Blogerska putovanja su nestto sto na jednom mestu skupi ljude koji se verovatno, u ovom Univerzumu mozda, nikada ne bi zajedno sastavili. Ipak, desavalo mi se vise puta da neke nase ljude upoznajem po belom svetu upravo na putovanjima. I znate sta, neki su znali da mi legnu na prvu, neki nikad, ali sve je to normalno. Ono sto me uvek iznenadjivalo kod ljudi jeste ta patnja da budu zvezde i da se tako i ponasaju. No dobro, ko sam ja da sudim. Desava se. I svako ima pravo na svoj zvezdani trenutak.
Put iz Beograda vodio je preko Dohe, gde smo imali pauzu od 5 i po sati. Pet i po sati deluje mnogo ali lounge koji se nalazi na aerodromu u Dohi, ucinio je da mali predah koji imamo iskoristimo da jedemo, istusiramo se, prilegnemo u relax zoni i nastavimo dalje na svoj let prema Zanzibaru. Lounge uzimajte kad god ste u prilici jer cete u bilo kom restoranu potrositi sigurno 50evra na kojesta, a ovde cete za taj novac imati odmor, klopu, pice, tusiranje (po najcistijim uslovima igde ikada), TV i wifi. Sve ono sto jednog putnika moze da uveseli i ucini mu put laksim i jednostavnijim.
Odmah da se razumemo do Zanzibara ima dosta. Dosta da se putuje. Avioni Katar Airways-a jesu preudobni, alkohola i hrane ima koliko hocete pa opet imajte na umu da je to 5 sati do Dohe, 5 i po sati cekanja na let ka Zanzibaru i let do Zanzibara oko 8-9 sati. Dakle, strpljenje i nema razmazenosti. Dobra vest je sto cete se u neko doba onesvestiti od umora na letu za Stone Town, glavni grad Zanzibara pa cete malo leteti malo rucati, doruckovati i uglavnom prodje to.
Sledece je sletanje. Dakle da krenemo redom. Zvanicno malarije nema, ni zute groznice, ali se savetuje da se od insekata stitite narukvicom za tropske komace (ja moju nabavila preko prijateljice u Cirihu, kostala je oko 40-50 franaka) To u praksi znaci po sletanju stavite nepromocivu narukvicu u koju ubacite mali sapuncic, najvise lici na to, od kog zamirise ceo aerodrom, sto samo svedoci o jacini mirisa koji ce mozda rasterati i neke ljude, a kamoli insekte.
Ovo je preporuka, nije obaveza, ali imajte u vidu da se mesate sa insektima i klimom koju do tada verovatno niste imali gde da sretnete. Reci cu samo da u hotelima spavate pod baldahinima i da sobarica dva puta dolazi da prska vasu posteljinu do duseka i naokolo protiv insekata. Dakle, nije bezveze zastititi se. Lokalno staanovnistvo ovde zna koliko insekti pogtovo u tropskim predelima mogu biti opasni. Eto i to sam razjasnila.
Nisam stekla utisak da su Afrikanci u jugoistocnoj Africi narocito pod stresom uprkos cinjenici da se ovde ne zivi ni lako ni lagodno. Prriroda je carobna, i i to je preblaga rec za sve ono sto sam videla. LJudi nasmejani, zene prelepe. Rastinje tropsko, bujno. Banane rastu kao sto raste bagrem pored puta kod nas recimo. Imate nekoliko vrsta banana, neke su za kuvanje, obicno one veceg ploda, dok su one koje su jako minijaturne zapravo za jelo. Videla sam i probala nekoliko vrsta izuzetno ukusnog voca, pomelo, dzek fruit, dinju, kokos, mango…ukusi puni secera neverovatnog ukusa, pa cak i nekoliko vrsta voca koje nisam mogla da zapamtim po nazivu, ali se ukusa itekako dobro secam.
Sve ovo sto mi ovde kupujemo kao svez kokos ne moze da se poredi sa ukusom kokosa koji sam tamo jela, diriketno ubranog sa drveta. Svez kokos je zelatinast. Nije suv kao sto nama dolazi u prodavnice.
Zavisno od vremena u kom idete pripremite se na vlaznu klimu, kisu koja svako malo pada, oblake, pa onda zegu. Drugim recima ako ste muskarac super, ako ste zena zaboravite na sminku i frizuru, jer prvo necete moci da nanesete, a drugo nece stajati od sve vlage. Shvatila sam koliko je prirodna lepota zapravo dar, kad su mi se od toplote fejk trepavice odlepile, jer se lepak rastopio! Svatila sam svu nemoc bele koze na suncu jer sam izgorela a nisam ni osetila. Shvatila sam po ko zna koji put da u Africi ljudi zive srecni iako prakticno nemaju nista. U odnosu na druge civilizacije ovde se ljudi zdravo hrane, ali isto tako male finansijske mogucnosti ne daju im mmogo izbora kada su u pitanju nezdravi obroci.
Zasto sam plakala na Zanzibaru?
NIsam planirala, odmah da vam kazem. Niti sam mnogo sazaljiva po prirodi.
Isli smo u obilazak tamosnje skole, osnovne. Nas vodic, Filip poneo je donaciju u vidu svezaka i skolskog pribora. Tada sam se srela po prvi put kada smo usli u skolu, sa sveskama koje imaju zut papir, onakakv na kakvom su pisale nase bake i deke. Da, da. Srela sam se sa nasmejanom decom i radoznalim okicama koje su cekale da vide turiste. Jedan od blogera iz grupe kupio im je bombone. Ja nisam kupila nista jer nisam znala gde idemo i sta cu zateci. Deca su napre uzimala bombone a onda im je bacio na pod. Kada aam videla decu koja sa poda skupljaju bombone, suze su mi se zaustavile u grlu i istrcala sam iz te ucinionice. shvatila sam koliko mi, deca, iz Evrope zapravo zivimo nezahvalno i raskosno. Ja bombone nikad nisam skupljala sa poda. Niti bilo od nas u grupi. Sklonila sam se u stranu i skontala da ne mogu da zaustavim suze.
Deca se nisu mnogo potresla. Bombone su stigle do svakog kutka ucionice, sliikali su se sa turistima koji su dosli u obilazak skole i nastavili da uce. Njima smo mi svakako 51. grupa turista tog meseca. Tesko je misliti o tome kako sta kako izgleda kada svakodnevica gazi.
Afrika u coveku ako ima imalo duse, uvek budi iskonske vibracije. Nema tu mnogo filozofije, ako si roditelj, ti vidis svoje dete uu svakom detetu koje prodje pored tebe, tog uzrasta. I ovo mogu da razumeju samo oni koji imaju decu.
Da li sam plakala posle? Nisam. Ali nisu me ni vodili u skolu posle.
Vodili su me u predivne predele, plaze neobicnih naziva, skrivene lagune, uzivala sa sa koktelom u ruci u pogledu na zalazak sunca. Zalazak sunca na Zanzibaru na Indijskom okeanu je kao eksplozija boja koja blica na po par sekundi. Neverovatno i do sad zaista nevidjeno. Ima mora, ali Indijski okean je nesto posebno. Voda je bistra, kristalna, pesak je najfinije granulacije, imate prosto utisak da ste na drugoj planeti.
Ali cak i tu, na toj drugoj planeti, mogu da vam prorade emocije. One koje pokazuju da ste ipak samo covek. Makar to znacilo i da po to saznanje morate da predjete pola sveta.
Putovala i pisala: Ivana Djordjevic
Tehnicka podrska: Jungle Travel
Komentari