Moja mama radi u klubu!
Nisam ni slutila kako ova rečenica može da zvuči dok mi je jedna uvažena majka na jednom uvaženom rođendanu nije izgovorila. Žene k’o žene stalno nešto upoređuju, a kad postanu majke imaju trip da upoređuju i uspehe svoje dece, rangiraju, mere, odmeravaju. Ženska posla, ali tako je.
Uglavnom, ta malecka iz vrtića, jedno vrlo borbeno stvorenje od 4 godine iznervira moju ćerku nekom prilikom i ova da joj objasni čija je mama jelte jača, objasni joj da ja radim u klubu. Ni manje ni više! Sve to ja ne bih ni znala da uvaženu majku ne sretoh na sledećem dečjem rođendanu. Vrlo oprezno krenuše pitanja.
-A čime se vi bavite?
-Ja sam novinar.
-Jako lepo, jako lepo – čujem s druge strane, onako poluzačuđeno, kao da sam rekla da sam astronaut.
– A ne radite u nekom klubu? …Znate vaša ćerka je mojoj ćerki rekla da se vi uveče lepo obučete i da idete da radite… U klub!
Čujem sebe kako se grohotom smejem jer ovo „u klub“ zazvuči kao presuda. Ali odmahnuh glavom i objasnih gospođi preko puta da od kluba – ništa!
-Eto ja vidim da ste jako atraktivni pa sam možda pomislila da pevate, da se bavite muzikom…. – nastavlja mama preko puta, ali ja ne kapiram otkud mojoj ćerki u glavi ovakva ideja.
I onda shvatih!
Jeste bila noć i jesam se obukla lepo i jesam detetu rekla da idem na posao. Jer promocija, prijem, događaj malo znače u glavi deteta od 4 godine. Ali posao jeste bio da se pojavim na prijemu u – Klubu privrednika na Dedinju!
Sreća pa mi mozak radi čak i kad sam jako zbunjena.
– Setila sam se… – prekinuh mamu preko puta mene koja i dalje priča iako su meni misli odlutale – Jesam išla pre možda mesec dana u Klub. Evo sad sam se setila.
Svaka moja reč praćena je sve širim zenicama moje sagovornice i gotovo sam ubeđena da se ovaj rasplet nije očekivao.
-Jedna naša TV kuća pravila je prijem povodom početka nove sezone i bila sam pozvana na prijem u Klub privrednika. Tačno kako vam je moje dete reklo. Samo što je izostavila da je u pitanju klub – privrednika.
Definitivno neočivan rasplet moje klupske karijere. I ajd što nisam pevačica, nego kako nisam igrala u klubu! Kad je sve upućivalo na to. Smejale su se sve mame za tim stolom, samo je moj osmeh ostao ispraćen razočaranim izrazom lica gospođe koja je posle propitivanja ustanovila lokaciju kluba.
Al šta ću. Nekad ljude nenadano razočarate, a nekad ih razočarate što ste zapravo bolji nego što su očekivali.
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Marina Manga, Goran Zlatković
Komentari