Putovanje za koje sam se bezmalo godinu dana spremala, donelo mi je bezbroj radosti. Nisam verovala da mi je jedna svetska atrakcija ovako blizu, a da pojma nemam da postoji. Na svega nekoliko sati vožnje kroz Hrvatsku i Sloveniju, ulazite u Austriju i vrlo blizu granice nalazi se gradić Klagenfurt, poznat po jezeru Veterze, ali u novije vreme i po parku – Minimundus. Na jednom mestu, u minijaturnim verzijama možete videti sve građevine sveta. Naravno, dodirivanje eksponata ne dolazi u obzir, ali fotografisanje je poželjno jer ono što tamo vidiš ne da se rečima prepričati.
Negde između Svemirske stanice “Mir” i Ajfelove kule, a nedaleko od Krivog tornja u Pizi u svom fotografskom zamahu nisam mogla da se obuzdam i zgazih na nekoliko travčica mimo stazice. Na nemačkom najpre, a potom na engleskom, pa i na ruskom, oglasi se teta sa razglasa, a moja sapunica Goca i ja se samo zgledasmo:
– Jel’ ova to nama nešto?
Otuda disciplina u svemu. Nema ni travku da zgaziš ako misliš da posetiš Minimundus! Na stranu što sam nehotice pokušala da uđem u minijaturno dvorište jednog zamka, ali sam sva sreća na vreme odustala 🙂
Ne treba da vam kažem da sam obišla i Kremlj, Sikstinsku kapelu, Gaudijev grad, Tadž Mahal, Vatikan i brojna druga zdanja, ali da sam jednako ostala oduševljena i što je ovaj park, uslovno rečeno namenjen – odraslima. Jer deca ispod 12 godina ovde ne dolaze. Meni sva sreća nisu tražili pasoš, jer po izgledu deluje da sam porasla, ali zamislih se ja dobro da li sam i zapravo, budući da sam se rastrčala po Minimundusu kao dete u prodavnici igračaka.
Ono što će me trajno ostaviti bez daha, ipak je naša sledeća stanica – jezero Veterze za desetak minuta hoda od Minimundusa. Da ne znate da je jezero, zakleli biste se da je more. Dugačko nekih 17 km, impresivne lepote i okruženo zelenilom. Napolju prijatnih 23 stepena, neki se narod kupa i sunča. Na jednom mestu, prostor za venčanja. Toliko lepo da ti dođe da se venčaš odmah! S kim god. Nedaleko od jezera, po predanju, od steriliteta lečila i izlečila neka austrijska plemkinja. Imajući u vidu da njen zamak i sada izgleda vrlo raskošno, psihički mir s pogledom na jezero bio joj je zagarantovan.
Red i disciplina su sledeće šta me iskreno fascinira na svakom koraku. Predivan park, mirno bistro jezero, kafići pored vode i nekoliko vrsta kafa od kojih bih najradije probala sve. Jer, ko jednom kafu popije u Austriji, taj ima trajno promenjen ukus za ovaj napitak. Tačnije, svakoj kafi posle nađe zamerku. Zanimljivo je da je kafa u Austriju stigla sa najezdom Otomanske imperije, i da je nekoliko džakova ostalo u okolini Beča kada je došlo do povlačenja turske vojske. Bečlije dugo nisu znale kako se priprema, pokušali su da je melju, mese i slično, ali sreća pa im je tajnu pripreme ovog crnog napitka otkrio nepoznati turski trgovac svilom. Sve ostalo je istorija. 
Centar Klagenfurta nalazi se na desetak minuta vožnje od jezera. Jezgro grada naravno ima teatar, crkvu, veliki spomenik posvećen zmaju zaštitniku grada i ono što je meni bilo jako zanimljivo – Mendla. Malog čovečuljka koji je ujedno i maskota grada, budući da legenda kaže da je ovaj mališa došao na bal i molio ljude da ne budu bahati i zli jedni prema drugima. Pošto ga niko nije čuo, toliko se rasplakao, da je od njegovih suza nastalo čitavo jezero. Danas se smatra da Mendl ispunjava želje ukoliko ga protrljaš po glavi i pomisliš ono šta ti srce želi. Uglavnom, mislim da ne treba da vam kažem da sam se vraćala bar jedno tri puta. Jer, sama pomisao da je dovoljno da želiš i da se ispunjava, vraća nadu i onaj dečji osmeh na lice. Priznajem, prošlo mi je kroz glavu i da mu šapnem štošta da DOBRO ZAPAMTI, da osiguram ja svoju želju. Šta znam da me pomeša sa nekom drugom, ovako što je sigurno, sigurno!
Sam centar grada obiluje najpoznatijim svetskim brendovima, ali je sve spakovano u zdanja koja su pod zaštitom države. Tako je i čuveni Arkad na nekoliko nivoa smešten u zgradu za koju spolja nikada ne biste rekli da je tržni centar njena prava namena. Šta god da radite i gde god da kupjete imajte u vidu da se radnje u 18h – zatvaraju. Ni sekunda više ni sekunda, manje. Opet ona disciplina o kojoj sam vam pričala. Poslastičarnice i restorani rade, ali za sve ostale objekte, poštuje se radno vreme i uglavnom se radi u jednoj osmočasovnoj smeni.
Napuštamo Klagenfurt sa osmehom na licu, bogatije za još jedno divno putovanje i neverovatno iskustvo. Naposletku, kada birate gde ćete da putujete, jako je važno i s kim ćete otići. Ali i ko vas čeka kući. Trenutak u kom ste ima smisla samo imate da ga podelite sa nekim ko je kraj vas. Bilo da je prisutan ili u mislima.
Putovala i uživala: Ivana Đorđević
Tehnička podrška: Travellino
