Skoro sam davala intervju i pitanje koje me je iskreno iznenadilo bilo je – kakav odnos imate prema novcu?
Morala sam da se preispitam, jer ja oduvek imam vrlo lojalan i odgovoran prema novcu. Intervju je prošao, a onda s praznicima kako posle par čaša vina svi pomalo postanemo filozofi, shvatih da na to pitanje i dalje dajem odgovor.
Nema ničeg lošeg u tome da imate novca. I džabe su vam decenijama pričali da su bogati ljudi – ovakvi ili onakvi. Ali isto tako ima i onih koji nemaju novca pa su isto – svakakvi. Tako da vas novac – za početak ne određuje. Ne kupujete njime ni pamet, ni ponašanje, nego samo ono što novcem može platiti.
Znam ja da novac ne kupuje sreću. Ali ko kaže da je funkcija novca da kupi sreću? I koliko ljudi znate koji su srećni u svojoj koži i vrlo zahvalni na svakoj novčanici koju poseduju, koji svoj novac obožavaju i jako su srećni zbog činjenice da mogu sebi da priušte sve što ih veseli. Ja ih konkretno znam poprilično. I ne mislim da su lošiji ili drugačiji, samo su svesniji mogućnosti koje im nudi život sa stabilnim finansijama.
Nisam zaista od onih koji novac odbacuju kao nešto što im ne pripada. Bez imalo skromnosti ja milsim da meni zaista pripada sve što poželim. I bez imalo skromnosti konstatujem da mi tako nešto i dolazi. A znate zašto? Zato što jasno i precizno znam šta u kom trenutku želim.
Mene su u porodici vaspitavali upravo tako – da nikad o novcu ne razmišljam primarno. Da će novac doći i da zamislite ne kupuje sreću. Da nikada ne gledam nikoga po imovinskom stanju, već po duši i čovečnosti. I sve sam to ja usvojila.
I onda se počelo da dešava nešto čudno. Svaki put kada bih potrošila novac i bila prosto SREĆNA imala bih grižu savesti što sam sebi priuštila nešto što ima veze s novcem i srećom.
Hvala Bogu pa se to nije zadržalo trajno, jer sam u međuvremenu porasla i počela da zarađujem, i iskreno – da trošim. Jer ko što voda mora da kruži u prirodi, tako i novac treba da se troši. Ne bez svrhe i smisla, ali ono što mene čini srećnom i može se novcem platiti – to i kupujem i u tome iskreno uživam.
Znam dosta ljudi koji su bogati po svim finansijskim aršinima, koji imaju i avione i kamione. I znate šta – ne fascinira me njihov novac, već lakoća postojanja koju oni zovu često lepota življenja.
Kada pravite distancu sa bilo kim ili bilo čim pa i sa novcem – obratite pažnju, pravi se linija razdvajanja. I nisam odlepila. Prosto sam primetila. Prost primer sa ljudima, kada se od nekog odaljite, taj shvati da više ne treba da vam prilazi blizu. Kad to isto uradite sa novcem – kada ga terate od sebe, u smislu da mu se ne radujete i ne prihvatate njegov značaj, dešava se potpuno ista stvar. Ne prilazi vam više.
Jednostavno, ne mešajte babe i žabe. Novac i sreća jednostavno ne treba da budu u relaciji. Novac je sredstvo, a sreća je stanje. Kad nemate novca vrlo ste svesni da ga nemate, a kad nemate sreće, nekada niste toga ni svesni.
I da se razumemo, nisam ja nikakav materijalista, samo imam svestan i lojalan odnos prema novcu. Ništa više. I često se nađem aristokratski uvređena kada me neko priupita bilo šta na temu novca. Moj novac, moja stvar.
Postoji jedna luda stvar. Da kada ljudima objasnite da je novac važan iz X razloga dobijete etiketu karijeriste, materijaliste i nekoga ko voli novac što u najmanju ruku zvuči kao da ste uradili nešto straaaaašno. I što je najgore, shvatite da su ljudi ovde generacijski utucavani u mozak da će se nešto samo razrešiti i da će se putevi otvoriti a da oni ne moraju da mrdnu prstom. I da su oni koji imaju novca obavezno bili ovakvi ili onakvi da bi do toga došli. Možda ja stvarno živim u svemiru, ali ja definitivno znam i ljude koji su poštenim radom i svojim ličnim zalaganjem došli do svega što imaju.
Još pamtim vreme kada sam u Beogradu bila srednjoškolka, sećam se i svojih prvih honorara, prve plate i želja do kojih su moje finansijske mogućnosti mogle tada da dobace. I zamislite, i tad sam bila srećna. Tako da novac i sreća, nemaju usku povezanost, ja sam živi dokaz. Isto tako, mnogo znači odakle vam novac pristiže, da li od roditelja, parnera ili ste što bi rekli – sami svoj majstor. To umnogome određuje vaše filozofsko stanovište. U mom slučaju, moje majstorsko pismo kaže da mogu da radim šta mi je volja jer sve što imam imam zahvaljujući sebi samoj.
Tako da sve što radite, želite i sanjate ima veze sa sigurnošću na duže staze. I ne dajte da vam prodaju priču o novcu i sreći. Ta dva i ne treba dovoditi u vezu. Jer veze jedno s drugim nemaju.
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Dalibor Milošević
Haljin: Blondy, Bulevar Kralja Aleksandra 114/Šminka: Jelena Medić
