Pre nego što bilo šta postujete po mrežama, razmislite dvaput kako to odjekuje u glavama onih koji vas čitaju.
Ne ispadne uvek ono što ste hteli da kažete. Nekada ste rekli mnogo više.
Nekad ste recimo otkrili koliko ste glupi.
Nekada ste otkrili koliko ste ranjivi.
Nekada ste ljude nehotice nasmejali.
To što je vas neko povredio, uvredio, iznervirao ili vam nešto ružno rekao, te dirnuo u slabu tačku, nije prosto stvar velike većine vaših prijatelja. Jer FB prijateljstvo nije ono pravo prijateljstvo kada sa nekim pijete kafu.
To što četujete, ne znači da se poznajete. I čet ne menja pogled u oči, aman! Ako vam se pije ta kafa, pa stisnite petlju i okrenite telefon. Dogovorite i vidite se. I stvar rešena.
Prva koristim sve društvene mreže i milion puta sam se ujela za jezik, verujte. Koliko puta sam samo želela da nekome tako slatko …kažem šta imam. Pa izdrži čovek i u tišini. Jeste teško, ali izdrži živa duša.
Nekako stičem utisak da su nam FB i Instagram, s izuzetkom Tviter (tamo je ionako anarhija) postali kolektivna duševna bolnica. Gde svako može da uđe, napiše šta hoće, pljune koga hoće, kaže šta ga boli i izađe. I verujte mi, nije više ni važno da li vam neko gleda profil, da li nekoga uopšte briga šta postujete i šta tamo radite, veća je trauma videti svu tu usamljenost koja rida iz očaja i piše kojekakve gluposti, a poenta je “Sam sam i dosadno mi je, čujte me!”
Moja preporuka za sve kojima je dosadno je – da se okanu društvenih mreža. Jer ako jednostavno jedan lek ne pomaže, možda da promenite i lek i lekara. Neće vam biti bolje ako grdite sve koji su sa vama u čekaonici.
I možda da počnete da heklate, pletete, vozite bicikl, kopate ili skupljate seno, šta znam. Em je dobro za mozak, em vam manje gluposti pada na pamet dok nešto realno i zapravo radite. A tek kako na slikama ispada, ne biste verovali!
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Milan Kostić
Komentari