Pre neko veče u galeriji Progres, održana je najljubavnija izložba fotografija. Ikada.
Volim raskršća, a ova galerija je upravo na jednom takvom mestu. Energija grada plus ljubav kojom je obojena čitava izložba. Ko bi rek’o čuda da se dese, ali mene umetnost definitivno jako inspiriše.
Poljupci na fotografijama, strast, umetnost svoje vrste. Priče koje su tek počinjale i priče koje su pričane poljupcima. A kako imuna na ljubav nikad nisam bila…moja priča o ljubavi stala bi u nekoliko tomova, ali o tome neki drugi put. Sada pričamo o tome zašto ljubav ne trpi – ispitivanje.
Prvo i pre svega – ljubav nije bolest da bismo je testirali kroz mikroskop. Ona se odmah vidi golim okom. Da li je tu ili je nema ni u tragovima.
Između dva gutljaja vina čujem da delujem hladno, arogantno i vrlo nadobudno, ali da dobro izgledam. Zapravo sve počinje od toga kako nekome izgledate. A emitujete – pa uvek ono što je u vama tom trenutku.
Tačno je, nisam emitovala ništa, jer nisam ništa ni imala na programu. Ovo što vidiš je čist EPP. Programa trenutno nema. Režija na odmoru, realizator na kafi.
Slažem kockice, pa uvek neka nedostaje.
– Ma mene nećeš prevariti.
– I ne trudim se, ako mi veruješ. To ti je – što ti je. Takva tura.
Smejemo se i naravno, za mene je prosto neverovatno što delujem hladno. U momentu, shvatam da ako se nasmejem sve pada u vodu. I da ću morati da objašnjavam. A ja ne volim da objašnjavam niti da dajem objašnjenje zašto ne objašnjavam.
Jedna vrlo važna tehnika koja jako pomaže u ovim situacijama je – pokeraška faca. Zaleđena. Ona koja vas ne otkriva i ništa ne govori. Znam par profesionalnih foliranata, samo se setim kako oni funkcionišu, kada žele nešto da prećute. I…bingo! Hehe, pa meni ide fantastično ovo foliranje! Kod foliranja je jako važno da niko ne vidi kako vam je, nego da delujete onako kako želite da vas vide. Čist PR, da ne kažem marketing.
Zanimljivo što ja nemam živaca da se pravdam i objašnjavam šta mi je. Nije mi dan. Možda mi nije ni godina, otkud znam. A ako nastaviš da pitaš, neće ni tebi biti ni dan ni godina 🙂
No da se vratimo na ljubav. U ljubavi postoji jedna zakonitost. Najpre zagreva muškarce. A onda ih planovi koje žena napravi u njihovo ime – ohlade… Neverovatno ali je tako. I nekim čudom kad se žena ohladi do mere da je sahranila sve posmrtne ostatke bivše ljubavi, TAJ muškarac vaskrsne. Odnekud. Tek da nešto kaže, da poentira, da dobije još jedan koš razlike. Ma, da ne bude da je ona stavila tačku, nego da je on dodao još dve.
Deluje da se dvoje zajedno u istoj pameti ne mogu naći.
I nisu najtužnije one ljubavi u kojima se dvoje ne vole, nego one u kojima se ne vide. Ako nosite povez preko očiju, ne vredi što pred vama stoji nešto što bi vam oči isteralo.
Samo da možete da vidite.
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Goran Zlatković, Fabrika fotografa
