Grčka i ja imamo neki neobičan odnos. Nisam nikada bila preveliki fan letovanja u ovom delu sveta. Jer mi je bilo predaleko, pa mi nije odgovarala usluga, pa sam stalno iznalazila milion i jedan razlog zašto ići negde drugde. Pravi odgovor je što sam zapravo uvek znala da mi je tu na dohvat ruke i da se uvek možemo upoznati.
Prethodna dva puta koliko sam bila na ovom tlu, nije bilo prilike da se upoznamo na ovaj način. Sada za kratko vreme, obišla sam Halkidiki, Sitoniju, Kasandru i ostrvo Tasos. Za mene kao nekoga ko je na bukvaru Grčke i više nego dovoljno da stvorim sliku gde sam zapravo došla.
Najpre sam se srela sa mestima Litohoro i Leptokarija. Uvertira za sve ono što će me sačekati kasnije. Table za gradove napisane nečim što liči na alfabet, na mešavinu ćirilice i latinice. Ali mudro ćutim kao i svaki početnik i upijam sve što vidim.
Dva mala gradića dočekala su me ravnodušno, ujutru sam se spremila sabajle ne bi li smo se i kroz oko kamere zabeležili izlazak sunca, međutim – kiša. Rekoše mi u maju, može da se dogodi, ne traje dugo i sasvim je ok da padne i poneka kap. Ok, ako je tako. Obilazimo hotel “Dion Palas” i “Olimpian Bay” koji su prilagodjeni porodičnom odmoru, sa puno zelenila i plažom na koju izlaze. U međuvremenu kiša staje, more menja boju, slojevito oblačenje prelazi u letnje i shvatam da – je vredelo doći. Koliko samo par zraka sunca čoveku promeni raspoloženje.
Iznenađena koliko turista realno ima i na samom početku sezone bacam se u istraživanje hotela koji obilazimo opčinjena kamenom, cvećem i bojama koje mi otvaraju vrata jednog sasvim novog sveta. Za mene potpuno nepoznatog. Počinjem da shvatam ljude koji tradicionalno letuju na Egejskom moru.
Krećemo lagano ka Halkidikiju i Kasandri, nižu se hoteli, kategorije, zvezdice i onda se srećemo oči u oči – Sani Resort i ja. Nešto potpuno neočekivano kada pričamo o luksuzu, gde jedna noć košta podosta za obične smrtnike, ali turista ima, jer uvek će biti ljudi koji za svoj konfor neće žaliti. Mi poneki, što nas posao dovodi na eskluzivne lokacije uz piće dobrodošlice uživaćemo u luksuzu jednog od najvećih kompleksa na Kasandri.
Specifično za Sani Resort na Kasandri je što je ovde zaista jako teško naći bilo kakvu zamerku. Jer neko ko ovde ne ume da vidi lepotu, ili to nije u stanju, ili je jednostavno antiprotivan. Automobili se parkiraju na ulasku i do daljnjeg se koristi hotelski bagi prevoz (prima do 6 osoba) koji ima vozača na usluzi.
Sledeća stanica je Hanioti. Omiljeno letovalište naših ljudi jer pruža ugođaj ušuškanog malog mesta sa brojnim kafićima, tavernama na samoj plaži, koji ne zahteva prevelik glamur i čovek se brzo odomaći.
Poznavaoci ovog dela sveta, kažu da na ovoj plaži u jeku sezone ne može igla da se baci, budući da ljudi uživaju od jutra do poslednjih zraka sunca. Jer ne žure na ručak, večeru, smeštaj je uglavnom apartmanski što im pruža osećaj da su kod kuće. Šopingovati se može usput, uveče, preko dana, i to bukvalno sve – od kože, kupaćih kostima, cipela, sandala, tašni…do magneta i šešira. Bez obzira što ste u malom grčkom mestu uvek se nešto može kupiti. I najinteresantnije, sve je vrlo kvalitetno i povoljno.
Glavni utisak je da se u Grčkoj na plažama menja količina i izgled peska ali da jedno ostaje isto – bistrina mora i nepregledno zelenilo. U neko doba, stižemo u Skioni gde nas dočekuju hoteli koji ležaljke postavljaju u hladu maslina. Novi grad, nova priča i reklo bi se nova klimatska zona. Sunce ne prestaje, a piće dobrodošlice je – sangrija! Uživanje može da počne…Kao sumanuta kako uhvatim wifi, šaljem ljudima da vide gde sam ne bi li i njima sebi dokazala da sam otkrila – novi svet.
Putovala i uživala: Ivana Đorđević
Tehnička podrška: “Big blue”
Komentari