Kakva god da je istina, za laž ne postoji opravdanje
Ljudi su kao hrana. Neki vam prijaju odmah, od nekih vam je muka na sam pogled, a neki su jednostavno lošijeg kvaliteta, pa shvatite tek posle proteka vremena da ste pokvarili stomak.
U ljubavi je to sve još kompleksnije. Moja iskustva kažu da pazite čime se oduševljavate. Jer može da bude da ste sve videli pogrešno. Meni se realno slabo ko sviđa, i to je tako oduvek. I nisam od žena kojima treba da se neko sviđa da bi bile sa osmehom od uveta do uveta. Nije da nije bilo slučajeva, ali vrlo slabo, s tendencijom do jedva. Zato mi muškarci mahom nisu ni verovali da sam ozbiljno zainteresovana. Nisu mi verovali ni kada patim, ni kada volim. Tako da…uz mene, kraj mene i sa mnom su o(p)stajali samo najbolji. Nikad realno dobre partije nisu bile za loše igrače, jel tako?
Ne pričam sad o sebi, da ne bude zabune. Postoji urbana legenda da je jedan kriminalac posetio mesto u Srbiji, gde se igrao dobar poker. Svesni da mogu da izgube mnogo novca, lokalni kriminalci su se grupisali u one koji smeju da igraju i one koji ne smeju. Jedan je igrao dokle je imao para, a onda je zakukao da ga boli stomak. Kada se vratio kroz dva dana i rekao da je ozdravio, organizator poker partije ga je izveo pred ovog najjačeg među kriminalcima a ovaj mu je samo odbrusio: “Ja sa bolesnim ljudima ne igram”.
Tako i za ljubav. Ne možeš da budeš dobar igrač ako foliraš i nisi spreman da rizikuješ.
Dobre partije nikad nisu bile za loše igrače
Shvatila sam vremenom da se mene ne plaše samo moji najbliži, nego i ljudi koji su se makar ijednom sreli sa mojim besom. Strašno zvuči, ali koliko god inače jesam pitoma, shvatila sam da moja stabilnost ne toleriše ljudske strasti kao što su laž, zavist i prevaranti u globalu.
Kad je laž u pitanju, tu zaista ne postoji opravdanje. Kakva god da je istina, laž kad se izgovori ima gore posledice. Iako je danas jako moderno biti lažan da ne kažem fake, nisam to mogla nikada. I to što sam po vokaciji neko ko je ok, ne znači da sam luda, a još manje da sam budala.
Vrlo je važno u kakve vas situacije dovodi taj koga volite
Bilo je situacija gde sam ispadala naivna, to je tačno. Ali zasluga je isključivo moja. Niko mi nije kriv. Krivo je jedino moje uverenje da ljudima možeš staviti krunu i da će oni tako postati plemstvo. Svojoj naivnosti sam se naglas smejala. Kad voliš svesno si slep. To je valjda i odgovor na sve nedoumice zašto je nešto bilo ovako, a ne onako.
Vrlo je važno u kakve vas situacije dovodi taj koga volite. Da li ste češće ponosni i nasmejani, ili ste – tužni i bez volje. I koliko god danas stručnjaci kažu da se emotivno zrela osoba ne može zaljubiti, ja tvrdim drukčije. Možeš. Uvek i ispočetka. Samo ako ne otupiš i ne razočaraš se do mere da ti nije ni do čega.
Postoji još jedna stvar kod žena vrlo zanimljiva. Koliko god da vam kažu da su prevazišle neke stvari, ljude i događaje, ako ste ih jako povredili, to ne zaboravljaju nikad. Koliko god da im nije bitno, verujte setiće se kada se najmanje nadate. Ne bih da kažem da su zlopamtila, ali recimo da ne zaboravljaju. Nešto kao slonovi. Pamte. I dobro i loše.
Svet pripada onima koji hoće da razmišljaju
Izuzimam naravno kategorije žena koje trpe sve i svašta ne bi li se nekome okačile o vrat i izrodile decu jer im to traže mama i tata, jer su u dugoj vezi i kojekakve druge pojavne oblike kvaziljubavi. Ovde se priča o pravim, stabilnim i osobama svesnim života i sveta oko sebe.
Šta to znači? To jednostavno znači, da ženi ne treba i ne mora da bude primarno da se uda. Može ako se loži na to zajedničko prezime, decu itd. Ali danas, devojka treba da bude svesna svojih mogućnosti na svim nivoima. Da kada već odabere partnera da taj stvarno bude kao dobra hrana. Da prija i ne stvara tegobe. NIko nije savršen i ne mislim da sve dobre stvari ovoga sveta pripadaju odabranom sloju ljudi.
Ali pripadaju onima koji razmišljaju. U tome je razlika zašto nekome ide sve, a nekome ne pomaže ništa.
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Dalibor MIlošević
Komentari