Bila sam skoro na jednoj večeri gde nas je bilo raznih. Od (ne)srećno zauzetih, preko razvedenih do slobodnih. I tad me ozbiljno shvatiše kad jednoj mladoj koleginici rekoh da se ništa ne brine, da ima vremena i da realno ako pogreši jednom, uvek može na popravni. Pa čak i više puta. I da se u finalnom skoru, računaju samo i isključivo deca.
A koliko puta čovek u životu dobije šansu da proba ponovo? Ovde kod nas, na Balkanu se potpuno neopravdano čoveku sudbina zapečaćuje crvenim voskom, kao na onim starim pismima, ukoliko ne uplovi u brak do nekih godina, ako se razvede ili ne daj Bože ako svojevoljno reši da ostane sam.
Jes’ lepše udvoje, sve kapiram. I svi oni koji nisu uplovili u to more, misle da nešto propuštaju što su još na suvom. Nije nego. I niko ih živ ubedio ne bi da veslanje nije baš naročito jednostavan sport. Čisto informacije radi. Ovi što su suvi i slobodni na obali, jedva čekaju da zarone, a ovi što veslaju i plivaju po otvorenom moru, jedva čekaju da sednu na obalu i da se odmore od svega!
Ovi koji prelome i razvedu se, često ostanu kao zaglavljeni u liftu. Negde između, izlaz blizu, a tako daleko. A ključ je uvek kod nekog majstora. Taj obično ne žuri da dođe, pa to čekanje traje i traje…A ljude u liftu, polako hvata panika, nervoza, deluje da izlaza nema. Majstor koji ima ključ obično je neki vrlo jednostavan čovek. Dovoljno je da se nasmeje i da ti padne kamen sa srca. Ne znam da li ste primetili, ali ključ za sve, obično imaju ljudi koje slučajno kroz život srećemo!
Da se razumemo, nije strašno razvesti se. Strašno je postati cinik. I strašno je kad počneš da živiš onako kako svet od tebe očekuje. Pa i vožnja se polaže onoliko puta dok ne naučiš. Sve je majku mu, neki rizik. Nemaš doživotnu garanciju ni na preskup auto, a kamoli na ljubav. Uostalom i Titanik je bio savršen, pa šta? Izginuše onoliki ljudi, a sve je počelo s pesmom.
Ma hajde, molim vas! Kad rekoh vožnja. Nikad ne znaš kakav ti ludak dolazi u susret. Ni u saobraćaju ni u ljubavi. Pa sta? Ljude povređuju bahatost, nepažnja, a još za vožnju postoje testovi! Testovi sa mogućim situacijama! A za život nema. Učimo usput. Neko nauči iz prve, neko tek iz drugog, trećeg puta. Bitno je samo da nema povređenih.
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Milan Kostić
Kosa: Vesna Maksimović /Šminka: MIljana Vuksanović
Komentari