Jednostavno se ne uklapam ja u ovaj svet hejtera. Prvo, nevidjeno me baš briga da li je neko nešto zaradio, odradio, isposlovao ili završio ovako ili onako, jer ta je priča stara i prevaziđena. Ako ne umeš da menjaš svet, šta te briga šta neko drugi radi. I zašto mu se zavlačiš u džep i špijuniraš stil života?
Imam sreće pa se družim sa izuzetno uspešnim ljudima i to mi daje za puno pravo da shvatim ove neuspešne. Neuspešni za početak – gube vreme na gluposti. Bespotrebno i u vetar bacaju svoj najveći resurs.
Uspešni se za početak – udružuju. Da ne kažem da se slični sličnim raduju, ali skoro pa tako.
Hejterska kultura mene lično recimo, jako zamara. Jer što bi mene zanimalo što je neko nešto sredio, završio, dobio a ne pripada mu, kitio se tuđim perjem i slične stvari. Svako neka radi šta najbolje ume i nek ne zamara ostatak čovečanstva. Jednostavna formula za uspeh u životu.
Ljudi su skloni, zavisno od toga u kakvim su uslovima rasli da prevaziđu skromno detinjstvo ili da ga žive do kraja života. Znate ono danas je bogat i ima milione a onda svaki čas priča kako nije imao za hleb. Ok, jednom dvaput, ali sve preko toga zamara i govori samo jedno – da taj neko nije prevazišao svoje siromaštvo. Ni sada kada ima milione.
Drugo, ako neko danas ima jedan udoban život, objasnite mi iz kojih razloga bi morao da se pravda bilo kome. A pogotovo što je nešto u životu – dobio gratis. Jesmo li se mi to mentalno vratili u kameno doba, a meni niko nije javio? I sad umesto da želimo da komšiji crkne krava, mi tu kravu pratimo po društvenim mrežama? Ne razumem.
Slična stvar je i sa ovim danas jako popularnim ponašanjima tipa – mrzim što mrzim. Hejterska kultura. Mesto gde svako može da pljune svakoga, jer je za početak možda samo ljubomoran. Svaki dan redovno naletim na barem dva teksta gde se neko žali na nečiji uspeh. Ali doslovce tako. Te taj nije zaslužio, te se to tako ne radi, te svakako da bi neko drugi bolje i znate šta svaki put pomislim – odrasli ljudi a još mere čiji je INFLUENS veći. Jel čujete kako ovo zvuči?
Život nekome stvarno jeste majka, a nekome maćeha, ne sporim, ali dajte da se organizujemo i da svako gleda malo samo svoja posla? Da probamo? Verujte nije teško. Uz malo sreće možda kad prestanete da gledate u tuđ uspeh shvatite da bi bilo vreme da u svom životu nešto uradite.
Moj slučaj kaže da meni ljudi sem u izgled, privatan život i uspeh, jako zagledaju u putovanja. Ko meni plaća ta moja putešestvija i sve talase u kojima se brčkam?
Jer ne delujem kao šuplja priča. Teško mi se da pripisati da sam žena koju neko gura, protežira ili promoviše. Šta više, mene zovu kad treba da se promoviše nešto, jer je javna tajna da mogu da ispromovišem sve u šta verujem. I vrlo važna stavka – ja ne radim za klikere i tapšanje po ramenu. Meni plaćaju ono što bih ionako radila verovatno i da mi ne plaćaju.
Drugo, kada dosta putujete deluje kao da se beskrajno zabavljate. I to je mogu vam reći – potpuno na mestu. Ja se u svom životu zaista jako dobro zabavljam. I kad radim i kad odmaram. I nemam potrebu da se pravdam nikome. Ni najbližima ni ovima koje uopšte ne poznajem. Iako sam bila u iskušenju da napišem “Izvinite što uživam”.
I onda dolazimo do onog čuvenog – dobro, a kako ti sve postižeš? Postižem tako jer želim. I jer volim. I brate, jer imam energije. Za svoj stil života sam se izborila svojim radom. Ko god hoće, misli da može i da će mu nešto pasti s neba, neka proba. Ja zaista nemam ništa protiv.
I ono najvažnije – ja nisam fejk i imam strasti. U svemu što radim. A život to nagrađuje kroz zadovoljstvo.
Tako da idući put kada vidite da se neko bavi tuđim dvorištem, uticajem i životom, samo mu se nasmešite i budite ubeđeni da ste bolje prošli od njega. Biti hejter je tako tužna stvar.
Tekst: Ivana Đorđević
Komentari