Gde god da pođeš stići ćeš baš tamo gde treba da budeš. Zvuči konfuzno kad se kaže ovako na prepad, ali niko nije rekao da vam je u životu sve jasno odmah.
Manastir Časnog Krsta: Mesto nestvarne prirode i arhitekture, religije i istorije
Do pre pola godine nisam imala pojma da postoji ostrvo Samos. Sticajem okolnosti izabrah da ovde provedem odmor. Preporuka ljudi koji znaju šta mi treba i šta očekujem od letovanja i ćiribu-ćiriba! Evo me. Na sat i petnaest od Beograda na plaži u glavnom gradu Vati. Soba sa pogledom na more, bistro more, prijatan vetar.
Da ponovim niko mi ne veruje da je ovo maleno grčko ostrvo i da je Samos vrlo turistički relevantan. Svi vide samo tirkizno more i u čudu me pitaju gde sam ovo otišla i jel realno da je ovako lepo.
Grčko ostrvo Samos nalazi se u Egejskom moru
Ovde zapravo počinje priča o očekivanjima. Kad u glavi samo imaš sliku, ta slika te prati sve vreme dok se ne ostvari u realnom vremenu. Kad u glavi imaš očekivanja, to se rasprši kao mehur od sapunice.
Hoću da kažem da ako krenete na put sa premisom da će vam biti sjajno zaista ce tako i biti.
Jedna od mnogobrojnih plaža na Samosu
Kako mi djavo ne da mira, i kako hoce da obiđem Samos, put me nanosi u Manastir Časnog Krsta. Odmah da se razumemo, kakav god da ste ili niste vernik molitvena mesta bilo koje religije su mesta jake vibracije i zato je korisno posetiti ih. Drugim rečima, da li verujete ili ne verujete manje je bitno jer je sam boravak u sakralnim objektima lekovit za spokoj, mir i ličnu ravnotežu. To znaju svi, samo niko neće da kaže. I važi za sve religije.
Izlaz uvek postoji samo ako želiš da ga vidiš
Manastirsko zdanje je vrlo interesantno. Imate utisak da ste u kakvoj scenografiji italijanskog filma i da će Sofija Loren sa suknjom na tufne da prodje odnekud i da zaparla italijanski. Bez obzira što sam u Grčkoj, na ulicama Samosa ja sve vreme imam utisak da sam negde u Trstu. Luka, arhitektura, nešto me asocira na ovaj grad.
Detalj iz porte manastira Časnog Krsta
Manastirsko zdanje na uzvišenju, među mandarinama i opasano zidinama nekada je imalo 200 monaha. Danas samo četvoricu na službi.
Idemo dalje ka mestu Kutsi gde degustiramo dzem od pomorandze, med, rakiju i maslinovo ulje. Usput čujem da je drugi obližnji manastir nemoguće obići jer je starešina manastira zabranio grupne posete. Ubrzo stiže objašnjenje. Lepa Poljakinja zavela je mladog monaha i on je otìsao za ovozemaljskim zadovoljstvima. Siroti monah zamonašio se sa 14 godina, ali njegova vera očito nije bila jača od lepe Poljakinje.
Vidikovac u mestašcetu Koumaradei
Uglavnom, Samos je ostrvo kontrasta. Kumaradei je mesto gde kupujemo čuvenu Pitagorinu šolju. Osim teoreme i numerologije, Pitagora je Grcima ali i celom svetu ostavio priču o umerenosti. Kao tradicionalni ljubitelji vina, Grci su umeli da preteraju te im je Pitagorina šolja dala upravo lekciju o tome da ako prepunite šolju vinom, iscuriće vam sve što ste sipali.
Na redu je porodična vinarija. S vremenom, iako je konjak visoko na prvom mestu mojih omiljenih pića, počinjem da volim i vina. Ako mi se potrefi trenutak, vino ume da bude ozbiljno dobra priča.
Porodična vinarija na Samosu – mesto za degustaciju čuvenog belog muskata
Ulazim na prostor vinarije, ide prvo vinograd, pa mala crkvica i naposletku, soba za degustaciju. Sa velikim šeširom i okruglim naočarima ličim sebi na Milenu Dravić iz onog filma i počinjem da se smejem. Zabava u najavi!
Pred nas iznose sir, masline, hleb i lubenicu. Jer se svako vino slaže sa ponekom hranom. Dezertna vina uz slatkiše, suvo belo uz slaniše. Osnova im je sorta beli muskat sa Samosa koji samo ovde ima poseban šmek. Interesantno je kako do treće čaše cela grupa srpskih turista biva sve veselija.
Kad vas život odvede na različite strane sveta, najbitnije je da su tada oko vas oni koji najviše volite
Moja ćerka se krišom kikoće jer me ne zna ovako veselu, a ako ćemo iskreno – i ja sam sama sebi zanimljiva! Nek ide život!
Naposletku obilazak ostrca završavam u gradiću Kokari u taverni na samoj obali. U grupi se raščulo da je sa njima i TV voditeljka, pa me naši turisti svako malo zagledaju i šapatom se sporazumevaju kad prođem. Videli da jutjubujem i lajvujem i odmah sam bila sumnjiva. Voditeljka – a bez šminke. To je sumnjivo, nema dalje.
Taverna La Casa u mestu Kokari na samoj obali mora
Veče se završava sa ohladjenim belim vinom u orošenim čašama koje nam na terasu donosi simpatični plavooki Grk…Pogled puca na obalu dok se sunce razliva po nebu.
…Ko što rekoh. Uvek ste baš tamo gde u tom trenutku treba da budete.
Putovala i uživala: Ivana Đorđević
Tehnička podrška: www.bigblue.rs
Komentari