Ko ne putuje, taj ne živi.
Možemo da pričamo šta hoćemo, ali izmestiti se iz trenutne realnosti nekada ume da učini da vam mozak profunkcioniše, telo odmori, a postoje šanse da i na život počnete da gledate drugačije.
U poslednje dve godine potrefilo se da idem na grčka ostrva. Prošle godine sam videla Krit, a ove godine sam se odlučila za Samos. Htela ja to da izgovorim ili ne, tek ovo su ostrva bogova. I to ne onih običnih, nego vrhovnih. Molim lepo! Kad se već pravimo važni da naglasimo da je na Kritu rođen Zevs, dok je na Samosu rođena Hera, njegova žena.
Šta god da u simbolici života to značilo, činjenica da si u prilici da letuješ na jednom takvom mestu daje onu dozu ekskluziviteta. Znate ono zbog čega se svi slikamo i kačimo po društvenim mrežama. E, baš to. Moja radost u svemu ovome je što mi pričanje priča baš ide od ruke, tako da već po sletanju na Samos i smeštanju u hotel sve ovo deluje – kao jedna jako lepa priča!
Herin hram smešten je na močvarnom zemljištu, jer se smatralo da se ona rodila ispod vrbe, drveta koje inače uspeva na močvarnom tlu
Interesantno je i to što sam putujući po Samosu, otkrila još neke detalje o grčkoj mitologiji. Za moj pojam isprva vrlo nelogične, ali imajući u vidu da je mitologija objašnjavala kako je znala i umela sve prirodne pojave, medju kojima je jelte i – ljubav. Zevs je bio glavni baja i mogao je da radi šta mu je volja, a Heru je uhvatio na priču, kako to obično biva. Pa dobro, skoro i na sažaljenje. Pretvorio se u pokislu pticu kukavicu i kada mu je ona prišla po legendi, on je zaskočio. Dalju priču znate. Bračni život ide nekih 5-6 vekova glatko, a onda ulaze u mračne dubine iskušenja. Zevs je vara, a ona progoni sve njegove ljubavnice i svu njegovu vanbračnu decu. Na momente taj progon dobija i Hičkokove momente.
Ali nije to ono što je meni ovde zanimljivo. Mene jako čačka momenat da žena koja je zaštitnica braka, plodnosti i žena ona koja ide okolo i satire sve žensko što je ikada pogledalo njenog muškarca. I još veća nelogičnost, Hera je svoj život posvetila tome – šta će njen nevaljali i neverni muž da radi. Kapiram da je htela da održi svoj brak, sve je to u redu, ali baš toliko. Onda se setih da je pred njom bila čitava – večnost. Imala je svo vreme ovoga sveta, praktično. Taj božanski život valjalo je upotpuniti nekakvim događajima, pa kako nisu imali TV…nešto se moralo dešavati.
Herin hram na Samosu pripada redu najlepših i najvećih hramova koji su ovoj boginji ikada igde sagrađeni
Herin hram danas za običnog posetioca danas predstavlja nepreglednu poljanu i poprilično zapuštene ostatke nekadašnjeg velelepnog zdanja. Činjenica da se nalazite na nekadašnjem molitvenom mestu stotina ljudi koji su dolazili i bogovima se obraćali, daje svemu posebnu čar. Kamenje prestaje da bude kamenje, a istorija kreće da pleše pred vašim očima.
Vrlo važno je u ovakvim obilascima biti adekvatno obučen i pripremljen, jer istorija prestaje da bude zanimljiva ako vas sandale žuljaju ili uz sebe nemate flašicu sa vodom. Dakle i za istoriju kao i za sve ostale životne prigode važi isto – da vam bude udobno i da ne izgubite suštinu!
Suština svakog putovanje je u tome – s kim putuješ
Uglavnom, Samos na momente jako podseća na Italiju. Ne znam zašto kako i zbog čega, tek uske ulice, blizina mora i luke utiču vrlo neobično na talas raspoloženja. Postaje nebitno i koji je dan i koja je godina, jer vreme na ostrvu teče vrlo sporo. Čak mislim da na moru skoro da i nikad nisam gladna. Ne računam kafu i sladolede koje pojedem, to mu dođe kao užina.
Herino ostrvo na mene utiče vrlo neobično. Malo manje ozbiljno razmišljam o životu, a sve mi je jasno. Manje razbijam glavu i prelepo spavam. Sve brige ko rukom odnete. Kako, zašto, pojma nemam, ali ovo ostrvo radi. Na mene barem deluje jako pozitivno. Zvanično shvatam da ja u tom trenutku na ostrvu zapravo dišem punim plućima.
Samos na mene utiče filozofski – oko onoga što ne mogu da rešim, više se ne nerviram. Samo isfilozofiram i svima lepo
Kako je Grčka jelte puna istorije i značajnih imena, na Samosu se rodio i čuveni matematičar, numerolog i filozof Pitagora. Priča o Pitagorinoj šolji, zapravo je priča o umerenosti u svemu. Ima logike. Čovek u jednom trenutku u životu bude zapljusnut ponudama, šansama i mogućnostima. I samo ga zdrava pamet i osećaj za meru odvoje od svih pošasti koje mu se u celofanu lepo zapakovane nude. Realno, poslednjih meseci dosta razmišljam o tome šta uspeh donosi, a šta odnosi ljudima. I zaključak je da uspeh oslobađa osećaja mizerije, sitnih strasti i pomaže vam da bacite fokus na bitne stvari. S druge strane, pokazuje i od čega ste sazdani. Pa će tako neko misliti da treba da se razmahuje svojim dostignućima i da demonstrira svoju platežnu moć. Neko će o svom uspehu ćutati, ali će svi kada se pojavi znati koga imaju pred sobom.
Tako da Pitagorina šolja zapravo može da bude i priča o životnoj (ne)umerenosti i posledicama iste. Grčka civilizacija je u amanet čitavoj svetskoj civilizaciji ostavila brojne zakone, teoreme, ali i lekcije kroz filozofiju i druge nauke. Sve u svemu, zabavlja me ova moja ostrvska avantura, jer malo pijem vino, malo učim tu umerenost u svemu, malo spavam i mnogo slušam talase. I čitam grčke mitove i legende i kapiram da su ljudi svakog doba morali sebi da objasne kako su znali i umeli, sve što ono što im nije bilo jasno. Da bi preživeli. Kao i mi danas vekovima posle. Ispostavi se da vam za preživljavanje bilo čega što vas snalazi treba samo zdrav razum. I emotivna distanca. A na Samosu ste toliko daleko od svega što bi moglo da smeta ili nervira da vam jedino preostaje – da se opustite i prepustite.
Htela ne htela, počinjem da razmišljam što bi moja ćerka rekla – o životu. Znate ono kad vam priđe dete od deset godina i kaže “Sad me svi ostavite da malo razmišljam o životu”. Taj neki rad.
Tako na mene utiče Samos. Valjda kad se čovek naodmara i opusti, počne realnije da sagledava sve šta je oko njega. I lakše razdvoji bitno od nebitnog.
Putovala i uživala: Ivana Đorđević
Tehnička podrška: www.bigblue.rs
Komentari