ANTALIJA: Uživanje po službenom zadatku!

IMG_1495[1]

Srećno stigoh u Tursku! Malo u šali, a malo i za ozbiljno pitali su me kad sam polazila za Antaliju, da li se plašim. I zato – pošto se ne plašim na svoju i radost svih koji za mene i o meni brinu – srećno sam stigla! Da li sam od straha operisana inače, ili mi to u opisu posla, tek niti se plašim niti iskreno imam čega.

Ovim letom otvaramo sezonu letovanja u Turskoj. Do mene se u avionu vozi slatka mala beba sa roditeljima, ima jedva godinu i po. Istini za volju, nije jedina, jer je avion pun roditelja sa bebama i manjim od nje. Sva sitna deca ove godine otvaraju sezonu u Turskoj. Roditelji ko roditelji rukovode se blagom klimom, toplim morem i zelenilom koje hoteli imaju. Prvi put letim i sa “Air Serbia” i vrlo sam zadovoljna.

IMG_1509[1]

U Antaliji je pravo leto – 30 stepeni. Smeštamo se u moj omiljeni hotel u Beleku – Gural Premier. Sa nama je sve vreme naš vodič Dušan. Kada je tursko gostoprimstvo u pitanju, treba imati na umu da sve može da trpi izmene, ali da će vas svi pozdravljati sa “merhaba” (od pasoške kontrole do hotelskih radnika) bez obzira da li ste im simpatični ili ne, jer je to deo kulture i ljubaznosti ovog naroda.

IMG_1523[1]

 

More, mimo svih mojih očekivanja – prijatno i toplo i okupah se ja već u 10 sati ujutru. Iako se besomučno mažem svim mogućim faktorima, kremama i losionima, ne deluje da ću izgoreti, jer me hlad baldahina drži u nekom bestežinskom stanju. Shvatam da moj posao ima dve krajnosti – jednu kad se izgara od posla i jednu kad se maksimalno uživa. U oba slučaja, po službenoj dužnosti.

IMG_1504[1]

Od prošle godine do danas nije se ništa bitnije promenilo. Hotel je i dalje u svom rangu, zvezdice mu dobro pristaju i dalje, more je čisto, sobe su sjajne. Uživanje ne izostaje. Doduše, ove godine se bolje snalazim, i iz prve umem sa plaže da se vratim u sobu! Prošle sam stopirala vozača bagija koji me u neverici gledao dok sam objašnjavala kako ne umem da nađem svoju sobu. Ove godine, dobila sam potpuno istu sobu u potpuno istoj zgradi. I stižem – ko munja! I najvažnije – bez mnogo lutanja.

Inače, Gural Premier u Beleku koncipiran je tako da hotel čini više malih zgradica, koje podsećaju na neki gradić. Postoje tri identična reda zgrada i ako se nadjete u pogrešnoj “ulici” male su šanse da to i primetite.

IMG_1520[1]

Kad pričamo o ličnom ugođaju teško da ćete u bilo kom pogledu ostati nenamireni – bilo da ste gladni, žedni, željni kupanja ili uživanja. Na baru na plaži ili bazenu možeš zahvaljujući turskom izumu – all inclusive da uživaš u koktelima, kafama, sokovima, dok oni jelte hrabriji uživaju i u alkoholu. Pa šta bude. Uglavnom, ima i toga. Moj izbor je mohito. Ili ceđena pomorandža. Dobro i kafa. A posle svega toga i domaća pita. Da li ide, ne ide, valja – ne valja, da li ću se vratiti sa kilom viška ili ne, tek – ja da trpim neću. Pita koju razvijaju specijalno za goste na plaži dve turske domaćice – mora da se proba. Živa duša. O baklavama, tulumbama i svim onim divnim slatkim kolačima…ću drugi put. Reći ću samo da od klope i slatke i slane – ima bukvalno sve. Bez preterivanja. Od čija bobica preko tajlandske kuhinje pa do klica i sojinog mleka.

U Turskoj je potreba za hedonizmom, dovedena do toga da je to osnovna ljudska potreba. Od hamama, preko prvoklasne klope pa redom…Ako ne uživaš, kao da ne živiš. Jednostavno tako.

IMG_1478[1]

Nema tu mnogo filozofije. Uživanje za sva čula. Čak i ako posumnjaš da će ti biti dosadno iz ovih ili onih razloga, animacija je nešto što se u ovom hotelu vrlo ozbiljno shvata. Večeras smo uživali u šou programu posvećenom Majklu Džeksonu. A to je valjalo videti. Ansambl od 20 plesača na sceni. Ne zaboravite da ovo nije pozorište, nego bina za animacije i da je ovo izuzetan vizuelno scenski poduhvat.

IMG_1531[1]

 

Collage

Naravno, porodica Gural koja drži ovaj lanac hotela, biznis je počela sa čuvenim porcelanom. Odlazak u prodavnicu u okviru hotela poseban je ugođaj, imajući u vidu da se na istom mestu prodaju zlatne viljuške i kašike, da se priča o ovom brendu prostire do davnih dana turske istorije. Zanimljiva stvar je što mi u reportaži priču o kupcima ovog prvoklasnog porcelana priča žena koja se zove Ljubav. Preziva se Zaika. Ali tim redosledom. Ako je ovo znak, vrlo ću rado od sad pa na dalje i ubuduće, pričati –  da sam upoznala LJUBAV.

IMG_1488[1]

Putuje i i dalje uživa: Ivana Đorđević

Tehnička podrška: “Big Blue”