Koja je vaša ciljna grupa?
Kada pišete, objavljujete i bilo šta što radite javno, kome se obraćate?
Društvene mreže su danas ozbiljan medij i vrlo je važno koristiti ih u prave svrhe. Ali ujedno biti svestan gde si kada su tvoje realne pozicije u pitanju, a ne ono što bi hteo da budeš. Ako želiš više nego što si u stanju da izguraš, rizikuješ da ispadneš neuk i smešan. Biti u javnosti ume da bude lepo, ali traži ozbiljne radnike i izdržljive ljude.
Moja majka ima običaj da komentariše recimo i to je najupadljivije i najluđe javno mnjenje u mom okruženju koje mogu da čujem u nebrušenom izdanju.
Bio ti dekolte veliki prošli put na emisiji ili baš ti bila bezveze ona suknja.
Ali ume i da pohvali. Obično zbunjenim tonom, ali valjda što roditelji prirodno nemaju fascinaciju svojom decom, pa te pohvalne reči uvek deluju malčice trapavo.
Bile ti noge super, a haljina onako neobična.
Uglavnom se jako strecne kad vidi kako ponosno nosim svoje telo.
Poenta je u osvajanju publike koja nije ni slutila koliko možete da im se dopadnete
Naučila sam je sva sreća, na vreme da ja ne radim na TV da bih se svidela njoj, tetka Miri ili ujna Zorici. Nego onima koji ne moraju da me vole po sili familijarnih odnosa, ali im se ipak dopadam. I da se razumemo, to nema veze sa dekolteom.
Imam zaista mnoštvo poznanika, prijatelja i drugara iz svih društvenih sfera. I ponosna sam na tu činjenicu, jer se ni u poslu ni u životu nisam orjentisala jednosmerno.
Nikad neću zaboraviti putovanje na Kopaonik na konferenciju o Internet ekonomiji sa mojim kolegom Milošem i još dve drugarice. Okupilo se ljudi iz čitavog regiona, idemo zajedno na panele i tamo neki treći dan, kaže Miloš:
– Tebe bre, nema ko ovde ne zna! Ja uopšte nisam svestan zapravo koga poznajem.
Danas se ove epizode sećamo sa grohotnim smehom.
U ove dve rečenice stala je zapravo čitava moja priča kada govorimo o poslu. Posao na televiziji je da te ljudi koji te ne poznaju prihvate kao nekog svog ko im ulazi u domove i čije im prisustvo prija. Orjentisati se samo na jednu ciljnu grupu ako mene pitate, vrlo je usko shvatanje posla, jer publika koja voli emisiju zavoleće i vas vremenom. Poenta je u osvajanju publike koja nije ni slutila koliko možete da im se dopadnete. Zato je u poslu potrebno biti spreman na stalne promene.
Ali bez podilaženja. Publika jako brzo vidi sa kim ima posla. Foliranje ne pomaže, čak i ako ste možda čitavog života sanjali da budete na malom ekranu TV prijemnika. Publika jasno vidi i nagrađuje kada niste lažnjak.
Druga stvar. Ono oko dekoltea, šliceva i tesnih haljina. Raditi ovaj posao ili bilo koji javni posao, a ne biti nimalo provokativan je džabe krečenje. Atraktivnost ruku pod ruku sa spoznajom sebe, je nešto bez čega se u javnom poslu – ne biva i ne može. Jer osim što se sluša, televizija se i gleda. I tu je nekako ta slika vrlo važna. Jer svi reagujemo na prvu loptu. Ako nam se neko dopadne, mi ćemo mu se posvetiti. Čak i ako se jako ložimo na intelektualne tipove, prvo ćemo, svesno ili nesvesno primetiti kako neko izgleda.
Uspeh leži u tome da nezaboravite odakle ste krenuli i ko ste bili kada ste zaradili svoj prvi veliki novac
Tek onda dolazi na scenu da li umete da pričate i kako to što pričate zvuči. Jer ako su zaključci su plod onoga što ste videli, ponašanje je plod onoga kako ste vaspitavani. Svaku pukotinu u nečijoj ličnosti, raspoloženju ili pravoj prirodi, TV ekran još više istakne. Po sistemu lupe. Samo se jasnije vidi ste ono što ste. Nema tu greške.
Zato i ne sme da bude greške u vašem ponašanju kada se govori o javnom životu. Bagovi se obično dešavaju kada vas slava ili to što vas prepoznaju na ulici klepi u glavu tolikom silinom da vam zvezdice oko glave igraju. Kada pomešate lončiće, pa pomislite da je vaš javni život jedini život.
I treća možda i najbitnija stvar jeste da nikada ali nikada ne zaboravite ko ste bili kada ste se u javni život upustili. Uspeh leži u tome da nezaboravite odakle ste krenuli i ko ste bili kada ste zaradili svoj prvi veliki novac.
Ono što je propratna pojava na putu uspeha jesu možda neki ljudi koje niste planirali da sretnete. Vrlo važna stavka je postaviti granicu. Jer kao što su vam ciljna grupa svi koji prate vaš rad, tako isto nisu svi pozvani da vam priđu preblizu. Blizu se puštaju samo oni koji uživaju vaše poverenje i koji vam ne zavide. A takvih sa količinom uspeha ima sve manje.
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Milan Kostić
Komentari