Prvo oni čuvaju vas, a posle vi njih
Volite ljude i pokazujte im to dok su živi.
Nešto slično sam rekla svojim roditeljima kada su me pre pola godine pitali zašto moraju da idu u Vrnjačku banju svake godine i zašto ih baš teram da idu u sred sezone. Da se razumemo, nije da ih ja baš motkom teram, idu oni sve u 16, nego su hteli da prolongiraju odlazak, a meni kao rođenom kontroloru svih životnih situacija to ne ide da odobrim.
I tad izrekoh glasno, jasno, konkretno i bez zapete:
– Znaš, tata, umrećete jednog dana i biće mi žao što nemamo više zajedničkih uspomena. Ovo ti je sad da bih ja jednog dana imala čega da se sećam, a vama odmor znači da biste duže živeli.
Prihvatili su oboje ćutke, bez mnogo rasprave, seli u auto i oduševili se kako smeštajem u Solaris Resortu, tako i klimom, sreli stare prijatelje, stekli neke nove. I nauživali se tih 10 dana. Spa centar im se ne treba ni da kažem, dopao naročito. Kvalitetna hrana i dobar san učinili su svoje, tako da je moja misija uspela. Kad sabirate život, treba da imate čega da se sećate. Ćerka me je kasnije pitala, zašto sam im rekla onako grubo da će umreti jednog dana. Zato što nekada drugačije ne može. Ljudima tek kad pomeneš smrt, shvate koliko je život dragocen i koliko ne treba da im bude žao da potroše na sebe i svoj komfor. Ma, koliko ne treba da im bude žao vremena koje će potrošiti na sebe. Možda je danas hedonizam u modi, ali da se ne lažemo, zbog čega radimo ovoliko ako sebi i svojim najmilijima ne možemo da priuštimo nešto lepo i vredno sećanja?
Mene lično ako pitate, ja radim da bi mi neke stvari u životu bile lepe, dostupne i lake. Svoj posao volim, jer u njemu istinski uživam. A svoje roditelje poštujem, jer sam i sama roditelj i želim da svom detetu dam primer kako se treba ponašati prema svojim najbližima. To nema veze mnogo sa tim da li se nekada slažete, ne slažete, da li vam se stavovi razmimoilaze i šta će vam neko od nepokretnosti ostaviti u nasledstvo. To ima veze sa zdravom pameću. Roditelji najpre čuvaju vas dok ste mali, a onda kako vreme odmiče, shvatite da ćete te iste roditelje morati da pazite vi. I da je za sve vas bolje ako su zdravi, pravi i svesni.
Kada dobijete svoju decu, shvatite da vreme realno brzo leti. Da se računa između dva letovanja, izmedju dve ekskurzije, između dve simpatije, od vrtića preko škole, do idućeg rođendana.
Nije ovo nikakva priča o prolaznosti života, ali jeste o edukaciji. Nekada su ljudi umirali jer su bili gladni, bolesni, jer su bili neadekvatno informisani o načinu izlečenja. Danas kada je životni vek mnogo mnogo duži, ljudi život i dalje uzimaju zdravo za gotovo. A nije. U zdravlje i lepotu življenja se ulaže. Imate mnogo ljudi koji ne umeju da budu srećni. Mnogo onih koji žive u prošlosti ili u dalekoj budućnosti. Mnogo onih koji nisu svesni da su srećni.
Otuda i ono kada neko umre – prerano je, greota je, i zašto baš on.
Zato što život ne bira. I za one koje volite, uvek je odlazak prerano došao. Neko svoje korake potroši pre, neko kasnije. Poenta nije ni u kukanju, ni u filozofiranju, nego u življenju. Najboljem mogućem. U tome da kada već imate s kim, to vreme provedete kvalitetno. Na nekom lepom mestu. Da vam ne bude dosadno. I da imate čega da se sećate.
Kada odu, ljudima je svejedno koliki ste im venac, suzu ili buket odneli za poslednji pozdrav. A kada vreme prođe i sami budete svesni da su trenuci koje ste proživeli zajedno bili jedina dragocenost koju ste podelili.
Zato, volite ljude dok su živi. I dok to mogu da vide i osete.
Tekst: Ivana Đorđević
