Mnogo toga u mom životu da se predvideti, jer mnogo toga sama brižljivo planiram. Ipak one neke neplanirane stvari nekada su izazov, nekada su – zaista prijatno iznenađenje. Da ne bude zabune, ne pričam o muškarcima. 🙂
Vrnjačka banja i ja, jul mesec, Solaris Resort https://www.instagram.com/solarisresort/?hl=sr, Vrnjački karneval, moji roditelji, moje dete, moji prijatelji i mnoštvo drugih ljudi na ulicama Promenade i jedno posebno veče. Dodela Kraljevskog Oskara popularnosti u okviru Vrnjačkog festivala, gde mi je poziv upućen još pre nekoliko meseci.Sa napomenom – da obavezno dođem.
Okupili smo se na koktelu koji je prethodio dodeli Kraljevskog Oskara i dok sam sedela sa Sekom Tomičić, pevačicom koja je dobijala Oskara za album godine shvatih da u uglu sedi Raca Jež, čuveni roker starije generacije koji ove godine slavi 50 godina u muzici. Meni je poznat i kao tata Vanje Mijatović, pevačice koja je počela karijeru u Zvezdama Granda. Pozvah ga da se pridruži meni i Seki, budući da smo obe završile oficijelni deo sa davanjem izjava i slikanjem. Nekako valjda u meni čuči taj “know-how” lik koji voli da povezuje ljude koje zna. Seka Tomičić podjednako dobro peva i pop i folk, Raca Jež je stari roker, a zajedničko im je što oboje osećaju muziku.
Vrnjačka Banja kao mesto susreta: Seka Tomičić i Raca Jež
Kreće priča starog rokera, kako se muzika živi, kako se horoskop koristi u plemenite svrhe, šta je bitno u aranžmanima…Upada mi u oči rečenica koja je samo na prvi pogled poetična, ali koja ima dublju suštinu kada je izgovori neko poput Race Ježa:
-Nikada se ne udaš niti se oženiš za onog kog si voleo, to je staro pravilo – pričao je naravno poetično, iskustveno, kako samo muzičari umeju.
Izrečeno sa takvom ravnodušnošću čoveka koji je život iživeo, video i dobro proučio. Pre možda desetak godina bi me ovakva istina jako potresla, dok sam je sada primila sa čudnom smirenošću. Valjda godine i iskustvo preboje život u krajnje prihvatljivu pojavu. Čovek se saživi sa opcijom “može” i ne postavlja suvišna pitanja tamo gde im nije mesto.
Seka Tomičić, nagrađena za album godine “Da to sam ja” i Suzana Mančić, nagrađena za autorsku emisiju “Suzanin izbor”
Dolazimo na VIP deo do bine i prvi put stajem ispred onoliko publike. Čekam da Seka Tomičić dobije nagradu, a sa nama su i Mileva Pavlović, Suzana Mančić, Ljuba Lukić, Radiša Marković. Sa bine čujem “Samo noćas ja vas molim, pomozite da prebolim…” Seka kreće da peva, pridružuje nam se ekipa Suzanine emisije “Suzanin izbor”, publika pada u trans i veče počinje u velikom stilu. Piju se vina vinarije “Grabak” https://www.instagram.com/vinarijagrabak/?hl=sr i osećam da se lagano zagrevam uprkos klimatskoj zoni u kojoj se banja nalazi i koja mi uporno sugeriše da Sekine i moje sandalice neće izgurati 15-etak stepeni koliko ima u banji te večeri.
Nije očekivana, ali je moja: Nagrada za knjigu “Neka mnogo bitna”
U jednom trenutku čujem sa bine “ona je novinarka, voditeljka, blogerka, svetska putnica, a od nedavno i spisateljica” Okrećem se ka Milevi Pavlović i očekujem da je ovo nagrada namenjena njoj, jer je napisala nekoliko knjiga, ali nije spisateljica odnedavno, već odavno. Ubrzo dobijam odgovor sa iste bine kome je nagrada upućena.
-Ona je “Neka mnogo bitna” Pozdravite aplauzom….knjigu godine koju je napisala…
Seka se okreće ka meni, dok ja i dalje ne kapiram da za ovaj detalj nisam znala. Zato me je organizator zvao da obavezno budem na dodeli, a ne zato što sam se pohvalila da sam u to doba tradicionalno u “Solarisu”!
-Ovo si ti! Brzo na scenu!
Dobijam ozbiljan aplauz za knjigu “Neka mnogo bitna” i mimo svih mojih očekivanja – nagradu! Izlazim pomalo pogubljena, ali se brzo sabrah i iz prve ruke zahvalih na nagradi. Svaki put kad me nešto iznenadi, imam uglavnom nekoliko sekundi da se priberem i nastavim. To sam naučila na TV, da je sekunda nešto što ne može da traje večno, ako se od tebe traži da zvučiš smisleno, nemaš mnogo izbora već i da se brzo pribereš.
Moje iznenađenje je definitivno bilo kompletno, jer me ni roditelji ni dete nisu videli dok primam nagradu. Ćerka je sa drugaricom otišla da čeka Brenin nastup na drugoj bini, koji je počinjao tik posle Oskara, a roditelji su snom pravednika posle celodnevnog welnessa u Solarisu spavali spokojno. Da sam znala da dobijam nagradu, ne bi im dala da to propuste ni po koju cenu! Nego lepo, hteli ne hteli, da aplaudiraju iz prvog reda! Nema kod mene mnogo demokratije! 🙂
Nisam bila načisto – jesam li ja stvarno “Neka mnogo bitna” ako su uz mene bili svi sem mojih najbližih? A onda sam shvatila – uvek postoje ljudi kojima si zaista bitan. Nekada ih poznaješ nekada ih prepoznaješ. Nekad su pored tebe, nekad nisu, ali dokle god su ponosni na tebe, to je zaista to.
Nižu se nagrade, nižu se dobitnici. Seka peva svoje dve pesme, od kojih je jedna “Sanjam”, a druga “Da to sam ja”. U realnom vremenu ispade da sanjamo zaista ono što želimo da budemo. Seka je zbog nagrade, aplauza i ovog nastupa pred Vrnjčanima došla iz Tivta. San koji živite je nekada jači od umora, kao što je iznenađenje jače od svake hladnoće. A ovaj jul ozbiljno je rešio da nam u svežim letnjim noćima pokaže koliko zapravo može da bude ozbiljan u svojoj nameri.
Činjenica da sam se smrzla otišla je predaleko do mere da smo posle dodele nagrada, otišle svaka u svoj hotel. Seku je čekao put u Tivat ujutru, a mene u nastavku večeri – Brenin koncert. Moj scenski izgled, morao je da se zameni za neki mnogo komforniji i sportskiji. Osim jakne koju sam dobila od jednog džentlmena da se ogrnem, sandala i lagane letnje haljinice, moj autfit je morao da pretrpi kompletnu promenu. Da od labudice postanem – pa… nešto kao vođa navijača.
Inače, taksi iz centra banje do Solarisa inače je 200 dinara verovali ili ne. Tako da sam taksistu zamolila da me sačeka dok se presvučem i da me vrati na karneval.
Naravno, obukla sam šta sam u brzini našla i u čemu ću moći da budem običan posetilac na koncertu koji igra i peva pa je izbor pao na duks, šorts i patike. Kad sam sišla sva onako ponosna što ću veče završiti u velikom stilu, shvatam da mi je taksi – otišao!
Refleksno gledam prema nebu sa upitnim “O Bože” i kapiram negde se taksista i ja nismo razumeli, nije se preparkirao, nego je zapravo otišao. A ja ovenčana nagrado, nisam platila ni tih 200 dinara. Ni da propadnem u zemlju, ni da se prekrstim! Razmišljam jel realno?
Zapravo, ne verujem šta mi se dešava. Dolazi mi svakako drugi taksi, koji me vozi do Trga u Banji. Pokušavam da se raskusuram.
-Vaš kolega mi je pobegao sa lokacije, nisam mu platila. Dogovorili smo se da me sačeka i vozi nazad u grad, ali kad sam izašla jednostavno ga nije bilo. Evo vam 200 dinara i kad ga nađete objasnite mu da me je vozio do Solarisa i otišao.
Barem da čovek dobije svoj novac, ako je već iz ko zna kojih razloga zbrisao. Stižem na službeni ulaz i dolazim do ekipe koja me čeka tik do bine. Moja draga ženska ekipa iz Vrnjačke ekipe i jedan simpatičan momak igraju u ritmu “Dame iz Londona”. Jedna prava dama iz Londona kreira kupaće kostime https://www.instagram.com/elasabe.fashion/?hl=sr, jedna među nama je voditeljka iako pre izgleda kao model, treća je glavna menadžerka Solarisa. Najmlađa među nama ima svega 7 godina i ozbiljno će biti bitna. Čim poraste.
Veče se zapravo tek zahuktava. Kapiram da sve ima svoj razlog. I nagrada, i ovo veče, i trenerka i muzika. Razlog da se jedna ozbiljna devojka oseti kao zaista – Neka mnogo bitna. Bitna je jer je postigla sve što je sebi zacrtala te večeri. Srećna jer je okružena pravim ljudima. Bitna jer su joj svi koji su joj bitni – večeras na nju ponosni.
Inače, moja ćerka je sa drugaricom nagradu videla tek kad smo stigle nazad u hotel. Uzimala, zagledala, zapitkivala, ali videla sam u očima da je bila jako ponosna.
Inače, neke nagrade u životu dolaze nenadano. Neke dolaze prekasno. Meni je realno došla u ruke bez ikakvog pojma da mogu da budem nagrađena. A onda pomislih, za jednu TV voditeljku koja se pride bavi i pisanjem, koja jutjubuje u slobodno vreme…velika je stvar kada pomeri granice. Realno u ovom trenutku – nagrada za književni prvenac stigla mi je na istoj bini na kojoj su nastupili ljudi iz sveta muzike, estrade, mode, koje sam kao klinka gledala na TV.
Za jednu književnicu u povoju – sasvim dovoljno. Da se oseti kao – neka mnogo bitna.
TEHNIČKA PODRŠKA: Hotel “Solaris Resort” https://www.solarisresort.com/
Knjigu “Neka mnogo bitna” možete poručiti na sajtu Ivanineprice.com klikom na odeljak PORUČI KNJIGU
Komentari