Jesen se u Beogradu lakše podnosi ako ste u dobrom društvu. Ili na nekom nestvarno lepom mestu.
Ima tih delova grada iz kojih naša prestonica izgleda kao da je starija sestra jednog Pariza, ili dalekog Njujorka. Mesta iz kojih Beograd sija. E, pa Kosančićev venac vam je jedno od tih mesta. Jeste u gradu, ali ne čuje se buka. Jeste u gradu, ali nije na asfaltu, jer se ovde kaldrma čuva kao relikvija.
Kosančićev venac baca svoja svetla na reku i čini da osetiš punu lepotu svog grada. Da se onako ljudski i drugarski, emotivno i toplo – jednostavno zagrlite.
Bila je ovo prilika da se jesen i ja, Beograd i ja, zagrlimo. On oktobarski hladan, ja u toploj bundici, cupkajući do restorana Mandala u Lorca Design House.
Prvi utisak – toplina. Poruke na zidovima, boje zemlje, drveta sa umirujućom bež. Sveće na stolovima. Mandala inače služi organsko-vegansku hranu, a te večeri za nas je kuvao jedan od najpoznatijih kuvara iz ovog gastronomskog pravca – Chad Sarno.
Biću iskrena, nisam vegan, ali volim da probam sve što ima veze sa povrćem, jer u kombinaciji šta volim da jedem – realno volim sve. S tim što blagu prednost ima svakako sve što je povrće. To mi donekle pomaže da održim liniju svaki put kada preteram sa slatkišima. Znate ono – otkako ne jedem slatkiše, od slatkog da pobegnem ne mogu.
Na šanku jedna slatka poruka koja glasi “Tipping is sexy” pa vi posle nemojte da ostavite napojnicu.
Ali da se vratimo na hranu.
Ima ovde druga, jako bitna stvar. A to je s kim sedite dok jedete. Još kao dete nisam mogla da jedem sa ljudima koji žure, brzo jedu ili mi prenose neku nervozu. Danas realno mogu da jedem sa svakim, ali da pijem mogu samo sa prijateljima! Sjajno belo vino topilo je slatkasti ukus patlidžana i nane između čašice razgovora i kompletnog uživanja koje je obojilo čitavo veče.
Na spratu iznad Mandala restorana http://www.mandalabeograd.com/, nalazi se Lorca Design House http://www.lorca-design.com/rs/ Koncept koji je u Srbiju donela Elena Karaman Karić.
Koncipiran je kao mesto za ručno rađen i autentično dizajniran nameštaj. Prirodni materijali i ručna izrada. Tu su i komadi koji se direktno uvoze sa Balija. Otuda brojne dekorativne stvarčice koje oplemenjuju prostor a odnegde su nam poznate.
Ako mene pitate, sjajna scenografija za fotografisanje. Eksplozija boja, neobičan dizajn, a opet mir. Valjda je zato jesen uzeta kao vreme kada se slavi Međunarodni dan veganske ishrane. I bez obzira da li ste vegan, vegeterijanac, domaći ili stranac, jedno se mora priznati. Od kvalitetne hrane se lepše živi, brže razmišlja i bolje funkcioniše. Ne tako davno svi smo zahvaljujući našim bakama i dekama jeli pravu organsku hranu uzgajanu na poznatom tlu, tako da i ne čudi što su nam životni prioriteti bili drugačiji.
Moje prvo vegansko iskustvo kaže da povrće dobija mesto koje realno u kuhinji zaslužuje.
Te noći spavala sam kao beba. Da li od hrane, vina, društva ili jesenjeg mira koji je sa neumoljivim vetrom te večeri rasterao sve loše što mi je stajalo na putu. Od misli, preko ideja do ljudi. Nekome tako malo, meni veliko k’o kuća.
I da, pazite s kim pijete. Postoje ljudi za jednu čašu vina. Postoje neki sa kojima možete popiti i dve. Ali oni sa kojima popijete tri, moraju da budu vaše prirodno okruženje. Obično ih zovemo – prijatelji.
Nešto kao i sa hranom. Stvar je u poverenju.
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Igor Đorđević
Sako: Modni studio Nataša Župac
Snimano: Restoran Mandala i Lorca Design House
Komentari