Malo se zna da ja držim i predavanja.
Iz oblasti koje veoma dobro poznajem, a to su odnosi s javnošću, javni nastup i korišćenje društvenih mreža u promociji sopstvenog biznisa. Jer hteli mi to ili ne i koliko god to delovalo nebitno, u pitanju su stvari koje se moraju znati ako ozbiljno istupate bilo gde javno. U Novi Pazar došla sam na poziv da održim dva predavanja u okviru projekta “Preuzmi inicijativu”.
Tako da – moja turneja u Novom Pazaru mogla je da počne u velikom stilu! Kažem turneja, jer odavno mi jedno predavanje u drugom gradu, nije bilo ovako dobro organizovano.
Prvi dan predavanja potrudila sam se da teorijski svoje polaznike provedem kroz vrednost njihovog proizvoda i uverim ih da je ozbiljnost ono što razlikuje da li se profesionalno ili iz hobija bavite nekim poslom. Stepen ozbiljnosti je gotovo uvek ono što vas definiše. Srela sam se sa nasmejanim licima, raspoloženim za interakciju i brojnim pitanjima za vreme svake pauze, što mi je samo govorilo da ću nekima od onih koji me možda vide prvi put – biti od velike koristi. To zapravo i jeste svrha svakog predavanja. Da kad izađete među ljude date svoj maksimum i nekome svojim rečima i iskustvom promenite život.
Sam Novi Pazar dočekao me je jako srdačno. Potpuno neuobičajeno da negde na svetu postoje onako smireni ljudi. Da nema tenzije i da sve nekim čudnim čudom teče. Za mene koja živim u Beogradu to je momenat, bez preterivanja, koji se graniči sa – naučnom fantastikom. Znam puno ljudi iz Pazara, ali ovo je bilo prvi put da sam došla u ovaj grad. Zapanjilo me da u ovom gradu svi nešto rade i niko se ni na šta ne žali.
Onda sam skapirala da je izgleda stvar u hrani. Sve što spada u slatkiše i testa, utiče na hranu koja budi emocije. A jesti onako ukusnu tradicionalnu hranu, pritom mislim na sve vrste pita, mantije, sve one divne slatkiše, na čelu sa baklavom, ne može da se ne odrazi na raspoloženje.
Evo otkriću vam. Kod mene se u kući najviše vole i jedu mantije, dok ja ostajem verna piti sa sirom koja u mom jelovniku zauzima visoko prvo mesto. Za samo pola sata koliko sam sedela u “Sve pod sač” na desetine ljudi je dolazilo da preuzme svoje porudžbine ili da kupi tek ispečene specijalitete. Na spratu radnje kod čuvenog Jasmina, radi Meliha, slatka devojka koja mi je otkrila tajnu pravljenja mantija. Nisam ni slutila koliko je sve od testa u ovom kraju popularno. Dok sam računala koliko tačno treba da uradim treninga da bih sagorela sve što sam pojela, shvatih da sam pojela i više nego što sam planirala! I ne žalim. Nek ide život! A kakav je to život ako s vremena na vreme ne pojedeš ponešto za svoj merak.
Slika sa tek ispečenom pitom od sira, zaista je završila na mom Instagramu i bilo je zaista kako mi je gazda Jasmin rekao:
– Sve lajkove koje dobiješ, dobićeš zbog pite!
Izgleda da u životu možete biti sve, i znati svašta, ali ako ne znate da raspalite čula, sve pada u vodu. Pita sa sirom odnela je pobedu na mom Instagramu. Javili su mi se ljudi iz Hrvatske, Slovenije, Kanade, Turske…samo zbog pite. Da pitaju gde sam šta sam, koliko sam još dana tu, umem li stvarno da razvijem pitu.
Što me negde vratilo na srž mog predavanja. Umete li da izreklamirate ono što radite? Ako ne umete da prikažete pokažete i budete ono što jeste, ali sa najčistijom emocijom da pogodite u centar, ništa vam ne vredi ni znanje ni zvanje. Najkraća šifra za bavljenje marketingom.
Drugi dan predavanja dobila sam – poklone. Od cveća, slatkiša, predmeta ručne izrade. Sasvim nenadano, ali me zaista ganulo. I sve mi je to bilo i više nego jasan pokazatelj, da su me moji polaznici prihvatili, da sam na njih ostavila jasan utisak i da su pre svega – dobri domaćini. O tome kako sam im promenila život svojim predavanjem, iskreno – tek će se čuti. Jer nas život kako reče Amila, moja polaznica na predavanju, nikada ne ukršta slučajno. Ovo izjavljujem sa takvom sigurnošću jer sam se sa odlučnošću svih koji su me slušali srela licem u lice. Ozbiljno su me shvatili štoje možda najvažnije za predavača.
Moja izjava za TV Dnevnik Regionalne televizije Novi Pazar možda je moje najveće iznenađenje koje me je dočekalo kada pričamo o projektu “Preuzmi inicijativu”. Da vaš rad prate i kolege sa drugih televizija i da vam daju medijski prostor, bez da pitaju šta oni imaju od toga.
Po završetku predavanja čekalo me je snimanje Uskršnje emisije Katarine Radović. Čaroban ambijent “Modnog ateljea” slatka dečica iz hora obučena u sjajne dizajnerske komade i moja malenkost. Da li treba da vam kažem da sam našla haljinu za sebe na radnom štenderu. Posle čujem to je venčanica 🙂 Ali to je neka druga asocijacija koja zahteva složeniju opservaciju
Ispraćaju me iz Novog Pazara srdačno kako su me i dočekali. Grad na reci Raškoj, za mene je otkriće, tretman koji možeš da dobiješ od ljudi – takođe.
Dok putujem ka Beogradu, shvatam šta je moj možda najdragoceniji dar koji sam u životu dobila. Kada bolje razmislim, moja najveća investicija u životu – uvek su bili ljudi. Kojima sam otvarala vrata i koji su mi otvarali vrata. Neke od njih sam upoznavala širom sveta, i bez obzira što živimo na istom podneblju, život nas je nekako ukrštao na nekim drugim meridijanima. I uvek s razlogom.
Tako da izgleda nije slučajno što ja predajem o javnom nastupu. I što kod ljudi umem da probudim ono najbolje. Ili barem da vidim njihov potencijal i inspirišem na naredne korake.
I znate šta je još zanimljivo? Što postoji faza u životu kada više ne morate nikome da pričate o sebi i tome šta radite. Dođe trenutak kada vaš rad govori umesto vas.
Tekst: Ivana Đorđević
Specijalno hvala: Katarini Radović, Galibu Giciću, Faruku Suljeviću, Denisu Mavriću, Harisu Gegiću i Zoranu Maksimoviću.
Komentari