Prvo nije daleko, brzo se stiže i daje ugođaj za sva čula. Pod uslovom da vas uživanje zanima. Za Beč je konkretno specifično što je turizam sve za šta se uhvatite. Bilo da ste kupili Mocart kuglu, bilo da ste kupili kašičicu sa portretom carice Eržebet, od milošte – Sisi, bilo da ste kupili tašnu na kojoj piše VIENNA vi ste kupili parče Austrije. Zanimljiv pristup turizmu, možda najambiciozniji od svih destinacija na kojima sam imala prilike da budem.
Ako jedete kolače, vi jedete nešto što ima tradicionalnu recepturu, ako pijete kafu, ukus je doveden do neslućenih razmera slasti i uživanja, te slobodno mogu da kažem da ko je u Austriji jeo kolače i pio kafu melanž, njegov život više nikad neće biti isti. Tačnije, ukus za slatko i hedonizam je ostao trajno promenjen. Ne zato što je sad to stvar noblesa, nego zato što je ukus zaista neponovljiv. I dok se kod nas insistira na količini, ovde se insistira na punoći ukusa, pa i sasvim mali zalogaj što realno Mocart kugla i jeste – ume da bude zaista slastan.
Ali da ne bude da samo pričam o kolačima. Dvorci su nešto što daje čar carskom Beču. Restaurirani, doterani, našminkani, jer…turizam traži! Belvedere je recimo dvorac raskošne lepote, ali verovatno jedan od retkih u kome nikad niko nije prespavao, jer je služio isključivo za balove i proslave. Bez obzira što je u samom centru grada, sve je prilagođeno turisti koji dok šeta ogromnim vrtovima najpre dobije napad fotografisanja, a potom postaje svestan raskoši u kojoj se nekada družilo i partijalo na dvoru. Naravno, fotografisanje unutar dvora nigde nije dozvoljeno.
Uglavnom, arhitektura je nešto što je Bečlijama investicija u turizam i jedinstvenu sliku koju pruža prilikom obilaska što centra što periferije. Dvorac Šenbrun je recimo pravljen kao lovački dvorac jer ga opasuje ogroman park gde se išlo u lov, a bio je dovoljno daleko od centra da bi imalo smisla da se živi i noćeva kada se u lov pođe. Pravljen da bude pandan Luvru u Francuskoj, Šenbrun je mesto na kom možete obići 40 ili više soba i na audio vodiču na srpskom odslušati zanimljivosti u svakoj sobi ponaosob. Način razmišljanja, lični predmeti monarha, šta se jelo, gde se spavalo na dvoru. Carica Sisi preteča je recimo današnjih samostalnih žena. Za ono doba, izuzetno lepa i negovana žena, dugačke kose, koja je iako udata sa 15 godina, uspela da se izbori za sebe. Putovala je sama, vodila računa šta jede, jako je volela konje i pozitivno uticala na muževu državnu politiku. Car ju je obožavao, a ostaje misterija da li ga je ona volela jednako.
Naših ljudi u Beču ima na svakom koraku. Jugovića. Iz različitih krajeva nekadašnje velike zemlje. Iako prvo posegnem za engleskim, ubrzo mi se neko već obrati na srpskom i shvatim da svugde ima naših.
Posebna stanica obilaska Beča svakako je – Saher kafe. Prvi put sam u životu videla da ljudi čekaju u redu kao za bioskopsku kartu da ih posebno odeven vratar sprovede do hostese koja će ih smestiti u ovaj prestižni kafe. Nekim čudom kada sam stigla sa svojom ekipom, nas je mesto samo od sebe čekalo i nismo nikakav protokol prolazili.
Uglavnom, Beč treba posetiti obavezno i više puta godišnje. Kada posle napornog dana koji ste proveli u obilascima grada uronite u hotelski bazen i opustite se u sauni, shvatićete da ono što vas čini srećnim po više osnova, uvek košta jako malo. Spram onoga što dobijate u vidu zadovoljstva.
Iz carskog Beča: Ivana Đorđević
Posebna zahvalnost: Gordani Dragišić koja nas je okupila i sa nama proslavila svoj rođendan
Tehnička podrška: Travellino