I ĐAVO NOSI PRADU, PA PIJE LIMUNADU!

dsc_0063-ok

Sreća je kad imaš sa kim da se raduješ, ja da vam kažem. To sam shvatila pre nekoliko večeri kada sam u restoranu “Tramontana” proslavila šest meseci postojanja sajta. Vrlo važna stvar je da uspete u nečemu što volite, ali još bitnije da imate svoj uspeh sa kim da proslavite.

Kada imate toliko posebnih ljudi u svom životu, bude problem kako da ih sve smestite u jedan dan, jedno veče i u par sati. Moja radost je da su me te večeri u “Tramontani” pronašli oni koji uprkos svojim obavezama uspeli da organizuju svoje vreme samo za mene. Ispostavilo se da su u mom pozdravnom govoru prema scenariju uglavnom muškarci ti koji me podržavaju. Bi mi malo čudno, ispašće da me žene ne vole, ali izgleda da nije tako jer sam danima posle večere dobijala reči podrške kroz sve moguće medije koji postoje. Da se vratimo na muškarce. Mene oni realno mnogo vole i imam baš dosta prijatelja među njima. Uostalom prijatelji su ti svi oni koji se tvom uspehu raduju. Jasno ko dan.

collage

Dugo sam razmišljala kako da jednu meni najdražu osobu koju poznajem čitavu deceniju, a to je njen ceo život, uvrstim u govor, a da se ne rasplačem. Ona je te večeri odabrala da bude uz mene, iako je znala da će joj se prispavati već u 10. Hrabro je izdržala koliko je mogla da ne zaspi i bila je ponosna na mene. Kao i obično, moji prijatelji, saradnici i draga lica ove večeri su bili uz mene i dok sam držala slovo i dok sam se šalila i dok smo uživali u špecijama specijalno pripremljenim po recepturi našeg domaćina i glavnog kuvara Mijodraga Radace.

sto-2

Zanimljiva stvar što sam uz pomoć tima iz “Tramontane” naučila dosta o morskim specijalitetima, služenju, vinu i što sam poželela da oni budu deo moje priče. Jer dobro vino mora da se gustira uz dobru priču, natenane, kao i kvalitetna hrana. Kad smo kod hrane, ovo je bilo veče sa odabranim delikatesima koji su pripremani i iznošeni pred moje zvanice odmah po pripremi. I ne može ugostitelj da bude samo trgovac, mora da zna da gostu učini atmosferu u kojoj se služi hrana – prijatnom.

Glumica Nina Grahovac i gitarista Dejan Nedić su mi pomogli da moje priče zazvuče kao književno delo, a ne kao još tamo neki blog o ko zna čemu. Mnogima nije bilo jasno o čemu se tačno radi, šta ja to pišem, ali kada su čuli kazivanje Nine Grahovac…potpisivali su svaku reč.

dsc_0134

Mnogo mojih kolega, te večeri došlo je da podeli sa mnom radost zbog mog uspeha i pitali su me najrazličitije stvari, iako o meni fakat znaju dosta toga, ali moja književna strana za mnoge je bila otkrovenje.

Ali kako to da ti ne glumiš zvezdu, a fakat ovde je večeras toliko bitnog sveta, toliko zvezdane prašine?

Pa i đavo nosi Pradu, pa pije limunadu! Dakle, moguće je. Mene su neke velike zvezde naučile da je najveći uspeh ostati sam sa sobom normalan. Da to da li ste zvezda to se i vidi i oseća, nema potrebe da to potencirate.

To je ostalo kao interna pošalica na oduševljenje novinarke koja se od srca nasmejala. Ali definitivno način na koji sam doživljavala slavu oduvek je bio specifičan. Volim ja i dobre krpice i lepu frizuru, volim i da se slikam i da se snimam, nećemo da se lažemo, ali ne mislim da ću ući u Američki Senat ako sam napisala dve dobre priče na blogu i uradila pedeset odličnih emisija na televiziji. Nekako mi to kad se neko pravi važan, oduvek bilo…pa malo glupo. Važnost radi po principu – kada uđeš u prostoriju, vide te svi, jer zauzmeš prostor, ispuniš i osvetliš energijom sve oko sebe.

collage2

Više puta sam se sretala sa tim “a kako ovo i na koju foru ono” i ko to stoji iza mene. Iza mene stojim ja. Čisto da to objasnimo jednom za svagda. Pored mene stoji oni kojima ne smeta što sam ovakva kakva sam. Ispred mene oni koji su krenuli ranije. I to je čitava priča.

dsc_9575

Vrata počnu da vam se otvaraju i onda kada je nemoguće, ako ste svojim radom to zaslužili. Šta to znači? Neće vam ništa pasti s neba niti krenuti, ako ste u biti neko koga pokreće zloba, a ne ljubav. Kad vas pokreće ljubav, verujte možete sve!

Tekst: Ivana Đorđević

Mesto održavanja prve promocije Ivaninih priča: Tramontana, Karpoševa 92, Banovo brdo

Foto: Srđan Pajić i Milan Bajić, Fabrika Fotografa

 

Comments are closed.