A šta će ljudi da kažu? Svaki put kad imaš merak na neke stvari, neki te razum uključen na maksimum omete da ih realizuješ. Ljudi će pričati pa će pričati, bez obzira da li si sve uradio ispravno ili ne. Od Nušićevog komada “Svet” pa do dana današnjih svetu se ne može ugoditi. A i ne treba. Ni baviti se tuđim mišljenjima, ni truditi se oko nekoga ko svoju viziju već unapred ima. Svako neka gaji svoje predrasude i svima lepo.
Kad smo kod toga šta treba i šta ne bi trebalo. Skoro me jedna divna ljubavna priča dirnula u srž, jer mi devojka bez problema reče “kako bi se da je nešto bilo, ona sigurno zaljubila i patila, jer njima dvoma definitivno nije suđeno”. Nije suđeno, jer je u tom trenutku on debelo zauzet, a ona takoreći – još slobodna.
A ljubav je u vazduhu, možeš rukom da opipaš hemiju. I neki ljudi ti se samo ušunjaju u život. Ne pitaju jel slobodno. Ma uđu i bez kucanja! I ostanu zauvek.
Drugo, uvek se kaješ što nešto nisi uradio. Nikad što jesi. I uvek se kaješ što nisi još. To što već jesi. I po cenu da zvučim ko filozof, realno kad čovek sagleda, ako je grešio, uvek mu je žao što u tome nije duže uživao. Bez obzira o čemu se radi.
Vaše odluke su samo vaša stvar, čak i kad grešite, to je nešto samo vaše
Kao i kad ljudi sebi daju za pravo da procenjuju vaš uspeh, tako i kada donosite odluke bilo koje vrste, uvek se nađe neka brižna duša da pita – pa jel to u redu, možda nije pametno u ovom trenutku i slične stvari. Da je istorija čekala da je pamet savlada, mnoge stranice ne bi bile nikad ispisane. Nekad se iz impulsa, neznanja i potpuno neobičnih pobuda, rađaju jako velike stvari. Vaše odluke su samo vaša stvar. Čak i kad grešite, to je nešto samo vaše. Dok ne padnete, ne ogulite kolena i ne nažuljate laktove nećete znati da li je vredelo.
Nekad jeste, nekad nije. Ali ne možete na temelju tuđih iskustava da gradite svoja. Sve mora da se proživi. Na svojoj koži. DA biste znali za idući put – da li nešto želite ili ne.
I neki ljudi ti se samo ušunjaju u život, ne pitaju jel slobodno
Biti hrabar da želiš je jedno, a biti lud da ostvariš je drugo. U oba slučaja se traži odlučnost. Bilo da vam je ljubav daleka, zabranjena ili nedostupna. Bilo da je neki posao van vaše zemlje, ili van okvira onoga što biste vi lično uradili. Osećaj moći je nešto što treba da vas prati kada neku odluku donosite. Ako se ne osećate moćno dok to radite, možete unapred da potpišete – da od toga nema ništa.
Evo malog testa. Da li se u nečijem prisustvu osećate moćno ili slomljeno? Da li se dok radite svoj posao osećate bitno i značajno? Da li se dok donosite neke odluke – osećate rasterećeno ili potišteno?
Sve ono što ste odgovorili sa pozitivnim odgovorom – verujte vama lično donosi dobrobit. Neke odluke nekada nisu prijatne, neke moraju biti donete naprečac, ali ono što usledi kada uslovno rečeno “presečete” mnogo govori da li su vaše odluke na mestu.
Mene nije strah da budem ono što jesam
I hrabrost nije vezana samo za određene ljude. Svi se rađamo hrabri, samo što kasnije biramo da li ćemo se uhvatiti u koštac sa životom po istom sistemu ili ćemo odabrati liniju manjeg otpora. Nekad ono što je lakše nije i bolje za nas.
Mislite o tome – kada birate partnera, kada birate posao, kada birate s kim provodite vreme.
A kakve veze imaju slike mora sa svim ovim što sam pisala?
Imaju veze sa hrabrošću. I sa pravim trenutkom. Mene nije strah da budem ono što jesam.
Niti mnogo brinem kako će moja hrabrost odbljesnuti u očima onih koji me gledaju. Jer znam da je ova serija fotografija nešto što je trebalo napraviti baš ovde.
Jel’ vidite? Radi.
Pisala i putovala: Ivana Đorđević
Kreativni tim ovoga puta: fotograf Danilo Mašojević i direktor fotografije Ivan Vuković
Tehnička podrška: Hotel “Amara Dolče Vita” i turistička agencija “Big Blue”
Komentari