Skoro sam u emisiji imala temu Zbog čega se pravite važni i zanimljiva stvar je što retko ko želi da prizna da se zapravo pravi važan. A svi jako za tim čeznu. Da budu bitni i da se o njima priča.
Kad razmišljate o tome koliko ste važni i veliki, dobro zapamtite dve stvari na samom početku. Jako je važno zbog čega ćete biti važni. Šta je to što vas fascinira i koga želite da oduševite, čiji aplauz želite da čujete.
Pa tako imamo – decu koju roditelji nikada nisu priznali. Ti ljudi kada odrastu žarko žele da roditelji budu ti koji će im se diviti. Da ih roditelji finalno priznaju, jer ako su ih roditelji priznali -priznao ih je ceo svet.
Drugi. Oni koji žele nešto nekome da dokažu/pokažu, stave do znanja. Oni obično u demonstraciji važnosti izgube kompas. Zaborave i što su počeli da se prave važni, jer se prave da bi se pravili. I onda ta demonstracija nema veze sa životom.
Postoje ljudi koji su po službenom zadatku – važni. Tačnije u opisu im je posla da budu takvi. Obično su to zanimanja koja traže javnost u radu. Svi koji se na bilo koji način bave javnim poslom, hteli ili ne, dobijaće bitnost na svakom koraku. Ukoliko se sami svojom (ne)sposobnošću ne potrude da se desi suprotno.
Primetićete da se najviše se prave važni oni koji na to nemaju pravo. Ili im to pravo ni po čemu ne pripada.
I znate šta se onda dešava? Kada takve želite da vratite na svoje mesto, obično će vam se jako uvrediti. Jer za takve nema veće sramote nego njihovu nebitnost videli u punom potencijalu. Takvima je bolje sasuti kofu vode na glavu, nego im reći – da nisu bitni.
Takve ćete prepoznati po fami koju prave oko sebe -po sistemu “niko kao ja”. Duboko u sebi, svesni da ne vrede ama nimalo, terorišu sve koje sretnu sa nekim morskim pričama o svom životu, svojoj familiji, deci, unučićima…koliko god vam bili iritantni, oni prosto vape za bilo čijom pažnjom, ili komadićem osmeha. Ne zamerite im, njihovu bolest ne možete da izlečite. Neki specijalista da, ali obični ljudi – ne.
Postoje i oni koji su zaista jako važni. Njih ćete prepoznati po tome – što na tome ne insistiraju. Ali se svi oko njih promene kada uđu u prostoriju. Za takve ljude kažemo da imaju harizmu. I da im nije potrebno ništa da rade, da bi bili bitni – jer već jesu. To čak nije ni obožavanje, to je jednostavno respekt. Ali respekt po viđenju.
Nije neobično da ljude često respektuju zbog njihovog novca. Statusa u društvu. Položaja. Taj respekt je iako šljašti, zapravo kratkog daha, ako iza te osobe ne stoji njen rad. Tačnije ako tu finansijsku priču ne prati ona druga priča, koliko je neko duhovno bogat. Nije kliše. Jer sigurno ste se našli u društvu sa izuzetno bogatim, a potpuno nezanimljivim ljudima, jer praznina u čoveku – prosto ječi. Kao kad u lonac bacite novčić.
Pa otuda ono da novac može da vam kupi sve, ali ne može ugled. Ugled se ipak stiče time što ste u međuvremenu postali ličnost. A za to nije dovoljno imati skupu garderobu.
Da biste bili ličnost i to ona bitna u gradu, ulici, državi, mnogo znači i šta ste radili, gde ste bili i šta ste sve u životu videli, ali i s kim ste se družili. Ma, i kako ste provodili svoje slobodno vreme! Da li ste i koliko čitali. Kome ste se divili. Koju ste muziku slušali. I da li ste tražili ljude koji su lepo odeveni, ili one s kojima vam je lepo da se družite. Uvek se svede, verovali ili ne – na suštinu i formu. Ako nema suštine, forma je džabe.
I dok bi neki ubili za bitnost, nekima je sasvim svejedno gde su, dokle god su bitni onima koji su njima važni. A šta zapravo znači biti važan? Znači da vam se otvaraju sva vrata na koja pokucate. Prosto. Važnost koju vam neko kupi ili omogući, uvek je prečica kojom ćete stići ranije, ali mnogo toga će vam ostati nejasno. I svaki put ćete morati da se vraćate na glavni put, jer ste u želji za bitnošću propustili što šta što vam može biti od velike koristi kada postanete to što ste. Ali, avaj…Neko požuri, postane bitan pre vremena, pa se vraća na dopunske časove. Ništa novo i neobično.
Biti važan zbog puke priče i činjenice da vam se neko divi, a da vi od toga nemate ništa je mlaćenje prazne slame. Budite važni, ali sa pokrićem. Zbog onoga što ste i onoga ko ste.
To je jedino što se na duže staze računa.
Pravila se važna sve vreme: Ivana Đorđević 🙂
Foto: Dalibor Milošević
Nakit: Sanja Stojanovski za San Fashion Jewelery, Ljubljana
