, bolje izgleda nego ovo kupljeno kod plastičnih hirurga. Ma idi begaj! I šta je to?
Smejala se koza ovci, što ima rogove! A jedno koza, drugo ovca.
A realno, kome je uopšte bitno – da li je nešto domaće ili strano telo? Da li su nečije grudi/usta/jagodice/štagod prirodni? Pa ne može se samo pamet doraditi, sve ostalo može, pobogu!
I ko koga sme i treba da osuđuje? Pa ko da je lako biti laka žena. Nemojte misliti da je ijedan posao lak. Niti da je svaka opšta anestezija bila slatka kao bombonica. I to treba ceniti. Neko ide na specijalizaciju, neko digne kredit ili pozajmi pare da uradi grudi. U oba slučaja – se radi na sebi. Ako neko tako zarađuje za hleb, najbolje da ga linčujemo jer nije zaboga moralno slikati kupovne grudi! Ili još gore da ljubomorišemo i hejtujemo do mere kada naše namere prestaju da budu ljudske i kada govoreći o drugima progovorimo o sebi. Jer kada kritikujemo druge, mi zapravo govorimo o sebi. Da, da.
Tako da drage moje (ničim izazvano) povređene sujetne intelektualke, ima pamet svoje. Nije za džabe data. Svako hvata na ono čega ima najviše. Verujte!
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Dalibor Milošević, Aleksadra Popović, Jakov Simović #Fabrikafotografa
Komentari