Archives: August 2016

A I ŠTA ĆE ŽENA SAMA U GARDEROBI?

Collage small

Mislim stvarno šta će sama? Kad uz nju treba da ide momak/muž/partner svugde. Ono da je vodi za ruku, jer veliki grad, a ona sama. Ko u narodnoj pesmi.

Svi znate da se već dugo oblačim u nekoliko butika što zbog potreba emisije, što zbog potreba ličnih. I sad još mi nije jasno kako mi nije dosadilo, ali sve uredno probam i svaki put se oduševim kako sam nešto novo i lepo našla. Ali vrlo bitna stavka – idem sama. Em mi ide brzo, em znam šta hoću. Em posle treće četvrte haljine ionako popizdim. Pa bolje da idem sama.

Ali, danas sam videla novi trend. I iskreno – ne uklapam se!

Ulazim u garderobu, kad me iz kornera gleda muškarac koji sedi iza otvorene zavese. Sedi i čeka devojku. Htedoh da pitam “A vi ste…kojim povodom ovde?” pa shvatih da je posredi LJUBAV VELIKA takoreći nerazdvojna jer mu devojka izađe iz kabine, a  on poče da joj deli modne savete.

Onda zajedno uđoše u kabinu/garderobu u koju i ja jedva stajem doduše ja ulazim samo sa tašnom, a ovaj đuvegija nam je poveći. (more…)

DA LI MUŠKARCI ŽENE ILI ŽELE PLAVUŠE?

DACA8402ok

DACA8368ok SMALL

Taman kad su  ljudi provalili da se plavuše bolje zabavljaju, došla je ona čuvena hipoteza da  su  – one glupe, skraćene za pamet, lake, da jednom  rečju – pa i nisu neke. E, pa da  se razumemo, sve  i da sam se rodila  kao plava prirodno, teško da ću ja tu priču da popijem!

Sve u svemu, svako malo sretnem se ja sa tim. Plavuše su ovako  – za razonodu, zabavu, promenu, ali za kuću je neka ipak,  pa drugačija. Ili barem tamnije kose. Jer tamna kosa – garantuje…šta? Vernost, poslušnost, sreću? Evo zaokružite ili dopišite šta  ste sve čuli.

Dolazimo do ključnog pitanja, zašto  je nepravda prema lepim ženama uvek usmerena u pravcu njihove lepote? To da li je viši ili niži intelektualni tip opet je do ukusa onoga ko traži i šta koga usrećuje.

DSC_1919ok

Zabluda br. 3 koju čuh iz usta jednog profesora jeste da plavuše nisu verne žene, jer… taj vetar u kosi. Aham. Kako da ne. Znate i onu – da od poštenih žena, nepoštene nikada nisu mogle da dodju na red. Toliko smernih i besmislenih  – pa izvolte?  Niko ništa? Koja hoće  u jagode, ona  ode, ne traži odobrenje za vannastavne aktivnosti. I  to nema veze s kosom, ama nimalo! (more…)

[Top]

TIŠINA TAMO…SANJAM!

P1480275ok

P1480267

Koliko god da mi se išlo u Andrićgrad, nekako se nije nameštalo da odem. Ali kada putuješ u ekipi sa Munjom, proći ćeš i kroz predele koje slutio nisi da ćeš videti. Em što čovek ume da vozi, em što je po profesiji fotograf! Nije ni čudo što radimo tolike godine i što volim da radim s njim.

Collage1

Prvi susret sa Andrićgradom je osećaj da si negde drugde, u najmanju ruku u Italiji. Beli  kamen, zdanja puna cveća, fontane. Shvatiš da je naziv  “Prokleta avlija” primenjiv i za zatvore i za kafane. Sem što imam utisak da koračam kroz stranice Andrićevih knjiga, imam utisak i da je ovde vreme stalo. Ali na jedan divan način. Za nas koji volimo pisanu reč, Andrićgrad nije samo turistička destinacija nego  i mesto specifične težine. Susret sa mostom u Višegradu je ono što ti probudi neobične emocije.  Kroz glavu mi prolazi  čuvena rečenica “kad Velji  lug u Nezuke sadje”. Ko je čitao “Na Drini ćupriju” seća se da je lepa Fata Avdagina dugo tvrdila pazar i nipodaštavala  prosca,  da bi na kraju legla na rudu. Od muke nije mogla da podnese što je svoje reči morala da pojede, pa se sa istog mosta i bacila. Ne možeš a da se ne zapitaš, koliko je teško kada kažeš da nešto nećeš nikad – a ispostavi se da moraš. I da “će Velji Lug u Nezuke da sađe”.

P1480274

Kao  neko ko jako voli Andrićeva dela i misli, posle  obilaska i obavezne kafe na Trgu, krećem po  citate na magnetima. Zapanjuje me da su  svi  o smrti i prolaznosti života.  Uporno tražim ljubav. Neku mudru misao o ljubavi, aman pa nije čovek samo o teškim  temama pisao! Pisao je  i nekoj ljubavi koliko se ja sećam.

-Imate li neki citat o ljubavi? – pitam radoznalo, dok prodavačica pretura po magnetima i pokušava da pomogne, ali moje ljubavi na ovoj tabli očito nema. Počinjemo obe da se smejemo.

-Imate smrt,  evo je i prolaznost…

-Pa vidim nego ja to sve, nego ja hoću ljubav…ako može!

-Mislim da imam u magacinu! – priseti se u jednom trenutku.

Tako sam i mislila! Ljubav me čeka u magacinu. Nema ništa na brzinu! A ni do ljubavi ne možeš bez da se pomučiš. Dobro, barem znam gde je. Jeste da mi nije odmah dostupna i da za nju niko ne zna gde mi  je, ali ja kad rešim da bude ljubav – biće vala ljubav,  makar iz magacina!

P1480333

Na putu do crkve nailazim na spomenik Petru Petroviću Njegošu i penjem se da mu sednem u krilo. Na radost grupe ruskih turista koji su dobili ideju  kako da se fotkaju. Ne brinem  ja mnogo što sam bila atrakcija, jer ko  što  rekoh više puta – za dobru fotografiju nema granica. S druge strane gledano, Njegoš za mene i ima posebnu važnost jer često citiram “Gorski  vijenac”. Ne sad što  sam neka posebna mudrica nego što ništa ne može određene pojave i ljude bolje  da  objasni nego Njegoševe reči.

P1480338

Napuštam Andrićgrad  s osećajem da sam tamo provela deset dana, a ne jedno popodne. Specifičan mir, činjenica da stranice Andrićevih priča žive na jednom ovakvom mestu i  da se neko dosetio  da naš Nobelovac zaslužuje turističku destinaciju, ohrabruje.

I da, zrnce magije je… što  sam našla ljubav. Koliko god da je sve upućivalo na  prolaznost i kraj, ljubav je bila tu.

P1480317

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Zoran  Kuzmanović Munja #cikaflesh

Obrati pažnju šta piše na majici.

 

 

 

[Top]